Srećni Princ i druge priče
Ako neko delo Oskara Vajlda treba da bude sastavni deo školskog programa to je upravo ovo, zbirka priča koje su prožete, malim i velikim, bitnim životnim lekcijama. Deci, ova zbirka je škola u kojoj uče o ljudskim osobinama, kako dobrim tako i lošim, te istinskim životnim vrednostima, a odraslima podsetnik na iste."Često vodim duge razgovore sama sa sobom, a toliko sam pametna da ponekad ne razumem ni jednu jedinu reč od onoga što kažem."
U devet priča živi ljudskost, dobrota, požrtvovanost, kajanje, samoljublje i ljubav. Srećni princ, Slavuj, Džin, Hans, Raketa, Kralj, Princeza, Ribar i Zvezdani Dečak vode decu i odrasle kroz trnovit put života prepun uspona i padova.
Otvorivši vrata iza kojih obitavaju ove bajkovite priče ulazimo u gorak svet realnosti.
Kao što je čovekov život u svakom njegovom dahu tako je pouka ovih priča u svakoj njihovoj rečenici. Ne želeći da upropastim doživljaj budućim putnicima namernicima koji naume da pročitaju delo svoj ću doživljaj izneti što konciznije.
Jedan pogrešan korak može odvesti sa pravog puta, bezgranično dobročinstvo do večne slave, oholost do slomljenog srca i propasti duše, a iskupljenje greha je moguće jedino ukoliko je pokajanje iskreno."Čovek samo jednom u životu može da otera svoju Dušu, ali onaj ko je ponovo primi mora da je zadrži zauvek. To je njegova kazna i nagrada."
- Ocena je - 4.5/5
Kada bih morala da izdvojim jednu priču bila bi to "Uobražena Raketa", najduže mi je bila na pameti jer takve osobe ne podnosim, dok su me priče Slavuja, malog Hansa i Srećnog princa preplavile emocijama.
Keti ღ
Baš mi je drago što su ti se svidele Vajldove bajke (jer, ako ćemo poštovati žanrovsko određenje, one su pre svega to)!:))) Zaista lep prikaz.
ОдговориИзбришиAko se ne varam, one i jesu deo lektire, tj. mi smo u osnovnoj školi čitali "Sebičnog džina" i "Srećnog princa", to sa sigurnošću znam. Nisam sigurna da li je u međuvremenu izbačeno iz nastavnog plana, ne bi me čudilo, ali stvarno je šteta ako je tako.
Sećam se da su mi obe bajke bile neobične, teške, nesvakidašnje.
Posle smo na fakultetu, u sklopu predmeta Književnost za decu ponovo obrađivali celu zbirku, čak sam i seminarski pisala o elementima groteske i anti-bajke kod njega i Andersena, tako da mi se iz ponovljenog čitanja sve u potpunosti "složilo" na svoje mesto.
Ono što mi se najviše dopada, pored činjenice da su AUTORSKE (do Andersena su svi preuzimali narodne priče i preoblikovali ih u danas najpoznatije verzije), jeste to što su ovo u najboljem smislu UMETNIČKE bajke. Prepoznatljiv je njegov stil, njegova estetika, a opet izuzetno naglašen hrišćanski momenat i pouka, ali i složena simbolika koja, slično kao u "Malom princu", prevazilazi dečje razumevanje. Završeci su dvosmisleni i otvoreni, što je takođe neuobičajeno, ima dosta ironije usmerene ka društvu, njegovoj izopačenosti i tendenciji da obesmisli svaku vrlinu.
Najviše volim "Ribar i njegova senka", možda zbog samog motiva koji je zastupljen u nekoliko romantičarskih pripovedaka koje su mi drage, od "Male sirene" do "Undine"; "Slavuj i ruža" mi je takođe vrlo upečatljiva, tužna i neobična, plus ima nedvosmisleno erotični podtekst, što je zanimljivo; "Srećni princ" je verovatno najbolja u zbirci, klasika već.
Najmanje mi se dopada priča o raketLi :), možda jer je više u službi ismevanja kroz alegoriju, nego što je bajka u pravom smislu; isto važi za bajke "Infantkinjin rođendan" i "Zvezdan" (takav je ovaj prevod koji sam čitala).
Sve u svemu, hvala na tekstu i ovoj šmekerskoj fotografiji dragog nam pisca. :)*
Jelke sam okitila, vraćam se blogu. :)
ИзбришиJesu bajke, dopada mi se kako je u svom prepoznatljivom maniru približio deci ono osnovno i bitno. Verujem da je živeo svoj stil pisanja i van hartije tj. nosio u sebi taj samo njemu svojstven osećaj za lepo. Imao je prosto dušu umetnika.
Ja se, iskreno ne sećam da smo radili išta Oskarovo u školi dok se Bodlera sećam. Vajlda bi zapamtila, urezao bi se u sećanje. Da, završeci baš ostave utisak, nisam do sad sretala takve, obično su svi na kraju u fazonu "živeli su srećno..", naročito se primeti u poslednjoj priči "Zlatni dečak".
Volela bih da sam imala detaljnu analizu i dobar pristup delima kao ti, ali zato imam tebe. :*
Ne znam zašto, ali kod "Slavuja.." se setih "Ptice umiru pevajući" i ovog dela:
".....Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva samo jednom u svom životu,lepše nego bilo koji drugi stvor na ovoj Zemlji. Od trenutka kad napusti gnezdo ta ptica traži trnovito drvo i nema mira dok ga ne nađe. Uvuče se među njegove isprepletene grane i, pevajući, nabode svoje telo na najduži, najoštriji trn. Dok umire,njen bol prerasta u pesmu daleko lepšu od pesme slavuja ili ševe. Cena te predivne pesme je život, ali čitav svet zastaje da sluša, a Bog na nebu se osmehuje. Jer ono najbolje što postoji,može se dobiti samo po cenu velike boli....ili bar tako legenda kaže..."
Tvoj prevod je, verujem, dosta star. Interesantni su naslovi. :)
Hvala na čitanju!:*
P.S. Obožavam tu Oskarovu fotografiju! Šmeker, nema mu ravnog. :)
ИзбришиSlažem se, takođe verujem da kroz nečije stvaralaštvo možemo upoznati karakter i dušu samog umetnika, a o Oskaru sam stekla predstavu da je bio jedna zaista izuzetna, prelepa duša, sa nepogrešivim osećajem za estetski lepo, prefinjeno, istančano, što isijava iz svake njegove rečenice (bilo to u romanima, bajkama ili prosto aforizmima, sentencama)....on je živeo svoju umetnost. Dendi prve klase.:)
ИзбришиBodler je došao mnogo kasnije, u srednjoj školi, tačno se sećam prvog susreta sa "Cvećem zla" i posle simbolizmom, za mene je to bila baš ljubav na prvo čitanje, koja traje i traje....:) Dovoljno je da ti kažem kako sam Bodlera uzela za temu maturskog rada. On je bio i prethodnik Vajldu, dekadentima uopšte, svojim životnim stilom i neobuzdanim prkosom, a pronicljivim kritičkim "okom".
Odlična asocijacija, hvala na podsećanju :))), inače, to je tako lep odlomak, u svojoj bizarnosti i tragici, ima neku neobičnu, ogromnu lepotu. Zato se valjda i pamti tako upečatljivo.
Može se reći da je drevan!:) Knjiga je iz onog kompleta "Lastavica", koji je još šezdesetih deda kupio mojoj mami i tetki, tako da možeš da zamisliš kakva su to arhaična prevodilačka rešenja!
http://img.goglasi.com/img/89031426
P.S. Sad kad razmislim, možda i nismo radili Oskara tako rano, nego sam ja čitala bajke kao osnovac, pa pomešala. Mada, "Srećni džin" se sigurno našao u programu tokom mlađih razreda, mislim da je a priča i najprikladnija za decu tog uzrasta.
Divan je. :)