Billy Wilder Hour

Domovina jednog od najznačajnijih američkih reditelja dvadesetog veka, Semjuela Bilija Vajldera, bila je Austrougarska - rođen je u poljskom gradu Suha 1906. godine. Nakon uspešnog izbegavanja porodičnog, poslastičarskog, biznisa Vajlder se otisnuo u žurnalističke vode u Beču izbegavši tim potezom, od strane porodice, očekivano upisivanje na tamošnji univerzitet. Zarad prosperiteta karijere Beč je zamenio Berlinom, ali se ni tu nije dugo zadržao, jer mu je, s obzirom na jevrejsko poreklo, pretila opasnost po život od strane Hitlera i njegove partije. Nakon kratkog boravka u Parizu, Vajlder je svoje mesto pod suncem pronašao u Holivudu 1933. godine gde je svoj samostalni rediteljski uradak predstavio svetu devet godina kasnije.

Nemoguće mi je pomisliti na doba zlatne ere Holivuda, a ne pomisliti pritom u istom trenu i na samog Vajldera čiji su filmovi neki od najznačajnijih koje ovaj period kinematografije ima da ponudi. Bilo da predstavlja sliku Holivuda kakav on zaista jeste ili pak najjednostavnije, ali naizgled nerealne situacije, jedno je sigurno, Bilijev scenario ćete prepoznati čak i kada ga nema u rediteljskoj stolici.
Naravno, uvek je pisao scenario za svoj film, a današnja tema je upravo njegova režija, te vam predstavljam ovih pet ostvarenja:

• The Major & The Minor

Suzan Aplgejt (Džindžer Rodžers) napušta Njujork nakon što joj boravak u velegradu, umesto željenog boljeg života, posluži niz loših iskustava. Novac koji je pri dolasku namenila za kartu do rodnog Stivensona više joj neće biti dovoljan da njime plati put do kuće, te će se prerušiti u dvanaestogodišnju devojčicu što će joj omogućiti kupovinu karte u pola cene. U vozu će igrom slučaja upoznati majora Filipa Kirbija (Rej Miland) zahvaljujući kom će vikend provesti na vojnoj akademiji okružena maloletnim kadetima.

Klišei su predvidljivi, sastavni deo romantičnih komedija i osnova tzv. feel good filmova. Iako su četrdesetih godina oni bili u svom začetku kroz narednih dvadeset godina postali su "već viđeni", izlizana ploča kinematografije. Na scenu je stupio Metod, ali se ni klišei nisu dali, te su, sve do skora, garantovali uspeh i pune bioskopske sale.
Pretpostavljam da ništa nije bilo predviljivo u vreme nastanka ovog scenarija. Džindžer Rodžers je pak u njemu prepoznala deo svoje prošlosti, jer je i sama često lagala da je mlađa kada je sa majkom putovala kroz državu, na samom početku svoje karijere. Rej Miland je, s druge strane, ulogu dobio šetajući ulicom. Na semaforu je sreo Vajldera koji mu je rekao da snima film, te ga pitao da li bi bio  zainteresovan da se u njemu nađe. Rej je pristao iako nije znao o čemu je reč.

• The Lost Weekend

Pisac Don Birnam (Rej Miland) hronični je alkoholičar koji prividnu samokontrolu gubi kada ga devojka Helen (Džejn Vajman) i brat Vik (Filip Teri) ostave samog u Njujorku tokom četiri dana. S obzirom da je sve u životu podredio ljubavi prema flaši talenat mu je okovan permanentnom autorskom blokadom, te i uspeh kom se nada deluje nedostižan.

Film je adaptacija istoimenog romana Čarlsa Džeksona i predstavlja prvi realan prikaz ovisnosti o alkoholu na velikom platnu, svi koji su pre njega prikazivali likove u alkoholisanom stanju koristili su ih zarad komedije.

• Witness for the Prosecution

Starom advokatu, specijalizovanom za viši sud, Vilfredu Robardsu (Čarls Loton) po svojevoljnom izlasku iz bolnice u kancelariju dolazi Lenard Vol (Tajron Pauer) tražeći pravnu pomoć, jer je osumnjičen za ubistvo Emili Frenč (Norma Varden). Iako su mu lekari zabranili da se vrati poslu, Vilfred prihvata slučaj u nadi da će Lenarda spasiti od smrtne kazne i dokazati njegovu nevinost. Logičan svedok odbrane bila je Kristin (Marlen Ditrih), supruga optiženog, sve dok ju advokat nije upoznao i promenio mišljenje. Suđenje protiče u monotoniji sve dok neočekivani svedok tužilaštva ne pokrene svojim svedočenjem lavinu pitanja i iznenađenja.

Adaptacija istoimenog pozorišnog komada Agate Kristi, uz „Ubistvo u Orijent Ekspresu“, snimljenog 1974. godine, jedina je koja se autorki dopala. Uloga Lenarda je bila namenjena Vilijamu Holdenu, koji nije bio u mogućnosti da se posveti projektu, pa su razmatrani Kirk Daglas, Džin Keli i Rodžer Mur. Tajron je ulogu naposletku prihvatio, a ona mu je ujedno bila i poslednja.

• Double Indemnity

Prodavac osiguravajućeg društva Valter Nef (Fred Makmari) doći će u kuću Filis Ditrihson (Barbara Stenvik) kako bi podsetio njenog supruga da obnovi svoju polisu osiguranja za automobil. Međutim, Filis će u Valteru videti savršenog saučesnika u zločinu koji bi joj omogućio isplatu retke polise dvostruke odštete.

Adaptacija istoimenog romana Džejmsa Kejna kom je inspiracija za priču bilo suđenje iz 1928. godine u kom je Rut Snajder osuđena na smrt zbog ubistva supruga. Rut je takođe postala i prva žena čije je pogubljenje na električnoj stolici zabeleženo fotografijom kada je reporter Čikago Tribjuna, Tom Hauard, krišom fotografisao sam čin pogubljenja.

• One, Two, Three

Šef Koka Kole za područje zapadnog Berlina K.R. Maknamara (Džejms Kegni) željno iščekuje da ga nadređeni zbog višegodišnjeg marljivog rada u kompaniji unapredi, te mu dodeli položaj šefa zapadnoevropskog odseka smeštenog u Londonu. Umesto željenog položaja Maknamari će u goste doći šefova maloletna kći Skarlet (Pamela Tifin) koja će za dve nedelje boravka na zapadnoj strani Berlina prouzrokovati neprilike kako Maknamari tako i istočnoj strani Berlina kada se u tajnosti uda za Ota Pifla (Horst Buholc), mladića koji je član komunističke partije. Životi svih uključenih se komplikuju uz komične obrte.

U noći 13. avgusta 1961. započeta je izgradnja Berlinskog zida. Kako dalje snimanje kod Brandenburške kapije nije bilo moguće set je izgrađen na parkingu filmskom studija u Minhenu na kom je napravljena replika donje polovine Brandenburške kapije.

✩✩✩✩✩

Navedeni filmovi nisu i jedini Vajledrovi koje sam odgledala, najpoznatiji: „The Apartment“, „Some Like It Hot“ i „Sunset Blvd.“, o kom sam pisala ovde, su namerno izostavljeni. Iako su mi neki od najdražih filmova uopšte ovom prilikom ih nisam navela kako se ne bih ponavljala.  Oni su, razume se, neizostavni deo filmske lektire. Bilijev opus značajan je koliko i Hičkokov, te bilo kog drugog reditelja i scenariste koji je ostavio neizbrisiv trag na svet kinematografije.

Hvala na čitanju,
Keti ღ