The 20th Century Book Tag

Da li je bezbedno reći da je došlo proleće? Trenutno je 20 stepeni, napokon zatvorismo zimsku sezonu. Elem, na današnji upitnik sam naišla sasvim slučajno na Jutjubu i kako mi se čini da ga do sada nismo radili, a deluje mi zanimljivo, iskoristiću priliku i malko "prošetati" književnom scenom dvadesetog veka. Iz svake dekade neophodno je navesti jedno književno delo, a ja ću, s obzirom da nepročitanih knjiga imam više no onih pročitanih, dodati i delo koje mi tek predstoji na kilometarskoj listi za čitanje.
  • 1900s
U prvoj dekadi dvadesetog veka svet je upoznao Doroti i sa njom pošao do čarobnjaka iz Oza, En je došla u Zelene zabate, a Helen Keler je objavila autobiografski roman. Navedeni naslovi su značajni, ali nisu i prvi kojih se setim kada pomislim na ovaj vremenski period. Naravno, setim se najpoznatijeg dendija.

Posthumno, 11. februara 1905. godine, objavljen je „De Profundis“, pismo Oskara Vajlda namenjeno lordu Alfredu Daglasu. U svom poslednjem delu Oskar pojašnjava svoje poznanstvo sa Bouzijem, ističući sve njegove prednosti i mane. Takođe, pojašnjen je i njegov odnos prema društvu i religiji, njegovo poimanje smisla života. Na nevelikom broju strana našle su se, kako se od Oskara i može očekivati, mnoge mudre misli.
Prikaz možete pročitati ovde.

Predstoji mi čitanje „Sobe sa pogledom“, E. M. Forstera, objavljenog 1908. godine. U ediciji Reč i Misao naslov je preveden kao „Soba sa lepim izgledom“.
  • 1910s
U dekadi „Petra Pana“ i „Tajne skrivenog vrta“, Kafkinog „Preobražaja“ i Džojsovih „Dablinaca“ ja ću izdvojiti roman Džin Vebster „Tata dugonja“ objavljen 1912. godine. Priča prati život Džuriše Abot, najstarije devojčice sirotišta „Džon Grir“, koja će postati štićenicom nepoznatog joj člana upravnog odbora koji će izraziti želju da je pošalje na koledž. S obzirom da je od dobročintelja videla samo njegovu senku, Džudi će mu nadenuti ime Tata dugonja, te mu svakog meseca opisivati svoje dogodovštine i studentski život. Kako vreme odmiče Džudi će se sve više zanimati za njegov identitet, te će nastojati da tu misteriju reši.

Predstoji mi čitanje „Pigmaliona“, Džordža Bernarda Šoa, objavljenog 1. marta 1912. godine. Prva filmska adaptacija drame, iz 1938. godine, načinila je od Šoa jedinog pisca koji je dobio Oskara i Nobelovu nagradu za književnost. Takođe, autor je sam izabrao Vendi Hiler za ulogu Elajze, a sama adaptacija je, po mom mišljenju, superiornija u odnosu na rimejk iz 1964. u kome je glavnu uloga poverena Odri Hepburn.

Edicija „Plava ptica“
  • 1920s
Stigosmo i do tzv. doba džeza. Plodonosno razdoblje Virdžinije Vulf, Ficdžeralda, Hemingveja, Somerset Moma, Sinklera Luisa, Agate Kristi i Artura Konana Dojla. Nažalost, mogu reći da sam slabo upoznata sa najistaknjutijim delima ove dekade, te da sam od svih navedenih autora za sada pročitala jedino Ficdžeraldovo mezimče „Velikog Getsbija“, a ostali, razume se, čekaju da dođu na red. No, kako sam rekla da će ovo biti godina, između ostalog, Hemingvejevih i Ficdžeraldovih dela nastojaću da se bolje "upoznam" sa delima koji su obeležili ovu dekadu.

Naravno, pored svih navedenih, tu su i drugi naslovi za koje bi valjalo "zasukati rukave". Valjalo bi prionuti na Drajzerovu „Američku tragediju“, objavljenu 17. decembra 1925. godine. Retko kršim pravilo gledanja filma pre no što pročitam roman, čekaju Elizabet i Montgomeri do daljnjeg. Šta da se radi, c'est la vie.
  • 1930s
Tridesetih godina stvaraju Dešijel Hemet, Rejmond Čendler i Džejms Kejn. U dekadi koja će doći njihova dela biće uspešno adaptirana za potrebe velikog platna, te će postati kultni klasici tzv. film noir žanra. Senzacija i bestseler tridesetih bio je jedini roman Margaret Mičel „Prohujalo s vihorom“, objavljen 30. juna 1936. godine. Šest godina ranije objavljen je Foknerov „Dok ležah na samrti“, roman koji mi ne izlazi iz glave ni tri meseca nakon čitanja. Ponavljam se, ali zaista me retko šta ostavi u tolikoj meri zgranutom.
Putešestvije članova porodice Banden preko "brda i dolina" izgleda kao noćna mora kojoj nema kraja. Sama činjenica da sin pravi sanduk za majku pod njenim prozorom žureći da ga što pre završi ne bi li nakon njenog preminuća porodica odmah pošla na put meni je gnusnija od Hambertove opsednutosti Lolitom. Toliko.

Predstoji mi čitanje drame „Male lisice“, Lilijan Helman, objavljene 1939. godine. Adaptacija sa Beti Dejvis je fantastična, te ni u samu dramu ne sumnjam.

"Pohvatajte nam lisice, male lisice, što kvare vinograde, jer naši vinogradi cvatu."
BIBLIJA
  • 1940s
Drame „Staklena menažerija“ i „Tramvaj zvani želja“ objavljene su četrdesetih godina, 1944. i 1947. godine. Nemoguće mi je pomisliti na Vilijamsa, a da se u istom trenu ne setim i prve generacije glumaca koja je zasijala na velikom platnu tumačeći likove iz njegovih komada. Revolucija koja će u dekadi koja sledi preoblikovati definiciju glume, a filmski medij uzdrmati iz temelja. Koliko god da je Tenesijev tekst uzburkao i uz Metod promenio glumu toliko je Džordž Orvel sa svojim delima iz četrdesetih obeležio distopijski žanr i definisao sve što predstoji i što se trenutno dešava. „Životinjska farma“, objavljena 17. avgusta 1945. godine, je iz okova fikcije laganim koracima prešla u svet zbilje, te se Orvelove tvrdnje iz dana u dan pokazuju istinitim. Da sam je čitala u sklopu obavezne lektire sasvim sigurno je da bih je se sećala i danas.

Predstoji mi čitanje „Oštrice brijača“, Somerseta Moma, objavljenog 1944. godine. Takođe, radujem se i filmskoj adaptaciji koja je usledila dve godine nakon objavljivanja romana. Nakon više od tri godine u pretežno crno-belom svetu kinematografije još uvek nisam odgledala neke od najznačajnijih ostvarenja, a dok ne pročitam romane na kojima su filmovi zasnovani to ni ne nameravam učiniti.
  • 1950s
Pređosmo polovinu. Dekada „Lolite“ i „Lovca u žitu“, Pasternakovog „Doktora Živaga“ i Elisonovog „Nevidljivog čoveka“. Ja ću pomenuti knjigu koju sam započela zimus i evo dočekasmo proleće zajedno i baš nam je fino. Naravno, u pitanju je Stajnbekov magnum opus „Istočno od raja“, objavljen septembra 1952. "Razvlačim" iz više razloga: sporo čitam, knjiga je pozamašna i meni na momente usled svog obima zastrašujuća. Tu je i ta pauza u čitanju romana od mesec dana koja mi još uvek nije jasna, ali pravo da vam kažem ne bih marila da se družimo cele godine, toliko uživam. Sve nade polažem u film, jer ako me Džimi razočara džabe mu besmrtni status.

Kad smo već kod buckastih knjiga i adaptacija u planu mi je i „Odavde do večnosti“, Džejmsa Džonsa, objavljen 1951. godine, posle kog ću odgledati Sinatrin glumački performans nagrađen Oskarom.

  • 1960s
Šezdesete je obeležio jedini roman Harper Li i jedini roman Silvije Plat, 10. marta 1969. objavljen je „Kum“. U istoj dekadi je u Parizu objavljena cenzurisana verzija „Majstora i Margarite“, Mihaila Bulgakova, 1967. godine. Šest godina kasnije biće objavljeno i prvo necenzurisano izdanje. Goodreads kaže da roman nisam čitala od 2015. godine što pod hitno moram ispraviti. Prvo poglavlje mi je "živo" u sećanju kao da sam roman juče čitala. Moj pokušaj prikaza imate ovde. Još uvek tvrdim isto - ovaj roman je nemoguće objasniti.

Planiram pročitati „Paklenu pomorandžu“, Entoni Bridžisa, objavljen 1962. godine. Počela sam da slušam audio verziju romana, narator je Tom Holand znan i kao gospodin Kolins iz adaptacije „Gordost i predrasuda“ snimane 2005. godine. Odličan je on narator, ali to moram i pročitati.
  • 1970s
Na književnu scenu sedamdesetih je godina stupilo novo, danas svima znano, ime - Stiven King. Objavljen je Tolkinov „Silmarilion“ i Adamsov „Autostoperski vodič kroz galaksiju“. Ovde bih pomenula roman „Ptice umiru pevajući“, autorke Kolin Mekalou. Objavljen je 1977. godine i prati porodicu Kliri kroz tri generacije.
Istoimena mini serija, snimljena šest godina kasnije, predstaviće mi Barbaru Stenvik, koja će, pored Beti Dejvis, postati mojom najdražom glumicom iz zlatnog doba Holivuda.

Retke su prilike u kojima pominjem naše pisce, ali čisto da nismo zapostavljeni pomenuću da mi predstoji čitanje Selimovićeve „Tvrđave“, objavljene 1970. godine.

Ćoše u kom "živi" deo filmovanih romana u mojoj biblioteci.
  • 1980s
Dekada „Sluškinjine priče“ i „Boje purpura“; „Ostataka dana“ i „Stubova zemlje“. Prvog oktobra 1988. godine objavljena je „Matilda“, Roalda Dala. Priča o devojčici koja beg od svakodnevnog života i zabavu pronalazi u knjigama. Razumevanje koje nema pod okriljem porodičnog doma pronalazi u biblioteci i u nastavnici Hani.

Predstoji mi čitanje „Nepodnošljive lakoće postojanja“, Milana Kundere, objavljene 1984. godine. Ne znam kako, ali za sve ove godine ni film nisam odgledala.
  • 1990s
Ono što je „Prohujalo sa vihorom“ bilo za tridesete to je priča o Hariju Poteru za devedesete, vanvremenski klasik. Neobične priče krajem dvadesetog veka pisao je i Nil Gejmen, godine 1997. objavljena je „Nikadođija“, roman nakon kog ja ne mogu pomisliti na pacova i kanalizaciju, a da ujedno ne pomislim i na magičan svet pod Londonom stvoren od strane Gejmena. Dve godine kasnije svet je upoznao Tristana Trna i sa njim pošao u potragu za palom zvezdom.

Predstoji mi čitanje Saramagovog „Slepila“, objavljenog 1995. Tu je i Kingova „Zelena milja“ kao i Ondantjeov „Engleski pacijent“, za kog se nadam da će mi se dopasti više od filmske adaptacije.

Dela dvadesetog veka u društvu Igoa i Dime.

Putovanje kroz književnost dvadesetog veka smo započeli potragom za čarobnjakom nastanjenim u Ozu, 17. maja 1900. godine, a završili upoznavanjem čarobnjaka Harija Potera, 26. juna 1997. godine. L. Frenk Baum i Dž. K. Rouling su, zahvaljujući svojim delima, postali deo uspomena velikog broja dece i dokazali da svet magije zaista postoji. On je magična kombinacija mašte i pisane reči.

P.S. Tagujem Isidoru, Saru, Sandru, Ivanu i Olju.

Hvala na čitanju,
Keti ღ

Коментари

  1. Zanimljivo, možda previše faktografski i nabrajalački, tako da zahvaljujem na tag-u, al.i neću odgovoriti na izazov - razumi me, malo mi se smučilo nabrajanje godina i sve što "smrdi" na teoriju. Dosta mi je toga bilo tokom fakulteta.:) Plus, ja zaista slabo, slabo stojim sa XX vekom i, mada sam pročitala dosta toga, pojma nemam u kojoj je deceniji šta izašlo, a iskreno, nije da me baš ni interesuje. Svejedno hvala!:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ništa nije obavezno. :)
      Nije neophodno bilo navoditi i godine, ja sam stavila jer me je interesovalo kad je tačno šta izašlo. Neverovatno je kako nešto što mi je od većeg značaja teže zapamtim, ali zato eto uvek upamtim, primera radi, godinu u kojoj je izašao neki film. Nikakve vajde od tog nemam, ali svejedno uvek znam, kao da sam učila, a ne pokupila usput. :)
      Smatrala sam da bi ovaj tag bio zanimljiv zbog preporuka štiva koje sam ja previdela ili mi tek predstoji, ali za to je dovoljno da skočim i na Goodreads. :)

      Hvala ti na čitanju. :*

      Избриши
    2. Nisam mislila ništa loše, meni je bilo zanimljivo da čitam tvoje odgovore, samo sam obrazložila zašto JA ipak neću prihvatiti izazov. Molim te, nemoj ovo shvatiti kao uvredu.:( Naprosto, koncepcija upitnika mi je nekako suviše suvoparna i taksativna, plus zaista ne poznajem dobro godine izdanja, barem iz dvadesetog veka, da bih mogla da odgovorim na upitnik, a iskreno me mrzi da tražim kad je tačno šta bilo... Eto, ništa lično, zaista, samo mi nije inspirativan.

      Избриши
    3. Znam da nisi mislila ništa loše, pobogu, ja eto htedoh da obrazložim zašto mi je sama ideja delovala zanimljivo.
      Bilo bi strašno dosadno kada bismo svi bili inspirisani istim stvarima. :)

      Избриши
  2. Hvala na tagu!

    Nisam baš skroz sigurna šta je poenta upitnika, ali ako treba da izdvojimo po jedan roman (ili možda tri, da bude lakše :D) iz svake decenije... challenge accepted! Definitivno preuzimam.

    Tvoj post je baš informativan za nekoga kome tek predstoji upoznavanje sa dvadesetim vekom, svaka čast na trudu :)

    Btw. sudeći po zvucima napolju (cika dece i radnici gradskog zelenila), izgleda da je proleće konačno tu :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Može i više naravno. Ja sam uzela po jedan naslov jer sam poprilično "tanka" sa prošlim vekom. Spremno čekam preporuke. :)

      Gugl sve zna, a mene svaka moguća trivija interesuje, sjajan smo par. :) Interesantna mi je bila i činjenica da su '39. svoje najpoznatija dela objavili i Dešijel i Lilijan. Inače su zbog tridesetogodišnje afere bili interesantni štampi, bili su Ketrin Hepburn i Spenser Trejsi književne scene. :)

      Hvala bogu da i proleće dočekasmo, zimu ne mogu da smislim. :)

      Избриши
  3. Sjajan post,na ovakve nisam navikla,ali obozavam da citam knjige koje su nastale u proslim vremenima kao i one koje su napisane o proslim vremenima ,divan tag draga :)

    https://sweet16blackpoetry.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Drago mi je da ti se dopao tekst, ja sam već nekoliko godina "izgubljena" u prošlim vremenima i baš mi je fino. Hvala na čitanju. :)

      Избриши
  4. Baš divan prikaz! Pozdravljam svaki trud, svaki istraživački rad. Uživala sam čitajuće, za neke podatke sad prvi put čujem.
    PS. Imaš isti Hemingvejev komplet kao i ja, mada ja i nisam njegov fan.
    Pozdravljam te i do čitanja na mom ili na tvom blogu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Drago mi je da vam se prikaz dopao, kada su ovakva istraživanja u pitanju mogla bih da ih radim neprestano, uvek nađem neke zanimljive informacije.
      Hemingvej mi tek predstoji, čitala sam "Pokretni praznik" koji mi se mnogo dopao, te se i ostalim naslovima iz njegovog opusa radujem. :)

      Hvala na čitanju. :)

      Избриши

Постави коментар

Popularni Postovi