Slika Dorijana Greja
"To realise one's nature perfectly - that is what each of us is here for."
"Basil Hallward is what I think I am: Lord Henry what the world thinks me: Dorian what I would like to be - in other ages, perhaps."
"Every portrait that is painted with feeling is a portrait of the artist, not of the sitter."
Prvobitna ekstaza koja se u Dorijanu javlja nakon uslišenja želje vremenom će početi da jenjava. Apetit za životom prerašće u onaj za (samo)uništenjem. Usud koji je sebi prizvao uskoro će mu postati očigledan, a čuvanje slike u tajnosti po život presudno. Sklonivši se od pogleda i sunčeve svetlosti portret će sakriti i sve gnusniji prizor grešnog života njegovog vlasnika koje je oslikalo vreme."I'm jealous of everything whose beauty does not die. I am jealous of the portrait you have painted of me. Why should it keep what I must loose? Every moment that passes takes something from me, and gives something to it. Oh, if it were only the other way!
If the picture could change, and I could be what I am now!"
Spoljašnja lepota načiniće od Dorijana senzaciju i rado viđenog gosta svake kuće. No sve što je lepo ima kraj, a u slučaju večnog dvadesetogodišnjaka kraj će početi da se nazire nakon nekoliko godina ekscesnog načina života. Samo nebo je granica, a putanja kojom Dorijan korača stranputica koja vodi u ambis. Naivnost i nevinost koju je nekada posedovala njegova duša deo su prošlih vremena - na njihovo mesto nastaniše se gramzivost, pakost i samoljublje. Jedini izlaz iz ponora jeste tragedija."Behind every exquisite thing that existed, there was something tragic."
"Nowadays people know the price of everything and the value of nothing."
- Ocena - 4.5/5
P.S. Da li se to može reći za autora ukoliko (još uvek) nisi pročitao ceo njegov opus?
Keti ღ
Naravno da može!:)))) A sledeći korak sa dragim Oskarom neka ti bude drama "Saloma". Fascinira me kako je raznovrsne žanrove pisao, u svakom briljirao, a i svojim životom nekako doprinosio umetnosti, ličnošću i delom podjednako.
ОдговориИзбриши"Slika Dorijana Greja" je jedan od meni dražih romana, a sigurno jedan od najviše puta pročitanih, nekako ga uvek "progutam" u cugu, uvodni "traktat" o umetnosti mi je omiljen početak neke knjige ikada. Mnogo mi je drago što ti se svidela!:)))) U originalu je, naravno, još bolji - prevodili smo odlomke u okviru ispita na fakultetu i sećam se još opčinjenosti onih opisa londonskih dokova noću, kada Dorijan krišom pohodi opijumske "jazbine". Sve, sve u vezi sa ovim romanom mi je sjajno, a lord Henri i njegov cinizam su u velikoj meri piščev lični odraz, tako da te "ženomrzačke" opaske ne bih nipošto uzimala u kontekstu današnjeg vremena, već kao neophodni deo lika.
Ekranizaciju koju si mi spomenula nisam gledala, a i ne planiram (uprkos Kolinu!), jer sam stekla utisak da je smeće, pa davno odustadoh - izgleda da nisam pogrešila.
Eto divnog iznenađenja ovog jutra, tekst kd tebe i "šoljica" kod Sare!:))))
P.S. Evo, baš u ovom radu sam se dosta bavila i "Slikom Dorijana Greja", posebno stavovima lorda Henrija. Naravno, nije centralna tema, ali ima ga poprilično i značajno. I baš taj iskaz o "dekorativnom polu" je poslužio kao uvod za problematiku odnosa dekadenta prema ženama.
https://filolog.rs.ba/index.php?journal=filolog&page=article&op=view&path%5B%5D=34&path%5B%5D=pdf
Uvod mu jeste fantastičan, a da ne pominjem koliko sam samo divnih citata zabeležila. No, s Oskarom je, rekla bih, uvek tako - uz knjigu idu i sveska i olovka u ruke. :) Čitala sam u originalu, jer mi se prevod koji sam imala uopšte nije dopao. Nekako mi se Oskarova oštroumnost i mudrost "izgubila u prevodu."
ИзбришиRazumem da su takve tvrdnje lorda Henrija bile neophodne za sam lik, zato mu i nisam uzela za zlo (mnogo). Već se radujem novom čitanju, jer je zaista priča kojoj se vredi vraćati.
Mislila sam da mi sledeće bude ili "Salome" ili "The Importance of Being Earnest".. Tebi preporučujem, ako već nisam, film "The Happy Prince", režiju je radio Rupert Everet (i glumio Oskara), a film se bavi njegovim životom nakon zatvora. Tu je i Kolin. :)
Hvala ti na čitanju, i linku, odoh da pročitam rad. :*
Oskarova britkost i savršen osećaj za poigravanje sa javnošću oduševljavaju.
ИзбришиSkinula sam film, jedva čekam da pogledam!:) Pre mesec dana je Ruperta intervjuisala Sandra Perović (ako ne gledaš "Veliku iluziju", obavezno potraži na youtube stranici RTS-a, odlična kolažna emisija o novitetima na malom i velikom ekranu), pa je tada baš govorio o "Srećnom princu" i mnogo me obradovalo što je film snimljen i to baš sa njim. Naravno, još mi je u glavi "Velvet Goldmine" kao omaž Oskaru i, eto, spominjenom Dejvidu.
Ako te zainteresovala ova tematika kobnih talismana i nepromišljenih želja, preporučujem Balzakov roman "Šagrinska koža" i pripovetku "Portret" Gogolja.
E, da, u radu - str. 451, Crnjanski odmah dao odgovor na pitanje iz tvog prvog pasusa.:)
Svakako ću čitati Gogoljevu pripovetku i pomenuti Balzakov roman, hvala ti na predlozima. Baš me zanima kako su, donekle, istoj osnovi pristupili drugi autori. Eh, sad mi se gleda „Velvet Goldmine“, nisam odavno. :)
ИзбришиČitam rad i dolazim do sledećeg dela: „..modernim romanima više nije potrebna radnja u uobičajenom smislu..“, odmah sam se setila Murakamija, u njegovim romanima radnje skoro da i nema, atmosfera je ono što čitaoca "nosi" od prve do poslednje strane. Tako reći, zvezda vodilja.
Crnjanski pristiže u pomoć! Bazil je u pravu, uvek je svima propovedao, a od onog što je izrekao malo šta je u svom životu primenio. Dorijan mu, mudro, reče: "You will always be fond of me. I represent to you all the sins you never had the courage to commit." Henri je ipak, jak samo na rečima, koje druge nagnaju da žive život punim plućima, dok je on iz uloge savetodavca prelazi u ulogu posmatrača.
Ruku na srce, koliko god mi je Dorijanova sudbina intriganta i tragična, lik koji je meni bio najzanimljiviji jeste Henri. NJegova pojava i stav prosto "vrište" sa papira, ne možeš, a da ga prvog ne primetiš. :)
Sjajan rad, podsetio me je i da mi Turgenjev čeka reda na polici. :)
Ima i Poova pripovetka "Ovalni portret", kad se već uhvatismo tog traga.:)
ИзбришиMeni se Henri malčice čini kao Ernest iz "Viktorije", s tim što ovaj de facto obožava žene, nipošto ne omalovažava!:) Pogledah i drugu sezonu, predivna je, jedva čekam nastavak....
Hvala, drago mi je što ti se rad svideo.:*** To je bila moja "kad mlidijah istoričar književnosti postati" faza. A ko zna, možda nije ni kasno...