Upitnik

Krajem leta 2017. godine za sobom ostavismo Vesteros u nadi da ćemo mu se, po dobrom starom običaju, vratiti naredne godine. Jedna godina čekanja postala je dve koje su, očekivano ili ne, proletele u trenu. Šest epizoda zamenilo je uobičajenih deset uz obećanje da će kraj sage, započete od strane Martina 1991. godine, biti spektakularan. Vratismo se u svet u kom je Igra prestola naizad centralno mesto u priči ustupila Pesmi leda i vatre.

Povratak je bio euforičan i prepun nade, želje da se svako, do sada pažljivo zamršeno, klupko razmrsi i dobije smisao, te da svako neodgovoreno pitanje dobije dugo očekivani odgovor.
Nameravala sam, kao i prethodnih sezona, izneti svoje utiske o epizodama, ali su se stvari nakon solidnog početka tj. prve epizode survale u ambis. Ne kažem da je zamišljena putanja kojom se kretala osma sezona nužno i užasna samo je mogla biti daleko bolje prenešena na papir, što ćemo i dočekati, nadam se, jednog lepog dana kad Martin bude objavio poslednje dve knjige.

Likovi koje smo, na ekranu, pratili skoro deceniju postali su jednodimenzionalni. Kada zmaj dobije veći razvoj lika u šest epizoda od onog čiji razvoj je najdetaljniji i najupečatljiviji da li je potrebno polemisati dalje? Smatram da jeste, jer su fanovi i njihova ljubav prema izvornom materijalu napravili od serije fenomen. Fanovi kojima je bitniji lik od bilo kog specijalnog efekta ili šok faktora na koje će se potrošiti basnoslovna suma novca.

No, da pređem ja na upitnik na koji nisam odgovarala koncizno..

1)Kako si i kad čula za knjige/seriju?

Nikad nisam bila ljubitelj epske fantastike, bolje rečeno na nju nisam obraćala pažnju dok svetlost dana nije ugledao drugi deo Hobit trilogije „Šmaugova pustošenja“. Rešena da vidim o kakvom je zmaju reč odgledala sam prvu Džeksonovu trilogiju smeštenu u Srednju zemlju, a potom ispratila i Bilbove avanture, koje su mi se više dopale na papiru no na ekranu. Elem, u epski svet Džordža Martina uletela sam kao padobranac koju godinu kasnije, kada je cela Internet zajednica bila u šoku zbog iznenadne smrti Džona Snežnog. Nije da sam uletela u celu priču pet minuta do ponoći, ali skoro da je tako.
Knjige još uvek nisam čitala, njih ću sada polagano da gustiram, pa da vidimo ko je sporiji puž: Martin ili ja.

2)Omiljeni muški lik?

Jedna od retkih stvari koje nikako neću prežaliti, u nedostatku bolje reči, kada je osma sezona u pitanju nije Džorina smrt, znala sam da će biti prvi na listi za odstrel kada sam na uvodnoj špici pročitala with Iain Glen, već činjenica da mi nisu dali ni sekundu da se naviknem da to da je mrtav pre no što su se prešaltali na scenu u kojoj Noćni Kralj u usporenom snimku korača prema gospodinu Vrani. Jasno, ta je scena dobila primat i pokupila svu neophodnu napetost, te smo automatski morali opraštanje od Džore da stavimo na "čekanje". Kada ja nisam ni okom trepnula što ga više nema jer sam čekala taj susret u šumi, ključni momenat epizode, i kasnije će se ispostaviti posrnuće sezone, onda znate koliko je sati. Postojao je doduše i alternativni kraj u kom Džora preživi i okrene se protiv svoje Kalisi (drago mi je da su ono dvoje naposletku uspeli da zaključe da je takav ishod nemoguć) i na kraju odlazi sa Džonom na Zid. Da mi je drago što su na kraju odlučili da ga ubiju, malo je reći. Jedan je lik otišao kako zaslužuje, do kraja odan svojoj kraljici (trebala je Brijen i to da pribeleži).

Pored Džore, koji mi je u startu bio drag kao Denin večiti oslonac i moralni kompas, tu je i Tirion (iz mlađih serijskih dana), Džejmi i Teon (na moje veliko iznenađenje), ali i Džon (čiji lik je izgubio smisao nakon bitke s Remzijem, očigledno). Edard Stark se podrazumeva kao dežurni lakoverni Toma. Volela sam da "mrzim" Džofrija (najradosnija fiktivna smrt koju su kamere ikad zabeležile), Bejliša (sa kojim je svaka smicalica dobijala novi nivo) i Tajvina je koji bez pardona koristio svaki adut za opstanak porodice, a svoju decu najviše.

3)Omiljeni ženski lik?
 

Olenina replika scenaristima D&D dok su pisali osmu sezonu

Najdraži ženski lik od prve epizode mi je svakako bila Arja, devojka bez imena (koja se vratila kući), devojka sa mnogo lica (koja su postala nebitna u zadnjoj sezoni). Naposletku je i ona otišla samo da prošeta prestonicom i isprati Pseto na večni počinak i da se bespotrebno prišunja bratu iza leđa (za slučaj da smo mi zaboravili da je tako nadmudrila i sve mrtve, pa što ne bi i žive isprepadala). Njen susret sa Džonom mi je bio najbitniji momenat sezone i naposletku je ispao nekako mlak u odnosu na njegov susret sa Sansom. Ja sam izgleda živela u zabludi kada sam slušala čitaoce Martinovog serijala koji su tvrdili da joj je on najdraži član porodice.
Draga mi je i Deni (više u prvim sezonama nego u potonjim), ali i Olena Tajrel čija britkost je jedinstvena.

4)Omiljeni lik iz kuće Stark i iz kuće Lanister?

Ljubi ga majka (koja je na presto sela samo na posteru)..

Iz kuće Stark su to Arja i Džon, mada mi je i Sansa postala jedan od dražih likova (sa najdoslednijim razvojem karaktera). Kada je kuća Lanister u pitanju Tirion mi je bio u vođstvu do pete sezone. Razvoj Džejmijevog lika je s druge strane, ukoliko izuzmemo ovaj Romeo i Julija debakl na kraju, bio savršeno "skrojen" od 1. do 68. epizode, te biram Džejmija, jer nije fer da Tirion ostane na životu samo zato što je Martinovo mezimče, te i u zatočeništvu iskroji sudbinu Sedam tj. Šest kraljevstava i odredi/nametne im vladara koji je postao rightful heir samo zahvaljujući Drogonu koji je drugi deo te rečenice pretvorio u pepeo.

5)Da možeš da budeš neki lik ko bi bila i zašto?

Mnogo je razloga zbog kojih je Sendor Klegejn polako, ali sigurno stekao moju naklonost. Dva ključna su Arja i doslednost sebi. Nikada ga nisu interesovale mnogobrojne dvorske intrige, svi kraljevi i kraljice koje je sreo niti je ikad imao trunku interesovanja za merdevine haosa znane kao Igra prestola. Njegov osobenjački duh jedino je Arja uspešno poremetila i postala mu ravnopravan saputnik na putu do cilja (njegovog, jer je njen postao besmislen iako joj je bio na prvom mestu od druge sezone). Dakle, bila bih Pseto. U početku beznačajan, a naposletku značajan u spašavanju usamljenog vuka. Kada bih birala ženski lik to bi svakako bila Olena, žena bez pardona i dlake na jeziku.

6)Koja ti je omiljena kuća, a koji omiljeni moto kuće?

Omiljena kuća su mi Targerijeni, na osnovu serije i Deneris čije su mi avanture do dolaska na rodno tle često bile interesantnije od događaja u samom Vesterosu. Omiljeni moto kuće mi je, nakon dužeg razmišljanja, isto iz ove kuće. Oni su svoj slogan ostvarili, za razliku od Starkovih čija zima je stigla pod velom noći, strašna i zloslutna, završila se za sat vremena, na kraju je ostalo samo da sačekamo da se otopi sneg, ali ni time se ne zamaramo jer smo se preselili u prestonicu da pokažemo Sersei ko je gazda (za tu dužnost se javila Crvena tvrđava koja se do sada "nikada" nije urušila) i eto belaja.

7)Omiljena kuća, osim kuća Stark i Targerijen?

Kuća Mormont, jedna od retkih kuća koja je svoj kraj dočekala slavno i časno. U najtamnijoj epizodi serije ugasila se borbeno i dostojanstveno kakva je i bila.

8)Omiljeni momenat?

Omiljenih momenata imam nekoliko, najveći šok u poslednjih nekoliko sezona svakako je bio Viserionovo izvlačenje iz vode i "vaskrsenje". Iz svake sezone bi se našla bar po jedna. No, nabrojaću neke od najupečatljivijih i najdražih. Poslednja scena prve sezone, rađanje zmajeva i "buđenje" poslednjeg Zmaja (da li je gosn Egon VI otporan na plamen jedino nam Martin može reći), Denerisino obraćanje vojsci nakon što ih otkupi u zamenu za Drogona. Arjine scene u Bravosu, sve scene Arje i Pseta. Denina prva vožnja Drogona u finalu pete sezone. Bejliševo smaknuće, Džofrijeva smrt, Remzijeva smrt (mogla je biti eksplicitnija). Tirionovo suđenje, te ubistvo Tajvina.

Zaboraviću sigurno neku, ali naravno da moram napomenuti da mi je draga i svaka scena u kojoj je Džora kraj svoje Kalisi.

9)Omiljena pesma?

Volim mnoge Raminove kompozicije, za razliku od scenarista on je dve godine valjano iskoristio, te je muzika, očekivano, sjajna. Ako bih morala da biram na blic navela bih sledeće pesme:
Light of the Seven, Needle, The Tower, Rains of Castamere, The North Remembers, Mhysa, Dance of Dragons, Winds of Winter, The Night King, Mother of Dragons, Khaleesi, Arrival At Winterfell, Flight of Dragons, A Song of Ice & Fire.
Naravno u listu se ubraja i gore navedena „Jenny of Oldstones“, jedna od pametnih odluka sezone. Drago mi je da se Florens predomislila, jer je u sada davnoj trećoj sezoni odbila priliku da snimi klasik serije „Rains of Castamere“. Glavna tema serije je takođe obavezan, početni, deo liste. Mislim da me je ona i "ubedila" da seriji dam šansu, prvu epizodu sam gledala tri puta pre no što sam odlučila da vidim čega sve još ima u Vesterosu.

10)Omiljena epizoda?

Uglavnom su to epizode u kojima su oni, gore navedeni, omiljeni momenti. Pre svih poslednja epizoda prve sezone, četvrta epizoda šeste u kojoj se sreću Džon i Sansa, te epizoda pre nje u kojoj se Džon vraća u svet živih. Epizoda Tirionovog (prvog) suđenja, te bitka kopiladi.

11)Najmanje drag muški i ženski lik?

Od novijih je to svakako Juron, nije mi zabavan bio uopšte već je više bio nalik nekoj karikaturi gusara, dosadan negativac. Od ženskih je to svakako Sersei, iako je sjajan lik, prosto se nikad nisam sažalila nad njenim likom, sve je radila sračunato sa slikom krajnjeg cilja tj. trona pred očima. Decu je izgubila i za njima žalila, ali je isto tako za njihovu smrt sama bila kriva.

12)Stark ili Lanister?

13)Scena koja te je rasplakala?

Tolike tužne scene u seriji, a ja jedva da sam suzu pustila. Izuzetak je bila scena Džonove smrti, ali i scena susreta Sanse i Džona, mislim da sam nakon nje počela i Sansu drugačije da posmatram. Koliko god se radovala čitanju knjiga zbog boljeg uvida u njen lik, toliko mi teško pada što je Džora drugačiji od Ijanovog.

14)Omiljeni citat?

Tu je takođe i Džon (koji ne zna ništa, a i kad zna od slabe je vajde), Sersei koja igra Igru prestola do (pobede ili smrti) samog dna, moglo bi se reći. Tirion koji pije i (misli da) zna. Bren na sve ovo naravno koluta očima, šta će jadan zna da su svi oko njega, da se poslužim rečima Dušana Kovačevića, neki čobani, budale. Simpatična mi je bila Bejliševa "Lady Sansa, forgive me, I'm a bit confused" dok je Psetova "Fuck the king" klasik kojim su se svi pred ekranom, prateći sagu, i sami poslužili. Olenina replika, gore navedena, je takođe genijalna.

Kod iritantnih citata prednjači ceo "scenario" Kita Haringtona za osmu sezonu ("I don't wan't it" i "You are my queen") kao i Denin hit iz 2017. "Bend the knee".

15)Omiljen par i omiljeno prijateljstvo?

Omiljeno prijateljstvo su mi svakako Pseto i Arja, od prvih avantura. Omiljeni par koji to nikada nije postao su Džora i njegova Kalisi, generalno mi je sjajan njihov odnos kakvu god etiketu imao. Kada bih morala da biram samo par tu ne bih imala odgovor (ako se ne računaju Regar i Lijana, njih dvoje su umrli šekspirovski u duhu serije, za razliku od ono dvoje zagrljenih). Deni i Džon su trebali biti značajan, najznačajniji, par, ali avaj traljava egzekucija im je došla "glave". Na kraju tj. na polovini poslednje sezone me nije bilo briga ko će od njih dvoje da preživi i ko će koga da ubije, čekala sam samo da prestane otaljavanje i mrcvarenje.

16)Najprecenjeniji i najpotcenjeniji lik?

Verujemo ti..

Najprecenjeniji mi je, ma koliko bistar bio, svakako Tirion. Nadam se da će Martin imati neki normalan odgovor zašto ga je ostavio na životu (status miljenika se ne računa) i pritom ga vratio na staru poziciju na kojoj je bio očajan u poslednjih nekoliko sezona. No, o tom potom. Najpotcenjeniji je svakako ispao Teon (bar meni) jer mu je razvoj karaktera dosledan i pravilan, za razliku od Džejmijevog čije ću poslednje postupke možda razumeti kad padne pod Martinovo pero tj. tastaturu.

17)Lik kojeg si volela, a sada mrziš?

Sve je, manje-više, uvek ostalo isto. Nikog nisam vremenom stavila na listu ogavnih, a da su mi pre toga bili dragi. Suprotno se već dešavalo, Džejmi mi nije bio mio, ali je na kraju postao jedan od retkih čija me je sudbina u osmoj sezoni zaista interesovala.

18)Lik koji bi vratila u život i lik koji bi ubila?

Ubila bi sve ove što su poubijani u poslednjoj sezoni ponovo, Sersei je zaslužila više od cigala. U život bih vratila Regala, jer je nastradao za badava.

19)Zmajevi ili vukovi?

Zmajevi, uvek.

 
20)Omiljeno mesto i najbolji ratnik?

Omiljeno mesto mi je bilo i ostalo Bravos. Nedova domovina me nikad nije šarmirala, a i u njoj nikad mira bilo nije i retko se šta lepo desilo, sve lepo kratko je trajalo tj. brojalo se minutama. Prestonica je uvek bila prepuna spletkaroša. Svako je svakom bio kriv i sa nekim imao neraščišćenih računa. Dorna je dosadna uvek bila i ostala. U Bravosu se zato zna red, dok narod gleda svoja posla svi cvikaju od Džakenove kancelarije i njegovih kolega u tolikoj meri da je neizmerno poštuju, kao i svakog ko u njoj "radi". Povremeno neko umre, ali niko se ne upinje da sazna zašto je to tako i ko je kriv (što u prestonici nije slučaj). Cela Arjina Bravos sezona bila mi je interesantna koliko i njena lutanja sa Psetom, a rezultat je naravno rigorozan trening koji je od nje načinio najveštijeg ratnika (Džoniša to nikad nije bio, on je u poslednje vreme bojno polje doživljavao kao korzo).

22)Omiljena i najtužnjija smrt?

Džofrijeva mi je i dalje najdraža, Bejliš je na drugom mestu.
Najtužniju nemam, možda Ned. Ko zna šta bi rekao svom preostalom čoporu kada bi video gde su završili. Najmlađeg sina je ostavio kod kuće, a on na kraju postade kralj..

23)Ko je bio najbolji igrač Igre prestola?

Najbolji igrač mi je svakako bio Bejliš. U svakoj čorbi je bio mirođija, na svakom loncu poklopac i kod većine sanduka poslednji ekser. Svoje planove je uvek skrajao pažljivo i strpljivo, igrajući pritom šah sa većim delom vesterošanskih moćnika. Naposletku su mu silne spletke došle glave, a udruženi Starkovi sa Sansom na čelu počistiše Zimovrel od njegovih marljivo ispletenih paukovih mreža.

24)Koga si želela da vidiš na tronu?

Nikog, apsolutno nikog. On je prestao da me interesuje negde na polovini serije. Jedva sam čekala da nestane.
Doduše, logika je ove sezone malo labava, te mi nikad neće biti jasno u kom to univerzumu bitka oko stolice ispade značajnija (ostavljena za kraj) od borbe protiv zombija koji slede Noćnog kralja. Neka je njega Arja ubila, da se isplati onaj silni trening i muka u Bravosu, ali ovo smisla nema. Nalik poreklu Džona Starkgerijena i misterija oko horde mrtvih hodača i njihovog kolovođe postala je besmislena, bukvalno se izduvala kao balon. Otkud pritom onaj Zid (shvatam težnju za ponavljanjem prve u zadnje scene serijala), ali opet - otkud onoliki Zid? Elem, famozna stolica me nikad nije interesovala (kao ni svi koji su samo za njom trčali tj. Sersei).
Uvek mi je bilo zanimljivije sve oko nje.

25)Tvoje mišljenje o knjigama i seriji?

Čitanje knjiga mi tek predstoji i tome se radujem.
Serija je, u trenu u kom se pojavila, bila značajna za privlačenje pažnje na sam medij televizije, uz nekolicinu ostalog kvalitetnog TV materijala u to vreme. U međuvremenu se on razvijao i danas ima šarolik i kvalitetan program koji danas ima veću konkurenciju nego svet filma, fokusiranog na komercijalu. Osma sezona je analizirana uzduž i popreko do sada, a ja bih je opisala parafrazirajući komentar na Jutjubu - bolje da su nam dali samo Raminovu muziku i pustili nas da sami zamislimo kraj.

Hvala na čitanju,
Keti ღ