Filmski leksikon_Vol II

Dobro došli natrag. Nastavljamo gde smo u prethodnom tekstu stali, od jedanaestog do dvadeset i prvog pitanja. Broj odgledanih filmova će se po svemu sudeći došlepati do broja 25 do kraja meseca. Shvatila sam da mi manjka strpljenja za šablonske romantične komedije/drame, dve sam odgledala ovog meseca koje su mi bile toliko katastrofalne da nikad oduševljenja na IMDb-u neću razumeti. Radnje prvog se ni ne sećam, jedino što znam jeste da je u njemu glavnu ulogu imala Šejlin Vudli. U drugom se našao Kapetan Amerika lično, izgleda da će Kris za mene to uvek i ostati. A sad upitnik..

• U pitanju su sledeći filmski žanrovi:

11)Mjuzikl

„Swing Time“ iz 1936. godine.

Ima li žanra koji više deli publiku? Volite ih ili ne, trećeg nema. Doduše možda se nađe još poneka osoba koja, kao ja, ne mari, voli da ih gleda, ali isto tako gunđa ako glumci zapevaju već u prvom kadru. Nije da baš gunđam, ali izleti mi „Molim vas, nemojte pevati ceo film“, šta da se radi. No, sad da vam kažem koje mjuzikle volim, ne mogu da izdvojim samo jedan. Pre svih tu su oni najpoznatijeg plesnog dua Fred i Džindžer, od ukupno deset filmova u kojima su plesali kroz kadar ja sam odgledala osam, za sada. Veoma mi se dopadaju, samu muziku rado slušam. Nakon njih tu je i Fredov film sa Ritom Hejvort, „You Were Never Lovelier“, a kada je Džin Keli u pitanju najdraži mi je onaj najpoznatiji, prvenstveno zbog numere „Moses Supposes“ koja mi je i najdraži deo filma.

Odavno nameravam da odgledam Lajzu Mineli u filmu „Cabaret“, muziku slušam godinama, a film nikako da mi dođe na red. Premda ne volim Ričarda Gira. te sam ga godinama ignorisala u filmu „Chicago“ fokusirajući se više na Velmu i Roksi i njihove numere moram priznati da ne prestajem slušati njegovu „They Both Reached For The Gun“ u kojoj je Rene Zelveger savršena lutka za advokata trbuhozborca. Ne mogu, a da ne pomenem i Džuli Endruz, ako izuzmemo Meri Popins i Mariju fon Trap, njena uloga u filmu „Victor/Victoria“ je bila odličan skok od uloge savršene žene koju je Džuli često glumila na početku karijere, u brojnim filmovima.

P.S. Jedan od razloga za moju ljubav prema filmovima Freda i Džindžer je i ovaj ples (poslednjih minut i po naročito) uz prvu pesmu nagrađenu Oskarom - „The Continental“.

12)Film o superjunacima

Pre nego što sam uletela u svet Marvelovih filmova i u rekordnom roku od mesec dana pohvatala sve konce nakon Daunijevog „Iron Man“-a, nisam bila neki naročit ljubitelj ovog žanra. Jedino se Nolanova Betmen trilogija za mene na neki način istakla i zahvaljujući Ledžerovom performansu ostavila trajan pozitivan utisak. Sada sam doduše više tim Marvel nego DC, zbog humora i muzike.

13)Animirani film

Ne znam koji je ovo put da na blogu pominjem kako mi je najdraži animirani film „Beauty & The Beast“, kadar u kom Bel po prvi put ugleda biblioteku je za sve kriv. Neću o njemu detaljisati, svi smo ga gledali. Nakon priče o srećnom kraju koji je zadesio lepu Bel, najdraži mi je film „Anastasia“ iz 1997. godine. Zahvaljujući njemu i danas sam fascinirana dinastijom Romanov, ali i sudbinom ozloglašenog Raspućina. Dragi animirani filmovi, koji poput priče o Romanovima nisu Diznijevi, a koje odavno nisam gledala su „Thumbelina“ i „Swan Princess“. Volim saradnje Diznija i Piksara, pre svih „Inside Out“ i „WALL-E“, potonji me je pošteno rasplakao. Nedavno sam ga po prvi put odgledala, kao i priče iz devedesetih, o Herkulesu i Mulan, koje sam trebala odgledati u detinjstvu. Od Diznijevih kratkih Silly Simphony filmova najdraži mi je sledeći:

14)Film na stranom jeziku

Imam želju odavno da više pažnje posvetim francuskoj kinematografiji, novom talasu naročito. Za sada je to samo namera koja se brzinom puža realizuje. No, odgledala sam „À Bout de Souffle“, koji je za mene ujedno bio i prvi Godarov film, a sama pojava Džin Siberg dovoljan podsticaj da napokon skratim kosu. Sledeći film iz francuske kinematografije koji mi predstoji jeste „Belle de Jour“ u režiji Luisa Bunjuela.

15)Film čija je radnja smeštena u stranoj državi

Volela bih da ovde mogu pomenuti neki Felinijev film, ali avaj - još uvek nisam odgledala nijedan. No, postoje mnogi filmovi zbog kojih sam poželela negde da otputujem. To što se moje želje uglavnom svedu na Englesku, Škotsku i Irsku, to je druga stvar. Jedan od takvih filmova je svakako i „Miss Potter“ koji nam predočava život autorke Beatriks Poter i njene početke u literarnom svetu kom je podarila priče o mnogim cvetnim baštama kojima su šetale brojne životinje predvođene onom najpoznatijom na njenim crtežima, zecom Petrom.

16)Film o sportu

Jedini sportski film kog mogu da se setim, koji sam sa uživanjem odgledala, jeste „Major League“ iz 1989. godine u kom nova vlasnica bejzbol kluba iz Klivlenda namerno sastavi tim katastrofalnih igrača u nadi da će oni izgubiti svaku utakmicu i time opravdati njen naum da preseli klub u novi grad i tamo ga načini uspešnim sa dobrim igračima. Međutim, kada to njen sadašnji tim sazna oni će nastojati da budu uspešni njoj u inat. Toliko o meni i o sportskim filmovima koji nisu Staloneova Roki saga.

17)Istorijski film

Volim ovaj žanr iako, zavisno od teme ili ličnosti, ponekad prođe dosta vremena dok se nakanim da neki film odgledam, ovde pre svih mislim na ostvarenja ratne tematike koja mi uvek teško padaju, te sam pojedine filmove gledala možda dva puta u životu. U ovoj kategoriji se ističe priča o Oskaru Šindleru koju ne nameravam više da gledam, jer se rasplačem i kad čujem njegovu filmsku temu, a kamoli dok gledam film. Takođe, tu je i Polanski sa njegovim filmom o Vladislavu Špilmanu. Ovaj film nikako da odgledam što zbog teške tematike što zbog samog Polanskog. Izgleda da još uvek ne umem da odvojim rad reditelja (umetnika uopšte) od njegovog privatnog života, Vudi Alen je za to prvi primer.
Kada su u pitanju filmovi koji se bave ličnostima značajnim za svet umetnosti tu mi je među favoritima „Amadeus“, a od novijih mi se dopao „Hidden Figures“, koji se bavi mojom Ahilovom petom, matematikom.

18)Biografski film

Odrednice biografija, drama i istorija često su deo jednog filma, jer velika većina njih pažnju posvećuje upravo nekoj ličnosti ili ličnostima koji su doprineli rušenju ustaljenih društvenih normi i tabua kao što su to, primera radi, oni najčešći u Americi, segregacija i rasna deskriminacija. Pored vazda aktuelne teme u kinematografiji kao što je borba za ljudska prava i ravnopravnost polova tu su i filmovi koji skreću pažnju na ličnosti značajne u svetu nauke i umetnosti. Jedan od takvih, biografskih, filmova koji je meni naročito drag jeste „Chaplin“ iz 1992. godine, koji se bavi životom i stvaralaštvom jednog od pionira kinematografije. Osnova za ovaj film bila je upravo Čaplinova autobiografija, objavljena 1964. godine.

19)Romantični film

Filmovi ovog tipa nikada ne izlaze iz mode, ljubav je uvek profitabilna u Holivudu, od njegovih početaka pa sve do danas. Humor je jedino što se u njima menja tj. zastareva. Šale koje su bile primerene u danima slave crno-belog filma naspram ovih današnjih su bezopasne. Mada, istini za volju, velika većina današnjeg humora mi uopšte nije duhovita već usiljena i forsirana. Sitkomi su glavni primer za to, puste smeh na traci za svaku repliku. Kod Lusil Bol toga nije bilo, fizička komedija je sama uradila 80% posla i doprinela humoru koji i danas živi (bukvalno, jer su snimci tog smeha u upotrebi kod 99% današnjih serija ovog tipa).

Ako ste gledali film „The Parent Trap“ iz 1998. godine, ovaj kadar vam je poznat

Da se vratim ja romantičnoj komediji. Volim sve u kojima su mi i glumci potaman. Svi crno-beli filmovi ovog tipa, snimani tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka iako neodoljivo radnjom liče jedan na drugi izdavaju se na osnovu glumca ili glumice koji je u njemu glavna zvezda. Kada krenete da ih gledate znate šta vas čeka, jer je svaki od tih glumaca bio šarmantan i duhovit na svoj način. Tada je popularan bio i podžanr screwball comedy koji je u istoj meri pažnju pridavao kako romantici toliko i komediji. O screwball filmovima koji su mi dragi sam pisala ovde.

Poslednja romantična komedija koju sam odgledala, nakon godina uspešnog izbegavanja, jeste film „When Harry Met Sally..“, koji me je svojim scenariom oduševio. Odgledala sam ga tek sada jer me je neosnovana averzija prema glavnim glumcima u tome pre sprečavala. Ovo svakako ne znači da ću i filmovima Džulije Roberts dati novu šansu, u nedostatku boljih reči - taj se film neće snimati.

20)Netflix i/ili HBO film

Mogla sam ovo pitanje i da izostavim, jer sam se nad njim najduže zamislila. Koliko god mozgala ništa kršteno Netfliksovo nisam odgledala, a da nije serija. Sve je nešto osrednje ili katastrofa. Zato sam mu dodala i HBO, valjda ću tako nešto smisliti. Prvi mi na pamet pada film „Rasputin“ kog je glumio Alan Rikman, interesantna kombinacija koju nisam mogla zaobići. Ono što kod platforme HBO preferiram jesu dokumentarci, te ću ovom prilikom izdvojiti dva: „Jane Fonda in Five Acts“ i „Going Clear“.

✩✩✩✩✩

Taman kad sam pomislila da će ovaj tekst ispasti kraći od prethodnog, on se otegao kao praćka. Hvala svakom ko je stigao do kraja, saga se nastavlja u narednom tekstu i kalendarskom mesecu.

Hvala na čitanju,
Keti ღ