Dvostruka odšteta

„Žensko je čudna živuljka.“

Dvadesete godine prošlog veka, ogrezle u koktelima i opijene notama džeza, bile su na samom pragu Velike ekonomske krize kada je u javnosti osvanula fotografija smaknuća žene čiji će zločin obeležiti do tada feminizmom i veseljem zadojenu deceniju.
Dekada u kojoj su ljudi po po prvi put spoznali snagu reklame i moć potrošačkog društva, te doživeli rođenje masovne tj. popularne kulture, takođe je postala i vremenski okvir u kom su bili svedoci svireposti jedne domaćice iz Kvinsa.

Rut Snajder započela je 1925. godine aferu sa oženjenim prodavcem korseta, Henrijem Džadom Grejem. Ubrzo potom, počela je da planira ubistvo svog supruga, Alberta, uz njegovu pomoć. Takođe, uz pomoć prodavca osiguranja, Rut je ubedila supruga da svoj život osigura na 48 hiljada dolara, uz dodatak klauzule koja će garantovati doplatu na već ugovorenu sumu ukoliko ga smrt zadesi iznenadnim činom nasilja.

Nevešto udesivši mesto zločina da liči na očajan potez pukog provalnika, Rut i Henri su 20. marta 1927. godine ugušili njenog supruga Alberta, zapušivši mu pritom nos krpama natopljenim hloroformom. Prema Grejevom potonjem priznanju, Rut je, pre izvršenja ovog zločina, minimum sedam puta neuspešno pokušala suprugu da oduzme život, a kao početno zrno mržnje navela je njegovu ljubav prema pokojnoj verenici čiju sliku je držao na zidu porodičnog doma, te je smatrao: „najboljom ženom koju je ikada upoznao“. Albertovo ubistvo navelo je Rut i Henrija da se okrenu jedan protiv drugog, te su ubrzo oboje privedeni i osuđeni na smrt. 

Njihovom suđenju prisustvovao je i novinar Džejms M. Kejn, čiji je roman „Dvostruka odšteta“, inspirisan zločinom, 1936. godine bio serijalizovan u časopisu Liberti.

Kejnov roman predočava nam sunovrat agenta osiguravajućeg društva, Valtera Hafa, kog će pokušaj obnavljanja uobičajene polise osiguranja za automobil u domu porodice Nirdlinger koštati načela, profesionalnog i moralnog kompasa.

Kada ga na pragu kuće u Glendejlu, koju će štampa kasnije prozvati Kućom smrti, umesto osiguranika sačeka njegova supruga Filis, Valter će zanesen njenom famme fatale pojavom, zanemariti principe kojih se do tada držao. Filis će izraziti želju da supruga, pored uobičajenog osiguranja u slučaju saobraćajnih nesreća, osigura i polisom dvostruke odštete, koja će, u slučaju njegove smrti nesrećnim slučajem, navedenom korisniku isplatiti duplu svotu od one navedene u ugovoru.

Prozrevši kroz slabašne obrise Filisine brige za suprugovu dobrobit, Valter će joj impulsivno priteći u pomoć i umom eksperta koji svoju branšu poznaje u tančine osmisliti plan koji će od njene želje načiniti stvarnost, bolje i uverljivije no što je i sama zamislila.

Međutim, na savršeno skovan plan pašće senka prošlosti jednog od saučesnika, koja će pretiti da ugrozi budućnost onog drugog. Ukaljane zločinom u najavi, sudbine Valtera i Filis ostaće neizvesne do samog kraja.

Da li je račun koji će im ispostaviti njihove savesti, uslovljen potonjim spoznajama koji će poput leševa izaći na videlo, moguće namiriti dvostrukom odštetom?

• Ocena - 4/5

Usled filmičnog stila, neveliki broj stranica prosto leti pred očima čitaoca zaokupirajući mu pažnju do poslednjih nekoliko pasusa koji se razilaze sa do tada vernom adaptacijom, dajući ovom kultnom ostvarenju dodatnu draž.

Odstupanja u odnosu na izvorni materijal su, verujem, učinjena kako bi se film povinovao rigoroznim pravilima tadašnjeg Hejzovog koda. Uprkos tome, atmosfera dela je verno dočarana i na platnu, a Vajlderova umešnost, kako u ulozi reditelja tako i scenariste, ovde je u punom sjaju.

Hvala na čitanju,
Keti ღ