Dnevnik Ane Frank
Ukoliko niste bili srećne ruke da vam neko predstavi svet magije stvoren od reči pre no što ste seli u školsku klupu, đačko doba i časovi maternjeg jezika su bili tu da vas posle slova poduče i nizanju reči koje uz pomoć mašte dobijaju novi život utisnut na list papira.„Bezbrižni školski dani su prošli..“
Ne znam koliko često se revidira spisak naslova koji se smatra obaveznim štivom i na osnovu čega su pojedini romani davnih dana zacementirali svoje mesto na toj lektirskoj lestvici, pritom ne mislim na Andrića, dok su neki tako reći generacijsko štivo, dođu i prođu.
Dnevnik Anelis Mari Frank je štivo koje sam godinama nameravala da pročitam ne bih li ispravila nepravdu izuzeća ovog naslova sa mog školskog plana i programa.
Sa prvim stranicama dnevnika započinje priča o životu osmoro ljudi bez pripadnosti, kako sopstvenoj tako i bilo kojoj drugoj državi. Očekivala sam da će mi opisi Aninih dana teško pasti i nadviti nada mnom oblak sete. Međutim, čitajući o tragičnom, mračnom i tada neizvesnom odlomku svetske istorije iz ugla deteta dobila sam i uvid u period tranzicije, naglog i prisilnog odrastanja četrnaestogodišnje devojčice koja je na stranicama svog dnevnika održavala duhovitost na životu i zadržala dečji optimizam u vreme boravka u, slikovito i precizno opisanom, Tajnom skrovištu.
Osmoro članova skloništa privikavali su se na izolaciju i suživot što je bolje moguće. Pomoć im je pružila nekolicina Otovih prijatelja i poslovnih kolega, koji su svakodnevno rizikovali živote štiteći ih i dostavljajući im osnovne namirnice kada bi istih ponestalo iz ostave koja je, uz prostorije skrovišta, pripremana mesecima pre dolaska silom prilika okupljene i improvizovane porodice.
„Kad mislim na to kako mi ovde živimo, obično dolazim do zaključka da je ovo raj u poređenju sa onim kako mora da žive drugi Jevreji koji se nisu sklonili.“
„Svet prosto ne može zamisliti šta znače knjige za nas, zatvorene ovde. Čitanje, učenje i radio su naša jedina razonoda.“
„Mi smo sada toliko naviknuti na ideju da se neko skriva ili živi "ilegalno" kao što smo nekada bili naviknuti da se tatine papuče greju ispred vatre.“
Pripadnicima Tajnog skroviša svaka nada za bolje sutra ugašena je 4. avgusta 1944. godine kada su uhapšeni zajedno sa dvojicom svojih pomagača, Kralerom i Kophesom, nakon čega su odvedeni u holandske i nemačke koncentracione logore. Naknadno je pretraženo i opljačkano skrovište u kom je u toku 761 dana svoju pripadnost imalo osmoro osoba kojima je okupator negirao pravo na život i postojanje.
Oto Frank je preminuo u 91. godini u Švajcarskoj. Posvetio je život očuvanju uspomene na svoju kći, čiji zapisi već sedmu deceniju novim generacijama predočavaju tragediju nedužnog naroda, te podsećaju na cenu rata, plaćanu valutom koja za sobom ostavlja pustoš i rane koje nije moguće zalečiti.
„Svako se može zapitati zašto nisam napustila svoje ideale, jer su tako apsurdni i neizvodljivi. Ipak ih zadržavam, zato što, uprkos svemu, još uvek verujem da su ljudi u srcu dobri. Prosto ne mogu izgraditi svoje nade na temelju koji se sastoji od haosa nesreće i smrti.
Vidim kako svet postepeno divlja i čujem grmljavinu koja se stalno približava, koja će i nas uništiti, osećam patnje miliona, a ipak kad pogledam u nebo, mislim da će se sve urediti, da će ova surovost prestati i da će se mir i spokojstvo opet povratiti. A dotle moram da gajim svoje ideale, jer će možda doći vreme kada ću biti u stanju da ih sprovedem.“
Keti ღ
Divno! I nije samo izraz kurtoazije, svaka čast na tekstu, koji u malom spaja prikaz knjige, informacije o okolnostima njenog nastanka i svemu kasnijem, savršene odlomke....dokaz da teme koje su tragične uopšte ne moraju biti obeshrabrujuće po duh. Poslednji pasus naročito "podiže" i mislim da je u isto vreme pokretač za tugu zbog Aninog očiglednog dara koji je tako grubo sasečen pre nego što je uopšte dobila priliku da ga razvije, ali i divljenja jer je uspela da stvori nešto ovakve snage i značaja. Naravno, svet mnogo duguje i njenom ocu koji je omogućio da dnevnik dođe do javnosti.
ОдговориИзбришиMoram priznati da nisam čitala "Dnevnik Ane Frank" još od školskih dana (baš onda kada se mojoj generaciji nalazio u lektiri, sećam se i odlomaka iz čitanke). Uvek mi izmiče, iako sam čitala mnogo o Holokaustu iz pera različitih pisaca, zanima me tema i smatram da je ne smemo, nikada, skloniti u stranu. Preporučujem ti "Psalam 44" Danila Kiša. Kratak je roman, jedan od njegovih prvih, ima srodnosti. Sad si me baš lepo podsetila, pa hvala na tome.
I Tišmina "Upotreba čoveka" je, doslovce BRUTALNO dobar odgovor na temu.
Razoružana sam. Samo nastavi ovako!:)
* Htedoh reći, čitala sam "Dnevnik" poslednji put u osnovnoj školi, ali bilo je to davno i morala bih da se podsetim svega. :)
ИзбришиDrago mi je da naposletku nisam odustala od ovog teksta, stajala su prva tri pasusa nekoliko dana i dočekala ostatak.. Prepisala sam mnogo citata, a poslednji mi je posebno drag.
ИзбришиJa se zaista ne sećam da je Anin dnevnik uopšte pominjan od strane profesorke, kako osnovne tako i srednje škole. Verujem da bih ga zapamtila, i žao mi je što ga tada nismo čitali, kada smo bili vršnjaci s Anom, verujem da niko, bar zbog te činjenice, ne bi ostao ravnodušan.
Merkam Kiša odavno, bez brige. Hvala na preporuci! Čitaću i Tišmu, krajnje je vreme, a nameravam čitati i „Lagum“, Svetlane Velmar-Janković.
Hvala ti na čitanju! :*
*drago mi je što naposletku nisam odustala..
Избриши**kako u osnovnoj tako i srednjoj školi
Samo početi, posle sve ide tako da ne primetiš.:)
ИзбришиMislim da je nama barem taj odlomak bio u programu...zato me iznenađuje da više nije deo lektire, jer je ovo zaista jedna od knjiga koja bi MORALA to da bude. I stilski i čovečnošću ispunjava svaki kriterijum. :)
Da, treba samo krenuti! Rekla sam početkom godine da ću više pažnje posvetiti pisanju utisaka o pročitanim knjigama, tako će i biti. :)
ИзбришиJa se sećam da smo ga imali u okviru školskog programa, ali samo kao odlomak u čitanci. Analizirali smo ga sigurno jedno dva časa, mada mi je u sećanju više ostalo da smo pričali o Aninoj mladalačkoj ljubavi nego o strašnoj situaciji i istorijskom kontekstu, ipak smo bili previše mladi da pojmimo sve i slažem se sa tobom, nadam se da će se lektiri pridavati više pažnje, pogotovo da će se više uzimati u obzir zrelost dela/učenika.
ОдговориИзбришиUpravo to, nadam se da će je većina uvrstiti u plan i program, imajući u vidu zrelost đaka i samu činjenicu da dnevnik na njih može ostaviti jak utisak i zbog približnosti u godinama sa Anom.
ИзбришиSvakako će više razumeti način razmišljanja i zaključke Ane Frank nego Ane Karenjine, primera radi.
Hvala na čitanju!
Divno napisano. Drago mi je da sam naišla na post, koji me je podsjetio na jednu od najdražih lektira iz osnovne škole. Definitivno sam dobila želju da ponovo pročitam ovu knjigu, jer ima zaista duboko značenje. Odličan post.❤️
ОдговориИзбришиHvala na lepim rečima, drago mi je da ti se tekst dopao. Divan je dnevnik, neminovno efektan i ostavlja trajan utisak na čitaoca.
ИзбришиJao baš si me rasplakala ovim tekstom. Ja sam taj dnevnik čitala još kao dete preporučila nam ga je nastavnoca srpskog nakon što smo čitali odlomak, a meni je to sve delovalo fascinantno pa sam bukvalno odjurila do biblioteke odmah nakon casa da ga uzmem, ali eto sada ne sećam se toliko pojedinosti iz njega , a nisam ni baš sve razumela bila sam mala samo se sećam da mi je bilo zanimljivo kada je pričala kako joj je mozda simpatičan taj Piter. Mozda bi trebalo opet da ga pročitam sada bi sve to drukcije dozivela.
ОдговориИзбришиNe znam gde se zagubio komentar. Kao što rekoh, ko zna kako bih ja doživela Anin dnevnik da sam ga čitala u mlađim godinama, naročito deo u kom opisuje Petra i samo njihovo prijateljstvo.
ИзбришиTi obavezno javi utiske ako ponovo budeš čitala dnevnik, baš me interesuje kako ćeš ga sada doživeti. Naravno, on je efektan nezavisno od uzrasta u kom se čita, ratne priče, bile one fikcija ili ne, su uvek upečatljive.
E evo ga i komentar. :D Ne znam ni ja što se onaj prvi zagubio. Važi javiću. Eto vidiš ja sam bila ubedjena da se on njoj svidjao , a bio je tu i onaj dečak na početku što ju je pratio kući . Eto ja sam bila tu u dnevniku uporno tražila romansu, a ne lepe rečenice, nadu i ono što je zapravo bilo bitno u knjizi. Svakako nisam razumela u kolikoj se opasnosti ona nalazila i nadala sam se čak da neće umreti na kraju, iako sam znala da će postradati. Prosto sam čekala neko čudo da se desi. :D Elem ne znam ni ja što su baš Anu Frank izbacili iz lektira baš je to šteta samo tako izbacuju šta stignu.
ИзбришиJeste, sviđao se on njoj i ona njemu, posvetila je ona toj temi, prve simpatije, dosta pažnje u dnevniku. Da, kad čitaš sa koliko optimizma očekuju kraj rata i raduju se oslobođenju nekako potisneš svoje znanje o kraju i njihovim sudbinama, pa se isto tako raduješ i očekuješ drugačiji, srećniji, ishod iako znaš da ga neće biti.
ИзбришиAko postoji neko delo za koje smatram da je sramota što u celosti nije na spisku obavezne lektire, to je ''Dnevnik Ane Frank'', naročito nakon što sam imala prilike da radim odlomak sa sedmim razredom i vidim kakav utisak ostavlja na njih. S jedne strane, lako im je bilo da se poistovete sa njom zbog uzrasta, a s druge - njene životne okolnosti i to kako su uticale na nju (prvi komentar jedne učenice je bio da zvuči ''mnogo odraslo za njene godine'') su bili veoma inspirativni za diskusiju, pošto su mnogi tada prvi put čuli za Holokaust i to šta se sve događalo tokom Drugog svetskog rata, a to se iz istorije to radi tek u osmom. Stvarno je velika šteta što se ne čita u celosti, jer ih ovakva dela zanimaju, naročito jer je istorija povezana sa njom ''opipljiva'' i što sve vezano za likove i njihove sudbine mogu da vide i dalje da se informišu, a dokaz je svakako to što su nakon tog časa pojedini učenici prvi put u biblioteci tražili da pročitaju CELU knjigu. Danas kada neke jedva nateraš da pročitaju pesmu, a kamoli nešto opširnije, ovakva dela su veoma važna (a o revizionizmu koji se uvlači u škole i udžbenike i da ne govorim).
ОдговориИзбришиOdličan post, svaka čast!
Koliko sam mogla da primetim, u pojedinim školama je dnevnik ušao u plan i program tj. vratio se, što je sjajno, jer pre svega deca mogu lakše da razumeju način razmišljanja nekog ko im je vršnjak (bez obzira na različite životne okolnosti ili decenijski/vekovni jaz), u odnosu na likove koji su stariji od njih. Samim tim, lakše će im biti da isprate priču Ane Frank nego Ane Karenjine, primera radi. Verujem da bi im dnevnik bio interesantan upravo zato što je Drugi svetski rat tema koja se detaljno obrađuje, a dobiti pojedine informacije iz prve ruke, tako reći, zanimljiva je dopuna znanja stečenog na času istorije (ili pred znanje ako se odabere kao štivo godinu dana ranije).
ИзбришиHvala ti na čitanju, drago mi je da ti se dopao tekst! :)
*predznanje
Избриши