Ubistvo s predumišljajem

„Je li - pitam ga - oćeš da ti pročitam jedan tekst?“

Dve epohe Selenićevog romana među kojima je pedesetogodišnji jaz imaju istu srž - neizbrisivu mrlju smrti koja za sobom ostavlja pustoš i žive rane na duši onih koji ostaju da o njima svedoče. Životi dveju Jelena, bake i unuke, ograđeni su okvirima društva koji se iz sekunde u sekundu urušava i menja kako svoje lice tako i naličje.

Ostavljajući za sobom nekoliko listova hartije, baka će unuci omogućiti da zaviri u posleratno doba koje će izroditi jednu novu Jugoslaviju, jednakih pravila i načina života za sve koji budu u takvom uređenju živeli, te prihvatili načela njene ideologije.

„Znate, tih meseci posle oslobođenja, bilo je opasno odstupati u bilo čemu od narodnooslobodilačkih uverenja, pravila ponašanja, načina izražavanja, mode, koje je partizanija, uporedo s vlašću, učvršćivala u Beogradu.“

Trudeći se svim silama da zadrži makar privid pređašnjeg načina života, na nivou na koji je pre rata svikla, Jelena Ljubisavljević-Aranđelović će zaigrati ulogu odobrovoljene, ali hladnokrvne i distancirane pripadnice nove države. Predstavnik tog novog uređenja biće major Krsman Jakšić, za Jelenu svojevrsni prozor u budućnost u kojoj se prezime njenog očuha Stavre gubi u masi mnogih zvučnih prezimena iza kojih su stojali građani cenjeni od strane nekadašnjeg društva. Ondašnji eminentni građani sada su poput svih - drugovi i drugarice.

Jeleninom iskoraku i spašavanju porodičnog prezimena i samog Stavre iz okova novog uređenja prkosiće inat brata Jovana kome snobizam i zaslepljenost prošlošću neće dozvoliti da racionalno tumači društvo u kom se zatekao - njemu istom merom strano koliko i ogavno.

„Izlizano sedište zaostalo iz luksuza Orijent-ekspresa kojim sam, kao u pokretnom udobnom hotelu, protutnjala pre sedam godina, mlada i uverena da je stvarnost za sva vremena nesumnjiva i onakva kakva je bila u mom ugodno ugrejanom spavaćem kupeu i restoranu blistavo belih čaršava i teškog srebrnog escajga; izderano, crveno, plišano siroče bez igde ikoga, fotelja bez oca i matere, bez gospodara i negovatelja, putuje kroz opustošene stanice Evrope.. (...)Sveta više nema, Jovane. Budi miran, makar što se toga tiče. Jedna velika izvesnost među hiljadama malih neizvesnosti.“

Sudar prošlog i budućeg sveta, onog koji kopni i onog koji se rađa, obojiće tlo pod Jeleninim nogama u crveno i načiniti beg od tragične smrti usvojenog joj prezimena kratkotrajnim. On će postati poslednji pasus životnog INVENTARIUM HELENAE.

Velika izvesnost će se pod Jelenin krov u Birčaninovoj useliti pedest godina kasnije. Usled ratnog stanja svet će opet prestati da postoji, sveden na stradanja i neizlečive rane. Njena unuka imenjakinja, zvana Bulika, u parku će sresti Bogdana Bilogorca, ranjenika s fronta. Odškrinuvši vrata Jelenine prošlosti, Bulika će težiti da razreši misterije svog porodičnog stabla, sastavljajući knjigu o ljubavnom životu žene koju nikad nije upoznala.

Zahvaljujući Bogdanovoj pomoći istrajaće u naumu i priču uobličiti u hronološki složenu koherentnu celinu, čuvajući time prezime Aranđelović večno od zaborava. Pokraj Jeleninog prezimena sačuvaće i Bogdanovo ime, iskupljujući se za pređašnji bes i iskazujući mu ljubav koju u najtežem trenutku nije umela da pokaže.

„Vreme prevodi epohu u legendu. Ružnu ili lepu, svejedno. Pričam vam kako je bilo, a opet ne govorim vam šta bi trebalo reći. Reči se, čim spadnu s mojih usana, rasipaju, krive. Ne stare samo ljudi, znate. Stare i reči. Rađaju se iznova, oblikom izmenjene, ali smućkane s novim podznačenjima, drugačije težine i promenjenog molekularnog sastava.“

• Ocena - 5/5

Selenićeva proza jedan je u nizu dokaza da sam se godinama ogrešivala o srpsku književnost. Stilski upečatljiva i efektna, autorova priča o generacijskom jazu dve Jelene čije će sudbine pored rodoslova biti povezane i sivilom, nemirom i tragedijom opisana je istom merom grubo i delikatno, vešto i precizno. Dočaravajući dve epohe duševno iscrpljujućeg ishoda po njihove junakinje, Selenić mi je predočio i svu svoju literarnu umešnost. Naš prvi susret svakako neće biti i poslednji.
Teške teme su u istoj meri i bolne i značajne.

Da li ste čitali Selenića? Preporuke su dobrodošle.

Hvala na čitanju,
Keti ღ