Ne volem..

"..nikog lutko, takva mi je narav.."

To bi rekao Đorđe Balašević, a ovih se dana često poistovetim s tom rečenicom njegove numere.

Prelazeći preko mnogobrojnih, u suštini beskorisnih, TV kanala u poslednje vreme uhvatim sebe kako izgovaram upravo gore navedenu rečenicu i mantru - ne volem.

Da li se to televizija urotila protiv mene, pa mi pred oči postavlja samo one prema kojima imam averziju ili meni DEFINITIVNO nešto fali kada (skoro) svakom liku s malih ekrana pronađem zamerku i manu, ostaje da se vidi..

Biće da sam se pretplatila na pojave koje me iz nepoznatih i pre svega nikakvih logičnih razloga iritiraju.

Reklame su naravno u celoj ovoj priči drugi par cipela, ali one me i dovedu do svih tih ličnosti, jer iz gnušanja prema njima šaltam kanale kao luda, do te mere da na kraju ne znam šta sam i gde gledala.

Koliko li ću se puta sudariti s En Hetavej u silnoj trci preko kanala, nije mi jasno.
Zaista mi se više ne gleda kako nju baba vija dok naposletku i sama ne shvati kako je zanimanje princeze njen pravi poziv.
Ma koliko mi En bila simpatična i ma koliko volela Džuli, što je puno, puno je.
Dok ovo pišem, opet ide "Flešdens".

Dalje..
Što ja ne podnosim dvojce Aflek/Dejmon i Kluni/Pit to je moj križ, ali i sve što sam do sada iole volela reprize mi uništiše.
Znate kako to ide, kada neki film puste - puštaju ga mesec dana u kontinuitetu.
Da ne bismo, ne daj Bože, zaboravili sinopsis istog iako smo ga do sada videli hiljadu puta.
I koji je to đavo s "Godzilom"?
Nisam gledala, niti ću, hvala Vam lepo na hiljaditom obnavljanju gradiva.

Reklamirali su nedavno "Zgodnu ženu" kao da će pustiti blokbaster koji je juče izleteo iz bioskopa.
Kad sam već kod "Zgodne žene", linčujte me, ali Gira ne mogu da smislim, valjda mi se smučio u kombinaciji s Dženifer Lopez, film im je jedno vreme, razume se, bio hit repriza.

Znam da košta otkupiti prava prikazivanja novijih stvari, zato sam se krstila i nogama i rukama kada sam videla da na Vojvodini ide
"Kuća karata", da ne spominjem podvig HRT-a i "Igru prestola".

Jednostavno sam navikla da očekujem nešto na TV-u tek nakon nekih pet godina, kada manje-više padne u zaborav, ili se prosto s njega skine taj sjaj novog materijala.

Dođe period kada non-stop vrtite jednu te istu ploču, kada ste zaljubljeni u tu jednu pesmu, primera radi, preko ušiju, pa samo nju slušate.
Bude to super, ali nakon pedesetog puta strašno krene da iritira.
Upravo su tako i kanali zaljubljeni u isti materijal koji vrte poput pokvarene ploče iz meseca u mesec, iz godine u godinu.

Sve sam se "ponadala" da će pustiti i El Vuds tj. Ris, nisu odavno, ali ću još prizvati vraga, pa ću OPET kolutati očima.
No, nadoknadiće oni to s "Kejt i Leopoldom", u krajnjoj nuždi tu su Aksel Foli, Roki, Rambo i Stiv Martin s "Mladinim ocem".
Preživećemo.

Verovatno biste sada rekli - ugasi TV.
Gasim ga ja, nemate brige, a za provereno štivo koristim torente, tu čovek ne može da omane.
Dok ja ovo otkucam i taj "Flešdens" će proći.
Ovo je prosto bio jedan tekst u afektu.

Protiv nedužnih glumaca koji su mi krivi.
Protiv sebe same, jer me već danima isti progone, pa me do kraja moji zabezeknuto pitaju - "Ima li neko koga ti podnosiš?"

Verujte i takvi postoje, nije da ih sve ne tolerišem, jednostavno ovi gore kuđeni uvek izađu u prvi plan, upadnu u kadar.

Ne tražim ja da mi neki poslednji krik iz sveta sedme umetnosti zaigra pred očima, zadovoljna bih bila sa solidnom indie produkcijom.
Šta god da je, samo da je neka novina.
Makar ona bila i u naletima.

Samo da nije svaki dan repriza, jer to nikako ne volem.

 
XOXO, Keti ❤