Ramble On_No. 10

Nakon "sjajnih" vremenskih prilika kojima smo počašćeni u aprilu mislila sam da će ovakva facijalna ekspresija moći opisati ceo mesec, ali ipak, zanemarivši te ovomesečne čari mogu reći da je naposletku mesec ispao daleko bolji od očekivanog. Koliko god monotono vreme bilo trenuci pozitive koji su statirali u ulozi preko potrebnog sunca uneli su vedrinu i napravili, iole, neki sklad i balans.
Predstavljen u pet tačaka moj april je izgledao ovako:

1)STAND BY MODE

U poslednjih nekoliko meseci to je upravo ono što mi se dešava, inspiracija mi je nesvesno podešena na stand by režim. Bilo da odgledam film koji me oduševi (Leon: The Professional) ili da pročitam dramu sa istim efektom (Staklena menažerija) ne pronalazim adekvatne reči kojima bih svoje oduševljenje uspešno prenela na tekst. Kada bih pak otkucala koju reč o datim temama reda radi onda taj tekst ne bi imao poentu, jer ne vidim svrhu teksta kojim prvenstveno sam autor nije zadovoljan. Iako me u poslednje vreme više nema no što me ima i dalje sam tu, pratim rad meni dragih blogo-koleginica i svakom njihovom tekstu se radujem kao svom ma koliko tada moja inspiracija bila u dubokom snu. Tekst koji nije rađen sa entuzijazmom nema mesto na blogu, a kako ništa ne jurim mogu i inspiraciju da sačekam.
Ona je kao Lesi - uvek se vrati kući.

2)DA NIJE SMEŠNO BILO BI ŽALOSNO

Ono što je Pinterest za lepu fotografiju to je Jutjub za smeh, između ostalog. Naši izbori za 2017. su prošli, poneka kontroverza još uvek vijori na vetru, ljudi još uvek šetaju ulicama, a rekapitulaciju minule nedelje na političkoj sceni dobijemo kao desert subotom u vidu 24 minuta sa Zoranom Kesićem. Nisam ga pre gledala. U poslednje vreme, ukoliko želim da se nasmejem od muke, pustim poneki klip. Ono što mene više od muke na domaćem terenu zasmejava jeste šarmantni i inteligentni voditelj večernjeg programa na CBS-u.
Dakle, ne biram Džimija (ni Kimela ni Falona) moj glas ide Stivenu Kolberu. Materijala za uvodne monologe ima na pretek, predsednik uvek "tvitne" ili kaže nešto neprimereno. "Lapsusom" baca "Majku svih bombi" na Irak umesto na Siriju i vazda govori o velikom lepom zidu.. No, Stiven je interesantna pojava i kada ne "pretresa" svakodnevne ispade The Donalda. Kao veliki fan "Gospodara prstenova" uvek spremno odgovara na pitanja o istom i rešava vesti dana koje se tiču Goluma..

3)VRAG MI NE DA MIRA

Otkako je bloger "izbacio" četiri nove teme, privremeno usnuli, moler u meni javio se na dužnost bez da ga je iko zvao. Sve ja to moram da vidim, isprobam, pa čak i u HTML da gvirnem iako blage veze o istom nemam i od pogleda na isti me hvata panika. Jedino što sam unutar istog uspešno savladala jeste smanjene proreda teksta i pritom bila srećna kao da sam se popela na Mont Everest.
Promenila ja temu, sve štima narednih nekoliko dana. Krenem na Canva sajt da napravim neku sliku i sve se završi na pravljenju novog banera, te pravljenja naslovnih slika za postove, a ovaj sajt za moju laičku malenkost za to ima najbezbolniju proceduru. Zaboravila sam tako i razlog zbog kog sam na sajt došla i završila lutanje sajtom sa nekoliko novih banera, da se nađe. Naravno ovde možete praviti mnogo više od toga, a meni je očigledno promena bila i više nego potrebna. Koliko god volela crnu boju vremenom mi je dosadila, pa je bio red da zasučem rukave. U svom tom džumbusu i privremenom "odevanju" bloga u novu temu no. 2 ostadoh bez gadžeta za čitaoce, pa se vratih na prvu novu koju sam "isprobala" jer je gadžet na njoj još uvek "živ", mada koliko mi se čini i to će da gase u dogledno vreme kao što će 1. maja penzionisati gadžet za pretragu (bar tako kažu).
Da sumiram ovo nasumično blogo-molersko izlaganje - ne čudite se ako zateknete nešto novo ili drugačije kada svratite u moj virtuelni kraj. Ponašam se u poslednje vreme kao da imam novorođenče kom želim da isprobam sva nova odelca. Proći će i ta faza.
Hvala na strpljenju. 

Work in progress..

4)PRINOVA..

..da se poslužim drugaricinim rečima. Na nedavno održanom sajmu cveća u mom gradu reših da konačno sebi nabavim ljubimče. Pošto nisam mogla da se obuzdam, jer ih je bilo minimum 30+ vrsta kući sam ponosno odnela čak četiri kaktusa u "bebećoj" fazi. Namerno bebeći "uzrast". Činjenica da sam odgovorna za nešto, makar bio i cvet, mi je još uvek čudan i stran pojam na koji se treba naviknuti. Kada tome dodate i to da sam uvek bila onaj tip osobe kome nije jasno šta ljudi uopšte u cveću "vide", sve će vam biti jasno.
Nedostatak uslova za suživot sa psom (mačke i ribe ne želim, papagaji, s obzirom na strah od svega pernatog, ne dolaze u obzir) naveo me je da zanemarim i hrčka koji mi je padao na pamet i za test vožnju i najbezbolniju varijantu odaberem kaktus. Čim ih "upristojim" biće i slike za sada, kao zamena, poslužiće neka random sa Gugla.

5)MARATON

Ukoliko vam je sport stran pojam, kao meni, a volite da čitate, ne brinite i za vas ipak maraton postoji, i to više njih. Za isti/e sam saznala preko Jutjuba i prošle godine drage volje po prvi put učestvovala u onom koji mi je bio najzanimljiviji, Deweys' 24 Hour Readathon. Poenta je da u vremenskom periodu od 24 sata čitate što je više moguće. Više o tome sam pisala ovde.
Počela sam sa par sati zakašnjena (po našoj vremenskoj zoni početak je bio u 14h) i toliko se unela u čitanje da ga po završetku ta 24 sata nisam htela prekidati pročitavši tako, po prvi put, i Murakamija.
Ono što je mene ovakvom tipu maratona privuklo jeste atmosfera koju ljudi stvore, nešto poput bookstagram zajednice. Svi su tu kako bi sa ostalima podelili samu ljubav prema knjizi.

• Dragi moji toliko od mene za ovaj mesec, nadam se da će mi se inspiracija vratiti galopom (i dozvati se pameti), pa ćemo se samim time družiti češće.
  Kako je prošao vaš april?

Hvala na čitanju,
Keti ღ