Merdevine haosa

S07E04

Dakle, penjemo se hitrim koracima merdevinama haosa. Za trenutnu situaciju i onu koja je na pomolu prikladniji opis i ne postoji. Ko uspešno prevali put i uspe se na vrh, pričaće.
Sa svakim novim saznanjem bitka za presto gubi na intenzitetu podsećajući nas na neizbežan usud ukoliko se ratne sekire ne usmere prema pretnji koja ne pita za titule, prava i rodoslove. No, dok do tog saveza ne dođe valja nam se osvrnuti na trenutna dešavanja.
Pobeda u jednoj bitci ne privodi rat kraju, te će i Džejmijeva bezbrižnost biti duhovitog, ali kratkog roka trajanja. Lanisteri uvek plaćaju svoje dugove, ali isto tako i Targerijeni, napokon, ma koliko brzopleto bilo, pokazuju da sa njima nema šale. Nakon što su uspešno doplovili na kopno Vesterosa horda dotraka konačno će pokazati svoju umešnost u umetnosti ratovanja. Tirionov brižan pogled upućen Džejmiju na bojnom polju dokazao je da stajanje na suprotnim stranama nije moglo da ugrozi bratsku ljubav i iskrenu brigu.

Pojedini su se setili scene razgovora između Roberta i Sersei, a i ja sam se zapitala isto, koliko li će dugo narod stajati iza kraljice kadre da daje instrukcije i šalje ljude u boj dok se ona nalazi iza zidina zamka čekajući da joj se podmire računi i podnese izveštaj.

Pola bije, pola Šarcu daje..

No, otaviću rat kraljica po strani ne bih li se osvrnula na najdraži deo epizode. Da nam haos tek predstoji dokaz je i povratak Arje Stark svojoj domovini, Zimovrelu. Ukoliko se nešto o njoj može zaključiti jeste da za razliku od trenutno joj statičnog brata, čija putovanja u prošlost mi mnogo nedostaju, ona nema nameru da miruje ni kod kuće.
Opasnost vreba i na najmirnijim mestima, sporo, nečujno i podmuklo, jer kad bi to pa lisac mirovao. Ako neko zna kako da se penje onim merdevinama to je ipak on - šta sve nije dosad zakuvao, a još nije opekao. Red bi bio da i njemu neko stane na rep.

Jedna od najdražih scena ikad, borba Brijen i Arje.

Susret sestara nije bio dirljiv koliko sam očekivala, i dalje su mi Sansa i Džon u vođstvu, sve dok ne vidim Džona i Arju u kadru to jest. Raduje me što joj je Bren, svestan svega, bez pogovora ustupio bodež znajući da će njoj da posluži, te se može reći da su je braća bez pogovora i pitanja prihvatila onakvu kakva jeste i dobro je pritom naoružala.

Da nam ne zafali susreta severnjaka pobrinuo se i Zmajkamen, te smo napeto pratili povratak Teona kom je sudbina na brodu i na kopnu ista, osuda onih koji su mu davnih dana verovali. Jedino što će ga sada spasiti od smrti jeste izbavljanje Sanse, ima li u ovom trenu još nečeg što mu ide u prilog ili je to sve? Razmišljam i ne mogu da se setim.. Unapred mislim o njegovom susretu s Jarom, odužio bi se jedino kada bi ubio Jurona za šta su mu sada slabe šanse.

Davosov i Džonov razgovor sa Misandei je prvi put posle dosta vremena nju izbacio iz kalupa u koji je zapala od samog starta - praćenja Deneris u stopu, izvršavanja njenih naređenja i recitovanja titula. Iako je Tirionov plan propao drago mi je da je razultirao buđenjem Deni i naterao je da se uključi u igru koju je započela.
Pećina je pored oružja čuvala i sliku pravog neprijatelja, drago mi što je Džon konačno bio u mogućnosti da dokaže svoje tvrdnje osvetlivši istoriju Vesterosa najboljeg mogućeg svedoka. Za razliku od prvog susreta ovaj je bio pun pogodak, smislen razgovor i neverovatna hemija.

Ono što me pak najviše radovalo, kada je celokupna epizoda u pitanju, jesu mnoga evociranja prošlosti, bilo da su u pitanju replike ili scene. Setismo se tako Bejliševog razgovora s Varisom, Arjinog povratka kući pred očevo suđenje kao i Siriovih lekcija. Sjajno je bilo prošetati stazom uspomena imajući u vidu početak i trenutnu poziciju likova.

Hvala na čitanju,
Keti ღ