Umešnost Dime sina rečima je savršeno oslikala kako fizički opis likova tako i njihova unutrašnja previranja, te bez imalo patetike predstavila jednu od najvećih ljubavnih tragedija u književnosti i meni donela jedan od najdražih romana ikada pročitanih.
Aukcija u domu preminule kurtizane Margerit Gotije biće savršen izgovor sugrađanima da stupe na pozornicu njenog "grešnog" života. Među predmetima na prodaji pronaći će se i roman sa posvetom, Manon Lesko. Darodavac, Armand Duval, će u zamenu za jedinu uspomenu na Margerit sadašnjem vlasniku romana poveriti priču o tragičnoj sudbini pariske kurtizane, dame s kamelijama.
Jednostavan i poetičan stil Dime sina u kombinaciji sa adaptacijom romana starom 82 godine, u kojoj su glavne uloge poverene Greti Garbo i Robertu Tejloru, načinile su od ove tragične priče jednu od najdražih uspomena protekle godine. Po prvi put imam želju i nameru da se romanu i adaptaciji vraćam na godišnjem nivou, tradicija kojoj se radujem.
Ne mogu objasniti zašto, ali kada su Hemingvejeva dela u pitanju nikada nisam znala odakle početi, te ona strpljivo na polici čekaju svoj red. Međutim, čuvši samo reči hvale za "Pokretni praznik", rešila sam da to naposletku bude šetnja ulicama Pariza. Bolji turistički vodič retko da se može naći. Gledan njegovim očima, Pariz je grad hedonista i umetnika koji su, boraveći pod njegovim okriljem, u mogućnosti da nesputano, za simboličnu cenu, žive u svom svetu stvaralaštva. Ernestu će se put ukrstiti sa mnogim eminentnim umetnicima onog vremena, te će on biti svedokom njihovog poimanja same umetnosti, afirmacije i slave. Pomoći će izbavljanje T.S. Eliota iz okova bankarstva, biti prijatelj Ficdžeraldu, ali i vazda namrgođenoj Gertrudi Stajn. Finansijska neizvesnost nikad nije predstavljala teret ni njemu ni supruzi koja mu je bila bezuslovna podrška. Pretpostavljam da bi ostao u svetu novinarstva da je često na mislima imao novčanu stabilnost porodice. Hteo je da stvara, umetnost zarad umetnosti.
Kada bih morala da biram čiji bi član književne porodice bila moj odgovor bi svakako išao u korist porodici Marč. Roman lepog stila i tople poruke o blagodetima i značaju porodice prirastao mi je srcu više no što sam se nadala. Priča koja mi je bila poznata zahvaljujući adaptaciji iz 1994. godine u svojoj izvornoj formi postala mi je još draža, a tek nakon čitanja sam primetila u kolikoj meri je adaptacija zbrzana, te su, samim tim, izostavljeni i neki od meni najdražih momenata u romanu. Nisam mogla a da ne razmišljam koja sestra Marč mi je sličnija po karakteru, te sam, lomeći se između Džo i Bet, došla do zaključka da sam njihova kombinacija.
Nabokovljeva kontroverzna priča o Hambertu Hambertu i njegovoj opsesiji dvanaestogodišnjom Dolores zadavala mi je najviše muka, ali mi je istom merom bila i najveća nagrada godine kada je moć pripovedanja u pitanju. Naime, u um profesora Hamberta sam ušla 2016. godine napustivši roman kada sam se približila njegovoj polovini, jer mi je gnusnost njegove ljubavi predstavljala nesavladivu prepreku. Rešena da u 2017. konačno priču privedem kraju ostala sam, najprostije rečeno, hipnotisana autorovim stilom pisanja. Sama priča, i dalje gnusna, pala mi je u drugi plan i nisam mogla a da prevashodno ne posmatram delo kroz talenat pisca, kroz način na koji kroji i spaja rečenice nateravši me da zaboravim koliko je sama osnova na kojoj počiva njegov roman van svakih granica normi i prihvatljivog, zdravog, ponašanja i ispoljavanja emocija. Kada se čitanje privelo kraju prva misao mi je bila da je ona dete, a on čovek zrelih godina. Vladimire, svaka ti čast.
- Južno od granice, zapadno od sunca
Najveće iznenađenje godine za mene je Haruki Murakami, autor prema kom sam gajila neosnovanu averziju sve dok nisam otvorila korice ove knjige. Hađime i Šimamoto, dvoje jedinaca, samaca, koji nisu sami jedino kada su zajedno. Njegova ljubav i način na koji pamti svaku uspomenu sa njom. Poznanstvo sa njom, prisustvo u njegovom životu, utiče na način na koji on posamtra sve oko sebe, čak i kada nje nema, kada je neopipljiva, uspomena, deo detinjstva i melodije. Nemoguće mi je opisati specifične situacije iz romana, on je za mene atmosfera - note džeza i kiša.
✩✩✩✩✩
To bi bile najupečatljivije knjige koje sam pročitala u godini za nama. Vredne pomena su i Orvelova "Životinjska farma"; Hardijeva "Daleko od razuzdane gomile"; Foknerova "Dok ležah na samrti", koja je bila sve sem onog što sam mogla očekivati i ostavila me bez teksta; Gejmenova "Knjiga o groblju", još uvek najdraža od svih njegovih koje sam čitala. U 2018. planiram više pažnje posvetiti Hemingveju, Ficdžeraldu, Stajnbeku i Vajldu. Kakvi su vaši knjiški planovi?
Hvala na čitanju,
Keti ღ
Hvala na čitanju,
Vidim ovde neke meni poznate knjige, pa reko' da podelim i svoja iskustva. Damu s kameljama sam pročitala pre nekoliko godina i plakala sam mnooogo :) Ali naravno, odlično delo.
ОдговориИзбришиLolita mi je na "to read" listi od kad sam čitala "Prozirne stvari" od Nabokova, ali nisam sigurna da ću je ikada pročitati s obzirom na nakaradnu temu.
Murakami je meni novi Koeljo, posve mi je bljak :D Pročitala sam 2 njegove knjge od čega mi je ova koju si ti navela još i podnošljiva, ali "Norveška šuma" mi je totalni fijasko. Posle toga sam odustala od njega.
I ja sam čitala "Žiotinjsku farmu" od Orvela i meni je to stvarno suštinsko jedno delo i kritika tadašnjeg društva i sistema.
S obzirom na to da mi je čitalački ukus malo čudan, ove godine planiram da čitam više knjiga o novcu i finansijama, ali i o efikasnijem učenju, mapama uma i generalno o mozgu :D
Ja se ne sećam da li me je ikad neka knjiga ražalostila kao "Dama s kamelijama", čitala sam je brzinom kornjače i plakala kao kiša. Odličan je roman, i još lik Margerit inspirisan kurtizanom u koju je sam autor bio zaljubljen.
ИзбришиIstina, tema stvarno jeste nakaradna, i verujem da skoro neću reprizirati "Lolitu", ali stilski mi se mnogo dopalo, razlog zbog kog se delo i našlo na listi. Koelja ne volim, i da ti pravo kažem nisam ni pomišljala da ih poredim, premda je i Murakami nekako repetativan, čitajući "Sputnik ljubav" delovalo mi je kao već viđeno, ali atmosfera ga uvek izvuče, meni "pustiš" malo džeza i rešen problem. :) Čula sam u više navrata da se stilski razlikuje "Norveška šuma" od recimo ove navedene, ali mi ona tek predstoji, pa ne mogu da sudim.
"Životinjska farma" mi je bila sjajna, neverovatno je koliko se stvari, u suštini, nisu promenile.
Hvala na čitanju. :*
Drago mi je da ti se dopala lista. Ja sam "Male žene" čitala u originalu, pre neki dan gledala film (zbog Gabrijela se i latih knjige) i neprestano sam gunđala kako mi pojedine scene baš fale u filmu. Sad mi je u planu nova mini serija, tri epizode, izašla je dan nakon Božića. Murakamijeva ponovljivost mi uopšte ne smeta, atmosfera je ono što mi ne dozvoljava da ispustim knjigu iz ruke dok je ne privedem kraju, radujem se njegovim nepročitanim naslovima u 2018, naročito knjizi "1Q84". Hvala na preporukama. :)
ОдговориИзбришиHemingveja ću lagano ove godine, čekaju me potom i adaptacije s Gregori Pekom, Geri Kuperom i Hemfrijem Bogartom. Umakla su mi sabrana dela Ficdžeralda, naši rasprodali, a njegov opus me od gledanja serije o Zeldi još više interesuje. Mislim da me čak ni "Lolita" nije toliko ostavila zatečenom kao Fokner i njegovo "As I Lay Dying", u planu su mi naravno "Buka i Bes", "Svetilište" i "Avesalome, Avesalome". Orvel mi je neverovatan, u govorima koje su svinje širile po farmi tačno čuješ neka obećanja koja su i danas u trendu. Svaka mu čast.
Hvala tebi na čitanju! :**
Odavno nisam imala ovako snažnu potrebu da prokomentarišem preporuke knjiga. :-)
ОдговориИзбришиNijednu od navedenih nisam pročitala, ali mi je bilo zanimljivo da čitam tvoje utiskei komentare.
Najviše me privukla Hemingvejeva knjiga jer u pozadini priče Pariz, a meni su takve knjige uvek prve na listi čitanja. Nisu putopisi, ali verno svedoče i jednom vremenu i jednom prostoru. Pored toga, Hemingvej je živeo u mom omiljenom gradu Madridu i moram mu posvetiti svoje čitalačko vreme. ;-)
Jedina Murakamijeva knjiga koju sam pročitala (dvaput) je "Norveška šuma". Mnogo mi se svidela i usuđujem se da kažem da je veliki pisac. Prenosi i atmosferu i emocije i vlada rečima (kao i naš prevodilac koji uspeva sve to da prenese).
Piši još preporuka, biće mi zadovoljstvo da čitam.
A slažem se da se klasici moraju čitati! ;-)
Drago mi je da su ti se navedene knjige dopale. :) Hemingvejev doživljaj Pariza je uživanje čitati, nema dosadnog trenutka uz to su tu već pomenute ličnosti koje su bile deo njegovog života, te je cela priča još interesantnija, daje pogled iza kulisa, da tako kažem. "Norveška šuma" mi predstoji, ali verujem da će mi se i ona dopasti kao što je to slučaj sa gore navedenom "Južno od granice.." i "Sputnik ljubav". Toliko mu polazi za rukom da me samom atmosferom opčini da mi sve ostalo pada u drugi plan. Verujem da bih uživala makar se u romanu ništa ne dešavalo. :)
ИзбришиNastojaću da, u najmanju ruku, izdvojim naslove vredne pažnje, ako već ne budem radila prikaz nekog romana.
Hvala ti na čitanju i lepim rečima. :)
Kako sam samo uživala u tvom opisu ovih knjiga, deluje mi kao da odavno nisi imala ovoliko inspiracije, a opet ukratko i na najlepši mogući način, uspela da nam preneseš svoje utiske.
ОдговориИзбришиNateraćeš me da čitam Hemingveja, što nije mala stvar. :D
Od ostalih nisam pročitala još Murakamija, moraću jednom i neku njegovu knjigu da uzmem, toliko puno knjiga. :D
Sa opisom ovih ostalih se kompletno slažem. Divan post.
Drago mi je da ti se dopao tekst, ponela me inspiracija, kad ih volim šta mi drugo preostaje? :) Mene je Hemingvej oduševio s "Praznikom", videćemo da li će to biti slučaj i sa ostalim njegovim delima. Nadam se najboljem. :)
ИзбришиHvala ti na čitanju i lepim rečima. :*
Kako ti lijepo i toplo pišeš o knjigama, milina je čitati. I ja sam Damu s kamelijama pročitala tek prošle godine, a Hemingveja inače volim, iako nisam čitala ovu. Lolitom sam posebno fascinirana, to je knjiga van svake konkurencije, mogla bih o njoj pisati danima. Inače, Male žene su mi duuuuuugo na listi, ali poslije ove tvoje preporuke definitivno ću joj morati dati prioritet! I meni u planu ove godine je Stajnbekov roman Istočno od raja, Murakami (Muškarci bez žene, Kafka na obali i Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća jer sam njih kupila još ljetos, ali sad si me namamila i na ovu), a na moj izbor ove godine djelimično će uticati i članstvo u živom klubu čitalaca koji se okuplja dvaput mjesečno da razgovara o knjigama. Godinu smo otvorili sa sjajnim Barnsom.
ОдговориИзбришиHvala mnogo na lepim rečima, izvinjavam se što odgovor kasni. :) "Male žene" sam i ja dugo želela pročitati, drago mi je da napokon jesam, radujem se i preostalim nastavcima o porodici Marč. Stajnbekov stil mi se dopada, uverila sam se čitajući "O miševima i ljudima", a u "Istočno od raja" baš uživam iako me je veličina fonta usporila poprilično. No, drago mi je da ga čitam u originalu, atmosfera, opisi Juga, su još bogatiji, u prevodu se uvek nešto izgubi. :) Barnsa još uvek nisam čitala, o "Šumu vremenu" sam čula sve najbolje, a i Šostakovičev valcer no. 2 mi je ubedljivo najdraži, ma koliko "Na lepom plavom Dunavu" bio genijalan.
ИзбришиHvala na čitanju!