Ramble On_No. 11

Ponovna aktivnost bloga, posle skoro mesec dana pauze, prouzrokovala je i uspešnu reanimaciju drage i zapostavljenje rubrike. Ukoliko me sećanje dobro služi svaki tekst u poslednjih nekoliko meseci bio je tematski - prikaz knjige, lista filmova ili pesama. Drugim rečima monotonija. Danas mi se eto samo piše, o svemu i o ničemu posebno. Sreća pa i za to rubrika postoji, samo prašinu sa nje da otresem, pa joj možemo dodati i ovaj tekst.
Reči će biti o sledećem:

1)U VIRTUELNOM SOKAČETU NIŠTA NOVO

Rubrike nije bilo od kraja aprila. Ne mogu reći da mi je falilo inspiracije, ovo je ipak tekst razgovorne prirode, ali misli mi nije okupiralo ništa vredno pomena niti se pak dešavalo nešto značajno. Kako sam "hvatala poslednji voz" tj. rok za predaju završnog rada (kasnije sam saznala da postoji još jedan), jer se prevođenje oteglo i na momente me "ubijalo u pojam" (Vordov beo papir sa sve fontom 12 mi ne treba narednih godinu dana, minimum). Vazda zaposednuta crnim mislima u maniru "Neću stići završiti na vreme!" dopustila sam da ono što mi je srcu drago ispašta, pa sam tako svela objave na minimum, a u julu čak uzela svojevrsni godišnji. Iako mi deluje kao da u svakoj prvoj stavci dnevnog reda ove rubrike, nekoliko tekstova unazad, pretežno kukam ono što ovom stavkom želim da poručim jeste jedno HVALA svima koji skrenu u ovo moje virtuelno sokače čak i kad novi tekst osvane svake prestupne.

2)JEDINA (SADA VEĆ STARA) NOVOST

Završena je i ta priča, diplomirani sam bibliotekar. Još uvek mi je osećaj nestvaran, verovatno jer cela priča oko studijskih dana nije dobila epilog, nedostau pripravnički staž, državni ispit i diploma u rukama. Priča sa odbrane je pak tipično u mom stilu, potencijalna katastrofa je izbegnutau poslednji čas. Kako je u pitanju bio završni rad rekoše mi da pripremanje prezentacije neće biti potrebno, dovoljan će biti kratak ekspoze za čije izlaganje ću na raspolaganju imati desetak minuta. Sve je to bilo ok. Možete li pogoditi kada sam štampala pomenuti ekspoze? Dvadeset minuta pre odbrane iako sam ga napamet znala, ali velim red je, a i što se ne bih divila lepoti fonta 16 za promenu. Skrativši (jedva) više od 200 godina istorijata Kongresne biblioteke u Vašingtonu na nekoliko strana, štopala vreme ne bih li sve stigla u pomenutih desetak minuta i tako reći u 5 do 12 krenula da ga odštampam. Kakav sam, naravno, baksuz ispade da je kompjuter fotokopirnice baš tada pokupio brdo virusa, te je postojala mogućnost da mi se sve sa fleša izbriše. Vreme je odmicalo, spas je došao u vidu mejla, gde je sve, za ne daj bože, bilo pohranjeno.

Tema mi je kao zaluđeniku trivijom i fanatiku samim pojmom biblioteke (a tek mogućnost zavirivanja u fond = raj) bila kao po meri skrojena. Ipak, početno interesovanje za ovu biblioteku javilo se pre nekoliko godina zahvaljujući filmu tj. triviji filmova zlatne ere Holivuda. Čest je slučaj da naiđem na datum uvrštavanja nekog filma iz ove ere u registar filmova od nacionalnog značaja koji je potom smeštan u arhiv Američkog filmskog instituta. Do sada i ptice na grani znaju koliko volim zlatno doba Holivuda, te sam izabrala temu kojom bi mogla da se osvrnem i na značaj kinematografije na nacionalnoj osnovi. To vam je trivija koje nema u radu. Kad smo kod trivije, mogla bih i nju napokon "oživeti" sa temom Kongresne biblioteke. Što da ne?

Ulazna vrata nove zgrade Kongresne biblioteke za javnost su otvorena početkom 1897. godine.(Conaway, 2000, 88. str)

3)FILMOVIZIJA DECEMBRA

Kada sam već zakačila taj "retrospektivni virus" da se osvrnem i na decembar, mesec koji sam započela sa željom da pribeležim sve što pročitam/pogledam, IMDb i Goodreads nalozi mi u toj nameri očigledno nisu bili dovoljni, te sam sve beležila i u svesku. Time sam, verovali ili ne, imala bolji uvid kada su filmovi u pitanju, zbir odgledanih ostvarenja sveo se na meni još uvek neverovatan broj od 28 filmova. Ne sećam se kada sam ih poslednji put odgledala u ovolikom broju u toku jednog meseca, a pre će biti da do sada nisam obraćala pažnju. Bila je to jedna crno-bela salata sa singularnim žanrovskim sastojkom - komedijom. To pak ne znači da je svaki list salate bio istog ukusa, bilo ih je i slatkih i bljutavih (jer nema smisla da komedija bude gorka).

Bili Vajlder i Džindžer Rodžers iza kulisa njegovog prvog američkog filma, 1942. godina.

4)TROMESEČNO-DVODNEVNI JANUAR 

Valjalo bi premotati film i do ovogodišnje prošlosti, januara. Jedini mesec koji u mom kalendaru ima tu privilegiju da "traje" tri meseca i ujedno prođe za dva dana. Čolina "zima je bila sa puno snijega" nikako da se obistini. Nije da sam ljubitelj, ali red je da se ispoštuje tradicija, mislim da je ovo prva zima, koju pamtim, u kojoj je sneg brže otišao no što je došao. Kao i svaki mesec, januar sam započela samoinicijativnom zabranom kupovine knjiga, pa to pravilo, u stilu numere Judas Priest-a ili ovdašnje Riblje Čorbe prekršila, jer sam po pitanju lične biblioteke labilna ličnost koja za siću može da iskopa rudu blaga, potsticaj nije potreban. Filmski maraton je u minulom nam mesecu zamenjen serijama iliti serijom, jer sve što me još uvek čeka nikako da odgledam. Kako sam bila raspoložena isključivo za smeh uživala sam u sitkomu "I Love Lucy".

Serija je bila projekat supružnika Arnaz, Lusil i Desija, koji su osnovali produkcijsku kuću Desilu kako bi mogli zadržati sva prava na seriju, te ulagati novac u druge projekte, među kojima je i izvorni serijal "Zvezdane staze". Snimanje serije na 35mm filmu omogućilo je kvalitet slike i naknadne reprize, stran pojam, koji je po prvi put primenjen 1952. godine ne bi li omogućio Lusino porodiljsko odsustvo. Takođe, serija je bila "dom" prvoj televizijskoj trudnici i prvom međurasnom braku prikazanom na malim ekranima.

Uz zgode i nezgode porodice Rikardo i komšija, Etel i Freda, prođe i moj januar.
P.S. Izvinjavam se zbog trivije, nisam mogla a da ne kažem reč, dve.

5)CILJ GOODREADS MOLJCA

Izuzev očiglednog, na sajtu zacrtanog broja i dobro probranog štiva, primarni cilj će biti strožije ocenjivanje pročitanog. Time će, nadam se, broj petica biti umanjen, jer sam u više navrata u prethodnoj godini, nakon što se slegnu utisci, zaključila da pročitano štivo ipak nije toliko očaravajuće i "bezgrešno" da bi mu se dala najveća moguća ocena.
Ovo naravno ne znači da je sajt "Dušanov zakonik" kada je ocenjivanje u pitanju, ali ću se ipak truditi da budem obazrivija ne bi li ono što mi u čitalačkoj godini bude najznačajnije bolje došlo do izražaja.

• Toliko o svemu i ničemu, a vi kako ste?

Hvala na čitanju,
Keti ღ