Top 10_Queen Songs

Bila je to četvrta ili peta godina 21. veka, vreme dial up-a i brzine Interneta od čak 64 kb/s, u kome su Netfliks i Hulu bili misaona imenica, vreme u kom su se filmovi gledali u bioskopu ili na DVD plejeru. Piraterija je, kao i uvek, živela punim plućima, a aktuelni hitovi kinematografije su se prodavali po ceni od 99 i 149 dinara po brojnim prodavnicama. Najčešće onim novonastalim, krštenim valutom evra - sve za 69. Još uvek čuvam filmove koje sam tada, kao osnovac, kupila. Od Engleskog pacijenta (koji sam tek prošle godine odgledala i ostala razočarana, ali sa nadom da će knjiga biti bolja) do Sati u kojima me je oduševila Džulijen Mur više no Nikol Kidman. Bila je tu i Meril, jer je Meril. Kako bez nje?

Našao se, međ mnoštvom kvalitetnih i loših ostvarenja i film koji mi je predstavio En Hatavej, mada je tada oku bio bitniji Hju Densi, i grupu Queen. Film je, naravno, Ella Enchanted kod nas znan kao Ela od Frela. Jedino čega se iz tog filma sada sećam jeste upravo pesma „Somebody To Love“ i Hajdi Klum u ulozi džina, iz nekog razloga. Ono što je svakako najbitnije jeste činjenica da je, zahvaljujući filmu, moja ljubav prema bendu bila ljubav na prvo slušanje. Da se poslužim naslovom po treći put recikliranog ostvarenja - zvezda je rođena. Zvezda znana kao Fredi Merkjuri. Kao i svaka muzička opsesija do tada i ova je na plejlistu smestila pedesetak svojih pesama koje sada smatram muzičkom podlogom mojih srednjoškolskih dana.

Izabrati deset najdražih pesama je nemoguća misija. No, u startu ću napomenuti da se numera „Bohemian Rhapsody“ neće naći na listi, jer mi je ona u zasebnoj kategoriji, sa numerom Led Zepelina, „Stairway to Heaven“, deli prvo mesto za najdražu pesmu.
Iz bogate diskografije izabrala sam sledeće numere:

10)These Are The Days of Our Lives

Sastavljajući spisak pesama zaključila sam da sam naklonjenija baladama. Numera koju je napisao bubnjar Rodžer Tejlor i posvetio je svojoj deci sa Fredijevim je vokalom i zdravstvenim stanjem dobila novo značenje. Teška šminka za koju se nadao da će donekle zamaskirati njegovu stvarnu, krhku, priliku samo je više naglasila da su bezbrižni dani iza Fredija. Video je i danas šokantna slika umetnika koji će preminuti nepunih šest meseci nakon snimanja spota. Slušanje poslednje numere koju je snimao, „Mother Love“, najtužnije je pak u poslednjoj strofi, jer je nju otpevao Brajan. Fredi je rekao da će se vratiti da pesmu završi, ali to nažalost nije uspeo.

9)You Take My Breath Away 

Numera sa albuma „A Day At The Races“ iz 1976. godine mi je jedna od najdražih balada. Nakon što sam neprestano slušala brže hitove ona je bila pravo osveženje. Nigde nisam naišla na više informacija o samom nastanku ove pesme, ali mi ona "liči" na numeru kakvu bi Fredi posvetio svojoj Meri.

8)One Year of Love

Basista Džon Dikon nije napisao mnogo pesama, ali ovo je jedna od onih koje obožavam. Pesma je napisana za film Highlander i premda je manje poznata od melodije poslednje numere sa tog soundtracka, „Who Wants To Live Forever“, emotivna je u istoj meri.

7)In The Lap of the Gods (Revisited) 

Pesmu je napisao Fredi za treći album, „Sheer Heart Attack!“ iz 1974. godine. Ceo album je napisan za samo dve nedelje, a članovi benda su se našli i u producentskim ulogama. Na ovom albumu se našla i prva pesma napisana od strane basiste Džona Dikona, „Misfire“.

6)Killer Queen 

Sa gore pomenutog albuma izdvaja se i ova numera, napisana od strane Merkjurija u toku jedne noći. Iako je pesmu osmislio kao priču o eskort devojci iz elitnog društvenog sloja, želeo je da je ljudi tumače po sopstvenom nahođenju.

5)I Want It All & Tie Your Mother Down

Stigosmo do polovine teksta tj. liste. Ovde je postalo "čupavo", jer su mi obe pesme iza kojih stoji Brajan Mej sjajne. Njegova umešnost na gitari je i ovde zasenila i samu kraljicu u grupi, Fredija, te se našla u centru pažnje. Druga numera napisana je na Tenerifima, u vreme kada je Mej radio na doktoratu iz astrofizike. Pretpostavljam da je to bio momenat u kome je na ideju došao kada je bio pod teretom poslednje stanice akademskog života. Dok nama smrtnicima sine Netlfix & Chill kada smo pod stresom prouzrokovanim fakultetskim obavezama, doktor Mej je osmislio jedan od sjajnih rifova svoje karijere. 

Koncert koji je bend održao 20. aprila 1992. godine na Vembli stadionu u čast i slavu Fredijevog lika i dela, te same borbe protiv side, okupio je mnogobrojne velikane rok i pop scene. Od kombinacije Sleša, Meja i frontmena Def Leparda, Džoa Eliota, koji su ukrstili vokale i gitare za numeru „Tie Your Mother Down“, Rodžera Daltrija kom je povereno izvođenje pesme „I Want It All“ (koje mu savršeno pristaje), Roberta Planta sa pesmama „Innuendo“ i „Crazy Little Thing Called Love“, do Aksela Rouza koji je na binu izleteo kao iz topa ne bi li se pridružio Eltonu Džonu u izvođenju pesme „Bohemian Rhapsody“. Lajzi Mineli povereno je zatvaranje koncerta sa pesmom „We Are The Champions“ dok je Elizabet Tejlor održala govor o borbi protiv side. Bouvi je pozvao publiku da mu se pridruži u molitvi, a Džordž Majkl pre svog nastupa na oprez, jer se tada pretpostavljalo da će do ulaska u novi milenijum 40 miliona ljudi biti zaraženo HIV virusom. Sjajan koncert na kome su se našli umetnici koji, poput Fredija, više nisu među živima.

4)Somebody To Love

Ne mogu izostaviti pesmu zahvaljujući kojoj sam prvi put čula za bend. Napisao ju je Fredi, a Brajan i Rodžer su mu se po prvi put pridružili za mikrofonom ne bi li stvorili efekat hora u ulozi pratećih vokala.

3)We Will Rock You & I Want To Break Free

Na jednom od nastupa sa turneje na kojoj su promovisali svoj najnoviji album „A Day At The Races“ 1976. godine publika je umesto uobičajenog aplauza bend nakon završetka koncerta pozdravila pesmom „You'll Never Walk Alone“ iz mjuzikla Vrteška, Rodžera i Hamerštajna. Dirnuti momentom članovi benda su kao odgovor za interakciju sa publikom napisali dve pesme: „We Will Rock You“ i „We Are The Champions“. Prvu je napisao Brajan, a drugu Fredi. Obe su i danas sastavni deo spostskih takmičenja bilo koje vrste i neprikosnoveni hitovi benda, praćeni tapšanjem publike koje je postalo nalik zaštitnom znaku Brajanove numere.

Za pesmu „I Want To Break Free“ zaslužan je Dikon dok je spot bio ideja bubnjara Rodžera Tejlora osmišljen kao parodija britanske sapunice Coronation Street čije je prikazivanje započelo decembra 1960. godine i koja do danas broji preko 9700 epizoda.  Zabavu i šalu benda na sopstveni račun nisu svi dočekali aplauzom, pa je spot, uprkos činjenici da je pesma hit, bio zabranjen od strane MTV-a.

2)Another One Bites The Dust 

Dođosmo do 1980. godine u kojoj je Dikon bio inspirisan pesmom „Good Times“, disko benda Chic. Bas je postao sada legendarna osnova pesme koja je postala najprodavaniji singl benda. Na ideju da se pesma izda kao singl došao je Majkl Džekson, Fredi je predlog prihvatio i ostalo je, takoreći, istorija.

1)Who Wants To Live Forever

Na prvo mesto ove liste stavljam pesmu koju je Brajan Mej napisao za film Highlander, nakon što je odgledao scenu u kojoj supruga protagoniste Konora Meklauda umire. Pesma se, takođe, našla i na njihovom dvanaestom albumu „A Kind of Magic“, prvog koji su snimili nakon nastupa na Live Aid-u kao i poslednji za koji će bend, u svom izvornom sastavu, ići na turneju po Evropi i održati 26 koncerata. Sa Fredijevom HIV dijagnozom koja je usledila godinu dana kasnije, 1987. godine, bend je odlučio da ne ide na turneje koje bi promovisale naredna dva albuma izdata u originalnom sastavu, te je nastup u Knebvortu, održan 9. avgusta 1986. godine, bio poslednji na kom su, da citiram Fredija, četiri ostarele kraljice, delile scenu.

☆☆☆☆☆

Nadam se da će vam se dopasti izbor pesama. Dve pesme su se, mimo standardnih deset, ušunjale na listu, ali drugačije nije moglo. Mislila sam da je izabrati deset Bouvijevih pesama bila muka Tantalova, ali sam se prevarila. Mnoge pesme koje su mi drage nisu našle mesto na listi, c'est la vie. Žao mi je što Fredi nikada nije snimio svoju obradu pesme „Big Spender“ iz mjuzikla Sweet Charity koju je na koncertima rado pevao. Bolja mi je od one izvorne koja se našla u Fosijevom filmu.

Kad smo već kod filmova, da pomenem i Boemsku rapsodiju za koji ću ovde sebi dati slobode i cepidlačiti. Film mi je bio dobar, dopao mi se Ramijev performans, uspešno je svima evocirao uspomene na Fredija i istakao samo njemu svojstvenu gestikulaciju. Međutim, posmatrajući film kao celinu mesec dana kasnije, zaključujem da je početno oduševljenje bilo prouzrokovano masovnom euforijom, te da je ovo ostvarenje za mene isto što i serijal Fantastične zveri - film koji svoj uspeh duguje prevashodno uspomenama i emocijama koje publiku vežu za bend. Da li je Rami zaslužio Oskara? Ako mene pitate, nije, jer je Fredi, na kome je bio fokus, zaslužio bolje od šablona kom su podvrgnuti brojni muzički biografski filmovi, jer je šablon bilo koje vrste u Holivudu uvek najkomercijalniji. Ako ste stigli do kraja ovog teksta lako ćete zaključiti da ne mogu biti objektivna, te ću za kraj reći da je za mene najbolji film o grupi Queen upravo pomenuti koncert, snimljen 12 jula 1986. godine, na stadionu Vembli. Himna države savršen je epilog koncerta i sa Fredijevom odeždom kao svojim zaštitnim znakom postala je himna benda na svakom nastupu.
Koje pesme vi volite?

Hvala na čitanju,
Keti ღ