Filmski leksikon_Vol III

Kinematografski leksikon se nastavlja. Avgust mi je za sada mesec osrednjih ostvarenja. Našao se tu jedan novi film, koji ne znam ni što sam gledala i nekoliko starih, od kojih sam mnogo više očekivala. Doduše, u toj gomili su i adaptacija drame Tenesija Vilijamsa „Period of Adjustment“ i mjuzikl „Rocketman“, dva filma koja su mi se dopala. Ovde ne računam četiri filma Beti Dejvis, jer sam njih više puta gledala. No, da nastavimo mi sa pitanjima..

21)Film sa životinjom u naslovu

Svaka adaptacija Tenesijevih dramskih komada dolazila je "pod nož" tada još uvek aktuelnog Hejzovog koda, koji se zalagao za očuvanje morala na filmu i televiziji. Shodno tome, većina filmova sledila je određeni šablon u kom je zaljubljeni par manje-više uvek zajedno dočekao srećan kraj, a zločinac uvek bio priveden pred lice pravde. U slučaju priče o dinastiji Polit, drame pisane pre više od 60 godina, kritika homofobije, prisutna u izvornom tekstu, uklonjena je iz scenarija, te je alkoholizam mlađeg sina Politovih, Brika (Pol Njuman), pripisan lošem braku sa zanosnom Megi (Elizabet Tejlor) i opštem neskladu u porodici. Rođendanska zabava za Harvija „Velikog tatu“ Polita (Burl Ivers) dovešće do usijane atmosfere u kući i od same Megi i na očigled svih načiniti „Mačku na usijanom limenom krovu“.

Iako su prisutna bitna odstupanja u odnosu na Vilijamsov tekst, ekranizacija se našla među deset najgledanijih filmova 1958. godine. Atmosfera sparnog Juga verno je dočarana i na ekranu dok su sve uloge odigrane besprekorno.

22)Film sa bojom u naslovu

Okvirno prateći priču iz bajke Hansa Kristijana Andersena film „The Red Shoes“ iz 1948. godine nam predočava život nepoznate balerine Viktorije Pejdž (Mojra Širer) kojoj se život menja iz korena nakon što u izlogu spazi par crvenih baletskih cipela. Rastrzana između ljubavi prema mladom kompozitoru i karijere koju je izgradila zahvaljujući baletu zasnovanom na pomenutoj Andersenovoj bajci, Viktorija će se naći na prekretnici, a njen konačni izbor imaće kobne posledice.

Ovo je divna adaptacija, za sve ljubitelje bajke, ali i baleta uopšte. Takođe, ovo je najdraži film reditelja Martina Skorsezea.

23)Film sa brojem u naslovu

Nikada mi neće biti jasno zašto je na 30. dodeli Oskara nagrada za najboljeg glumca otišla u ruke Aleku Ginisu, a ne Henriju Fondi. Dakle, u pitanju je film „12 Angry Men“, filmska adaptacija istoimene televizijske drame Redžinalda Rouza. Šta gledate do kraja godine kada već u januaru odgledate najbolji film koji ćete te godine odgledati, a sam film svrstati na listu najdražih za sva vremena?

Desilo se ubistvo. Pravda za žrtvu i dalji život optuženog zavise od dvanaestorice ljudi koji su se sparnog dana zatekli u svojstvu porote na sudu. Dozu klaustrofobije i nelagode koja raste iz minuta u minut nemoguće je opisati. Sati prolaze, kraj dana se bliži, a nesuglasice među porotnicima sve su žustrije i pogubnije, kako po njihovu pribranost tako i po njihovu presudu. Praćenje spleta događaja koji su doveli do zločina, te koraka svih koji su u njega upleteni, od svakog člana porote zahtevaće da preispita svoja uverenja i moralni kodeks po kom je do tada živeo.

24)Film sa imenom u naslovu

Hičkokove saradnje sa Kerijem Grantom, Džimijem Stjuartom, Grejs Keli i Ingrid Bergman su deo filmske istorije, svaka interesantna na svoj način. Njegova saradnja sa kompozitorom Bernardom Hermanom legendarna, a ona sa Dafne di Morije jedna od najznačajnijih između autora i reditelja do današnjih dana. Poput Dafne, nezadovoljan adaptacijom romana „Jamaica Inn“, koju je sam režirao, Hičkok će za njihovu drugu saradnju odabrati najpoznatije delo di Morijeove, „Rebecca“, koje će adaptirati 1940. godine.

Priča prati mladu bezimenu devojku koja nakon udaje za bogatog Maksa de Vintera postaje gazdaricom velelepnog imanja Menderli. Maksova prošlost sa prvom suprugom, Rebekom, nalik je duhu koji gospodari imanjem.

25)Film zasnovan na knjizi

Knjige, nepresušni izvor kinematografije. Ne znam ni sama koju adaptaciju bih pre pomenula. „Daleko od razuzdane gomile“ adaptacija je iz 2015. godine. Priča o Vitsaveji Everdin, samostalnoj ženi u muškom svetu, i njenom ljubavnom četvorouglu, moglo bi se reći. S obzirom da je u pitanju roman Tomasa Hardija, za junakinju je nemoguće izbeći brojne muke i neprilike, ali nešto mi se čini da mu je ovo jedno od vedrijih dela. Ostali mi tek predstoje, te ne mogu da sudim. Ono što ovu adaptaciju krasi jeste divna kinematografija i vazda pitoreskni engleski krajolik koji autor u romanu detaljno i pitko opisuje.

Kad sam već u Engleskoj, pomenula bih i adaptaciju romana „Nortangerska opatija“, koja ima odstupanja od knjige i dozu umetničke slobode, ali su mi one, pored savršeno odabranih Felisiti Džouns i Dž.Dž. Filda za uloge Ketrin i Tilnija, krajnje zanemarljive. Kafkin „Proces“ režirao je Orson Vels, a Stajnbekov magnum opus „Istočno od raja“ Elija Kazan.

26)Film zasnovan na stripu/graf. romanu

Remember, remember!
The fifth of November

Izvinjavam se Marvelovom i DC univerzumu, ali moj odgovor na ovo pitanje je samo jedan film - „V for Vendetta“, grafička novela Dejvida Lojda. Ne znam da li je do Huga Vivinga koji pod maskom uspešno prenese svaku emociju koristeći se glasom i gestikulacijom ili je do Čajkovskog, ali ovaj film mi je uvek bio sjajan, u tolikoj meri da sam istrpela i akcenat Natali Portman, šta god ono bilo.

27)Film sa omiljenom glumicom

Okovi Hejzovog koda i šablonska filmska ponuda nisu sputali Rut Elizabet Dejvis da se uspne na sam vrh Holivudskog zvezdanog neba. U početku karijere Džek Vorner nije znao šta da radi sa njom i u koji kalup da je smesti, za ono vreme nije smatrana zavodnicom niti lepoticom. Kada je ugledala priliku da zasija u ulozi Mildred, bezosećajne devojke, u adaptaciji romana Somerseta Moma, „Ljudski okovi“, Beti je mesecima dosađivala šefu ne bi li joj dozvolio da za studio RKO snimi film. Nakon što je Vorner popustio i odobrio joj saradnju sa konkurencijom, Beti je napokon pronašla svoj tip uloge i u godinama koje će uslediti otimala se normama ne bi li pokazala svoj talenat u punom sjaju.

Njena ponovna saradnja sa Polom Henridom i Klodom Rejnsom iz 1946. godine u filmu „Deception“ je pored njenih glumačkih sposobnosti u prvi plan postavila kako Pola tako i Kloda, redak slučaj, te sve troje briljiraju istim intenzitetom. Priča o učiteljici klavira Kristin Radklif u čiji život se nakon dugog niza godina vrati prva ljubav, čelista Karel Novak. Želeći da ga zadrži kraj sebe biće primorana da od njega skriva svoju prošlost sa slavnim kompozitorom Aleksandrom Holeniusom. Kompozitor će, naravno, u svemu tome videti priliku da ih zavadi i da im od života načini pakao.
O nekoliko Betinih filmova sam pisala ovde.

28)Film sa omiljenim glumcem

Koliko god razmišljala, ovo pitanje ima samo jedan odgovor - Keri Grant. Mnogi su težili da mu budu nalik, ali niko nije u tome uspeo, čak ni on sam, jer je rekao kako bi i sam voleo da bude Keri Grant. Međutim, komičar koji je decenijama zasmejavao svet rođen je januara 1904. godine kao Arčibald Lič u Velikoj Britaniji. Sa promenom identiteta na ekranu je oživeo personu dragu mnogim naraštajima.

Naslove iz njegove kinematografije pominjala sam više puta. Ovom prilikom osvrnuću se na adaptaciju pozorišnog komada Filipa Berija „The Philadelphia Story“ koji je sa pozorišnih dasaka na veliko platno prenela Ketrin Hepburn, otkupivši prava na adaptaciju nakon što je sa ovim pozorišnim komadom, napisanim za nju, briljirala na Brodveju. Za reditelja je izabrala Džordža Kjukora u nadi da će film biti uspešan i napokon njeno ime ukloniti sa liste znane kao box office poison.

Na dan njenog drugog venčanja u život Trejsi Lord (Ketrin Hepburn) vratiće se njen prvi suprug K.K. Dekster Hejven (Keri Grant) i poremetiti harmoniju i porodični sklad koji bi trebao biti zabeležen kamerom novinara Makolija Konora (Džejms Stjuart) prilikom sklapanja braka. Razmažena i impulsivna bogatašica biće primorana da budućem mužu opravda prisustvo pređašnjeg, te da istovremeno pred novinarem zadrži pribranost. Naravno, ništa neće ići po planu.

29)Film omiljenog reditelja

Kod ovog pitanja neću da se rasplinjavam. Ukoliko niste gledali filmove Bilija Vajldera, jedan od njih je pomenut u prvom tekstu ovog leksikona, onda vam preporučujem da krenete od njegovih pet ostvarenja o kojima sam pisala ovde.

30)Film čija se radnja odvija van zemlje

"Help me, Obi-Wan Kenobi. You're my only hope."

Taman sam pomislila da za ovo pitanje neću moći navesti nijedan film, jer Spilbergovog vanzemaljca još uvek nisam gledala, ali avaj, podsvest mi je kao na gramofonu u glavi "pustila" muzičku temu Džona Vilijamsa za Lukasovu sagu „Star Wars“ i eto meni odgovora. Ukoliko je još uvek niste gledali, eto preporuke, ukoliko jeste, nema potrebe da detaljišem. Možete zaobići filmove I, II i III, te se nakon prvobitne trilogije (IV, V, VI) prebaciti na filmove VII i VIII, a potom iščekivati, navodno poslednji, IX deo.

✩✩✩✩✩

Stigosmo do kraja trećeg teksta u serijalu. Finale filmskog leksikona očekujte krajem meseca. Do tada se nadam da će vas neki od navedenih filmova zainteresovati, ukoliko tako bude očekujem vaše utiske u komentarima.

Hvala na čitanju,
Keti ღ