Najbolje knjige u 2019. godini

Otpočeo je još jedan januar, najduži mesec u godini. On uvek traje trideset i jedan dan, ali se čovek po njegovom završetku uvek zapita kako jednom januaru pođe za rukom da izazove osećaj neprolaznosti, zatupljujuće večnosti. Poslednjeg dana januara kao da okrećemo leđa tromesečnom crvenom slovu u kalendaru, u čiju čast smo praznovali, ali smo negde već pri polovini meseca pali u trans i ostali izmoždeni kada je osećaj euforije, postepeno, počeo da jenjava. U svom tom magnovenju, dok se praznična gozba postepeno pretvara u prekomerni broj kalorija nad čijim ćemo unosom uskoro kukati, poželjno je rezimirati godinu koju ostavismo za sobom.

Rezimiranje pročitanog štiva koje okvir od 365 dana zameni sa nekoliko redova teksta uvek mi je interesantan proces. S obzirom da ne beležim utiske o svakoj pročitanoj knjizi na list papira, već samo evidentiram naslov i ocenu, pri stavljanju tačke na poslednju reč u tekstu ovakve tematike uvek se, donekle, iznenadim izrečenim tj. otkucanim. Često mi utisci o pojedinim naslovima koji se ovde zateknu hvataju zjale, sležu se kao talog od kafe mesecima pre nego što ugledaju svetlost dana na blogu, te se u procesu pisanja teksta pribojavam da li će isti biti sročen dovoljno dobro da dočara, obrazloži i opravda, moj izbor naslova na bezbroj puta prekrajanoj listi. Prethodna godina je za mene zaista bila neobična, knjige od kojih sam previše očekivala su me razočarale dok su me one u koje nisam polagala prevelike nade, svaka na svoj način, očarale.
Najbolje knjige u 2019. godini su:

• Frankenštajn

„Frankenštajn“ je za mene uvek bio jedan od onih klasika koji bi, kad-tad, valjalo pročitati. Sputavana crvom sumnje, neosnovanom averzijom, u umešnost njegovog autora i samu stilsku lepotu dela koje je napisano pre više od 200 godina, čitanje istog sam godinama odlagala. Nakon prvog bezuspešnog pokušaja u knjiškoj sezoni 2018. godine, u februaru prethodne sam napokon pročitala jedan od prvih naučno-fantastičnih romana. Prijatno iznenađenje i oduševljenje u ovoj neobičnoj priči izazvao je pre svega stil pisanja, pitak i atmosferičan.

Viktor Frankenštajn, naučnik velikih aspiracija, nastojaće da pokuca na vrata večne slave kada svetu tradicionalnih shvatanja u kom obitava predstavi svoj magnum opus - biće skrojeno po ugledu na čoveka, sačinjeno da bi ljudima predočilo lepotu sopstvene rase i magiju nauke koja neprestano napreduje. Nakon što to unikatno stvorenje pokaže znake vitalnosti i života, naučnik će ispoljiti razočaranje i prezir prema čudovištu koje će mu uzvratiti pogled. Kada odbaci i odbije da prizna sopstvenu kreaciju i njeno pravo na život, koji je upravo pružio, ona će izgubljena i asocijalna pokušati da pronađe prihvatanje od strane drugih. Otisnuvši se na put samospoznaje, stvorenje će prigrliti norme i običaje, te pružiti pomoć porodici na koju je naišlo u nadi da će ga ona prigrliti kao jednog od sebi ravnih. Skrivajući se i delujući iz senke, ono će brzo naučiti osnove ponašanja i konverzacije da bi potom opet, usled svog stravičnog izgleda, bilo odbačeno i prognano. Frankenštajn će pokušati da uništi njegovu potrebu za saputništvom i osećajem pripadnosti kada odbije da načini biće njegovog kova u ženskom rodu. Bura u kojoj će se Viktor potom zateći predstavljaće simboličnu sliku kako njegovog tako i unutarnjeg nemira njegove tvorevine. Oboje će poslednjim atomima snage i volje potražiti iskupljenje za grehe počinjene u okvirima društva čiji ravnopravni članovi nikada nisu bili, nadajući se naposletku miru i spokoju svoje duše.

• Sever i jug

Spokojan život Margaret Hejl u pitoresknom seocetu Helston na jugu Engleske izmeniće se iz korena kada otac izrazi svoju nameru napuštanja dotadašnjeg crkvenog poziva, mesto parohijskog sveštenika, u zamenu za učiteljski život na severu države, u insdustrijskom gradu Milton. Početak novog životnog poglavlja za Margaret će predstavljati i početak suživota sa radničkom klasom, te joj u vidno polje postaviti samu Industrijsku revoluciju predstavljajući joj sva iskušenja sa kojima se suočava klasa kojoj ona, kao kći obrazovanog sveštenog lica, nikad nije pripadala niti je o njoj mislila dok je skoro deset godina bezbrižno živela pod okriljem tetkinog doma u Londonu. Sudar usvojenih, od strane društva u kom je odrasla, nametnutih normi i stavova sa principima novog sveta u koji je nevoljno kročila, Margaret će bolje podneti od njene majke kojoj će korenita promena teško pasti. Razumevanje i suočavanje sa uslovima u kojima žive ljudi radničke klase, koji mukotrpno rade da bi sebi priuštili parče hleba, Margaret će dovesti i do nesporazuma i sukoba sa Džonom Torntonom, očevim poznanikom i prijateljem. Džonovu distanciranost i oštrinu pri komuniciranju sa radnicima u njegovoj fabrici za obradu pamuka Margaret će protumačiti kao oholost i drskost dok će Tornton njenu empatiju i dobročinstvo smatrati neprikladnom i neumesnom, s obzirom da ona nikad nije bila u teškom položaju ili društvenoj klasi ljudi kojoj nastoji pomoći.

Sukob Margaret i Džona zapravo je sukob dva sveta koji su društveno suprotni, sukob polova koji su, svako na svoj način, podvrgnuti očekivanjima i strogim pravilima. Elizabet Gaskel nas vešto vodi kroz zamršene odnose starih i mladih, nadređenih i podređenih; dece i roditelja, muškaraca i žena. Omogućava nam pritom i pogled na 19. vek iz perspektive kako Margaret Hejl, svojevrsnog protagoniste juga, tako i Džona Torntona, protagoniste severa - njihovim susretom i postepenim prihvatanjem i razumevanjem, a pre svega odbacivanjem ubeđenja o razlikama u karakternim osobinama onog drugog uslovljeno područjem države sa kog potiču, doći će i do svojevrsne harmonije između dve geografske suprotnosti Engleske.

• Znam zašto ptica u kavezu peva

„Znam zašto ptica u kavezu peva“ prvi je autobiografski roman američke književnice i aktivistkinje Maje Anđelou koji nas upoznaje sa svojim detinjstvom, opisujući život Margarite Džonson od treće do šesnaeste godine. Na nevelikom broju strana iskreno i lirično su dočarane sve njene nade, strepnje, traume i izazovi; detinja maštovitost i dovitljivost, ali i mladalački prkos. Kada se s bratom Bejlijem otisne na put koji će je dovesti do Juga i savezne države Arkanzas, u kuću Mame Henderson, očeve majke, Margarita će kročiti u svet večite grčevite borbe, istom merom tihe i grlene. Odrastati će uz baku, ujaka i meštane koji će svraćati u radnju koju Mama četvrt veka uspešno vodi. Radoznalim očima deteta neće, niti može, promaći segregacija koja je od njihovog gradića Stempsa načinila jedno mesto u kom žive dva suprotna sveta. Razlike koje su pogubne i bolne probudiće kod Maje svest o pripadnosti i opstanku. Spoznaju o muci mnogih koji su žrtvovali svoje živote nadajući se boljoj budućnosti.

Naviknuti na Stemps, Maja i Bejli će, oboje na svoj način, podnositi promene koje će uslediti kada roditelji, prvo majka, a potom i otac, reše da se vrate u njihove živote. Prvi odlazak iz doma koji su delili sa bakom i ujakom, sam ulazak u stran i nov svet majke Vivijan kod Bejlija će izazvati oduševljenje pojavom i blizinom roditelja koji je za njega do tada bio samo deo mašte, činjenica i strani pojam priželjkivan od sveg srca. Maju će odnos sa roditeljima, boravak u njihovom svetu, promeniti i očeličiti. Boravak u nepoznatom svetu majke, Vivijan, a potom i oca, Bejlija starijeg, će joj doneti prevremenu zrelost. Nakon zlostavljanja (seksualnog, od strane majčinog partnera) Margarita će na izvesno vreme govor zameniti tišinom, te potražiti spas u izmaštanom svetu knjiga dok će ju boravak kod oca navesti na beg i potragu za samostalnošću. Kroz uspone i padove, prolazak vremena će nam zahvaljujući Majinim veštim plesom pera po hartiji, dočarati odrastanje deteta koje je uprkos nedaćama uvek čvrsto stajalo na zemlji pogleda optimistično i hrabro uprtog u neko vedrije i srećnije sutra.

• Šarlotina mreža

Prijateljstvo je simbioza duša, skup mnogih reči kojima se možemo izraziti u superlativu - odanost i vernost su tek neke od njih. Za pojedine superlativa nema, ali bi ga svakako trebalo osmisliti i definisati - oslonac bi svakako bila prva reč koja je odavno zaslužila ovo jezičko unapređenje. Upravo su odanost, vernost i pre svega oslonac osnova nesvakidašnjeg prijateljstva Vilbura i Šarlote.

Prasence Vilbur, koje je spas od preuranjene smrti pronašlo u rukama devojčice Fern, svog najboljeg prijatelja pronaći će na imanju devojčicinog ujaka na kom će moći bezbrižno da odrasta. Naravno, to je njegova mladalačka uobrazilja i ubeđenje, život životinja drugačiji je u očima ljudi u čijem ambaru živi. Kada mu ostale životinje saopšte da će se uoči Božića okončati njegov dugi, višemesečni, životni vek Vilburu će u pomoć priteći pauk Šarlota, u početku i sama, poput njega, neprihvaćena od strane ostalih životinja u ambaru. Vreme će polako teći, a Šarlota će razmišljati, tragati za rešenjem i načinom na koji može pomoći Vilburu i spasiti ga od sigurne smrti. Odgovor će pronaći u svojoj mreži, te će jedne noći u nju uplesti i kompliment za Vilbura, što će njega prvobitno zbuniti, a vlasnika oduševiti. Ubrzo će se pročuti da je Vilbur poseban što će ga proslaviti i dovesti do stočnog sajma. Šarlotina ideja i trud sačuvaće mu život i navesti ga da se u ključnom trenutku velikim gestom iskrenog prijateljstva Šarloti oduži.

• Džejn Ejr

Viktorijanski klasik koji se ušunjao i zauzeo mesto na ovoj listi za to može da zahvali prevashodno atmosferičnosti koja je opipljiva u tolikoj meri da me još uvek drži zarobljenom u svom svetu. Naravno, ne čini to kao ohola tetka Rid već mi prosto često svrati u misli i priupita me da li je se sećam. Upravo iz tog razloga mi je ovaj roman više od priče, više od svoje junakinje, kojoj sam našla i poneku manu (izvinite što bogohulim) - on je pre svega atmosfera, magla i vetar, koja se uvukla u srž priče i zidine Tornfild hola.

Nakon što je tetka odbaci i pošalje u zavod Lovud, Džejn Ejr će svoj poziv, po završetku studija, pronaći u profesiji guvernante. Kada stigne na velelepno imanje Tornfild za štićenicu će dobiti devojčicu Adel, čijem će se obrazovanju svesrdno posvetiti. Povratak gospodina Ročestera, vlasnika imanja i Adelinog staratelja, kod Džejn će po prvi put pobuditi osećaj ravnopravnosti sa osobom koja nije njenog staleža niti roda. Poštovanje i uvažavanje postepeno će prerasti u želju za životnim saputništvom kom će na put stati Ročesterova prošlost i tajna skrivana od očiju sveta. Držeći se svojih principa, nepokolebljivog moralnog kompasa, Džejn će, po rušenju svetle budućnosti pod okriljem Tornfilda, po treći put kročiti u novo poglavlje života ostavljajući želje srca za sobom.

✩✩✩✩✩

Stigosmo do kraja još jednog godišnjeg knjiškog pregleda. Za divno čudo nisam ni kukala, koliko sam najavljivala da hoću. Kao što u prethodnom tekstu rekoh, u godini pred nama nameravam više vremena posvetiti klasicima i poeziji. Sada, kad sam vam, nadam se uspešno, obrazložila zašto mi je ovih pet romana, pored brojnog osrednjeg štiva, obeležilo 2019. godinu, mogu spokojno da otpočnem novu knjišku sezonu. Želim vam mnogo sjajnih naslova koje ćete večno voleti.

Hvala na čitanju,
Keti ღ