10 Prvih sastanaka sa knjigom

Dočekasmo i mesec mart. Proleće proviruje iza oblaka i šalje zrake sunca koje će najaviti da nam je zima okrenula leđa. Napokon. S obzirom da mene euforija i opčinjenost zimskim radostima uvek zaobiđu, radujem se lepom vremenu koje nam predstoji. Upitnik koji čitate pronašla sam kod Isidore i zapisala pitanja. Godinu dana kasnije napokon se setih da na njih i odgovorim.

1) Neprijatan prvi sastanak
(knjiga sa kojom vam naprosto nije išlo)

Kada je izašao spisak edicije Velike spisateljice ovo je bio naslov kom sam se najviše radovala, jer mi je bio najmanje poznat. Nisam imala prilike da o njemu čujem ni ode ni pokude dok su, primera radi, dela Džejn Ostin česta tema razgovora i rado štampan gost i starih i novih izdavača.
Naslov me je, nakon kupovine, čekao na polici više od dve godine da bih ga prošlog maja naizad u par sati pročitala, što ne znači da mi se roman dopao. Upravo suprotno, sa svakom narednom stranicom moje oduševljenje je jenjavalo, a sam kraj priče o Itenu Fromu bio je i kap koja je prelila čašu, te se ovaj naslov našao na listi najgorih romana pročitanih u protekloj godini. Više utisaka čeka vas u prikazu knjige.

2)Precenjeno
(knjiga za koju se ispostavilo da vredi manje nego što je obećavala)

Smatrajte vi mene površnom (plitkom), ali ovaj citat iz ekranizacije romana „High Fidelity“, Nika Hornbija, je sve što sam o istom znala pre no što sam počela da ga čitam. Istini za volju, zbog citata sam ga se i latila. Kjuzak lepo reče da su knjige bitne. Slažem se. Naravno, ispostavlja se da nisu bitne baš sve. Na takvu listu, nebitnih naslova, ja stavljam upravo Hornbijev bestseler. U meni je za manje od 50 strana probudio bes i mržnju prema svemu i svakome unutar svojih korica. Prema protagonisti najviše. Samoljubiv, sebičan, uobraženi snob zvani Rob misli da je Boga uhvatio za bradu samo zato što sluša kvalitetnu muziku. Da me je njegovo viđenje sveta i osoba koje ima u svom okruženju izluđivalo malo je reći. Ovo je ubedljivo najgora knjiga koju sam pročitala u toku prošle godine. Zarobljena u pogledu na svet isključivo iz njegove perspektive, slušajući njegove sulude zaključke i stavove. Gledanju ekranizacije sam se radovala, ali zahvaljujući knjizi ni za to nemam volje. Hornbi, adio.

 3)Potcenjeno
(utisak bolji od očekivanog)

„Frankenštajn“, Meri Šeli, je jedan od naslova koji mi odvajkada stojao na listi za čitanje. Pored sve brojnijih knjiga u biblioteci završio je u zapećku i postao knjiška verzija izreke uvek deveruša, nikad mlada. Reših ove godine da tu nepravdu napokon ispravim. Nisam imala nikakva očekivanja od romana i neizmerno mi je drago što mi se priča, a prevashodno stil pisanja, mnogo dopala. Ne mogu reći da mi je bilo žao Frankenštajna, sve moje simpatije pobralo je samo čudovište dok je nastojalo da razume one koji su od njega zazirali. Viktora je više od samoljublja kroz proces stvaranja čudovišta vodila pohlepa i arogancija, težnja da postane bogom stvorivši na jedinstven način živo biće. Cena koju je za odbacivanje svoje tvorevine i uništenje brojnih života platio navela me je da se setim izreke - Ne sudi knjizi na osnovu njenih korica.
Odbojnost Frankenštajna i društva prema čudovištu odraz je njihove ružnoće duha što i samo stvorenje potvrđuje kada postavi sledeće pitanje:

"Am I to be thought the only criminal when all human kind sinned against me?"

4)Lepa spolja, prosek iznutra
(blistave korice i ne tako privlačna sadržina) 

U ovoj kategoriji prvo mesto pripada Vesosovom romanu „Ledeni dvorac“. Dereta je naslov fenomenalno upakovala, ali me je priča ostavila totalno ravnodušnom. Niti je oduševljenje, niti je ok, niti je grozna. Utisci koji su mi uvek prihvatlji. Naslovi koji za sobom ostave grozan utisak neretko rađaju sjajne prikaze (koje uvek sa uživanjem i čitam i pišem). Od ravnodušnosti nema goreg, jer sam tada besna što sam uopšte trošila vreme na tu knjigu dok me čeka mnogo onih u čiji svet tek treba zaviriti.

5)Sastanak "na slepo"
(knjiga koju ste pokupili, ne znajući prethodno ništa o njoj)

Jedino što sam pre čitanja Kišonovog svojevrsnog turističkog vodiča, „Kita boli more“, znala jeste da je autor duhovit. Što je bila i više no dovoljna preporuka, te sam prvi njegov naslov koji mi je pao šaka u dahu pročitala. Smejala se na sav glas gusarima u gondolama, švajcarskim recepcionerima koji bude goste i biku španske koride koji ne podnosi advokate.
Od drugih autora mi na um pade Murakami - njegovi naslovi su uvek sastanci "na slepo".

6)Brzinski spoj iliti "speed dating"
(knjiga pročitana u jednom dahu) 

"All animals are equal, but some animals are more equal than others."
GEORGE ORWELL

Orvelov, nažalost, vazda aktuelni naslov „Životinjska farma“ je skrojen za čitanje u jednom dahu. Mislim da drugačije ne ide. Relevantno i tragično, u istoj meri govori o vremenu u kom smo živeli, o vremenu u kom još uvek živimo. Glumci se na sceni menjaju, ali je šablon iz decenije u deceniju ostao nepromenjen. Sve životinje su iste, ali..

7)Zasićenje ili (neuspela) potraga za utehom
(knjiga pročitana neposredno posle upečatljive prethodne, što je narušilo doživljaj ili samo doprinelo zbunjenosti)

Thank u, next...

Knjigu Stivena Kinga „O pisanju“ čitala sam nakon oduševljenja Džamićevim „Čajem od šljiva“ što je uveliko narušilo tj. smanjilo nivo pozitivnih utisaka koje sam imala kada sam završila sa čitanjem knjige. Nadala sam se da će me knjiga oduševiti (kada je već o knjigama), ali naposletku je bila samo ok. Delom autobiografija, delom lista naslova koji su autoru dragi i naposletku zatekli su se tu i neki, opšti, saveti slavnog pisca njegovim kolegama. Ništa spektakularno, premda mi je dodatni bonus bio što sam slušala knjigu koju je čitao sam autor.

8)Neopravdani entuzijazam
(previše truda, slab ili nikakav utisak - knjiga kod koje sve "vrišti" na pretencioznost i nategnutost)

Jedno od najvećih razočarenja prethodne čitalačke godine koje se ušunjalo na listu najgorih naslova jeste i Gejmenov „Okean na kraju puteljka“. Autor koji me do tada nije izneverio. Sa uživanjem sam uvek čitala njegove knjige, primerene i deci i odraslima, pitkog stila i lepe, opuštajuće, priče čak i kada je ista smeštena u kanalizaciji Londona. Svakakih čudesa čovek može pronaći tumarajući hodnicima Nilove mašte, te me premisa o okeanu smeštenom na kraju puteljka nije ni najmanje iznenadila.
Roman o uspomenama sredovečnog čoveka na prijateljstvo iz detinjstva sa devojčicom Leti Hempstok koja ga je, uz pomoć svoje porodice, odbranila od čudovišta koje niko drugi nije video. Naposletku, priča nije opravdala entuzijazam sa kojim uvek krećem u svet Gejmenovih avantura. Za slab utisak zaslužna je razvučenost priče. Da je pisana u formi novele svakako bi bila efektnija, za roman stvarno nisam videla dovoljno materijala, te se na više od 200 strana zadesilo dosta tzv. praznog hoda.


9)Savršeno
(knjiga kod koje je i sa kojom je ama baš sve valjalo)

Portret Mari Diplesi, Eduard Vijenot

Savršenstvo: „Dama s kamelijama“, Dime Sina. Poetičan stil pisanja krasi jednu od najvećih ljubavnih tragedija opisanih u književnosti, priču o kurtizani Margerit Gotje i Armanu Divalu. Margeritinu nesrećnu sudbinu autor je zasnovao na burnom i kratkom životu poznate pariske kurtizane Mari Diplesi sa kojom je on bio u vezi nepunih godinu dana. Nakon rastanka sa Mari, Dima Sin je, sa 23 godine, napisao roman „Dama s kamelijama“. Iste godine, u istoj dobi, od tuberkuloze je preminula kurtizana zvana La Divina Marie. Njenoj sahrani je prisustvovalo nekoliko stotina ljudi. Zahvaljujući aukciji održanoj u njenom domu, nekoliko nedelja kasnije, bili su joj otplaćeni svi dugovi. Naredne, 1848. godine, koja je obeležila i godišnjicu kurtizanine smrti Dima Sin je objavio roman zahvaljujući kom priča o Mari i danas živi.

10)Ponižavajuće
(knjiga za koju se stidiš da priznaš da ti se svidela ili da te "ulove" dok ju čitaš u javnosti)

Najčešći odgovor na ovo pitanje je, pretpostavljam, „50 nijansi siva“ i njeni derivati. Nije da me je sramota što sam je čitala, ničeg što sam pročitala se ne stidim, ali mi je blam što sam tražila da mi drugi kupuju ove knjige. Bio je to rođendanski poklon koji je dugo stojao na polici samo zato što je rođendanski poklon, pa kao greota je da ga uklonim iz lične biblioteke. Naposletku sam ipak prelomila i oslobodila mesto drugim naslovima. Da su mi se kriterijumi promenili za rođendanske poklone malo je reći. No, i dalje se, premda retko, latim knjiga za koje mogu mozak da stavim na ler. Poslednja koju sam slistila za dan bila je „A Discovery of Witches“, prema kojoj je snimljena istoimena serija. Nisam oduševljena, ali nema veze. Ostala su mi još dva naslova iz serijala kojih ću se prihvatiti kada se zasitim filmova i serija, čisto da bih "ispratila" Metjua i Dajanu do srećnog kraja. Čiča miča, gotova je priča.

• Stigosmo do kraja 22. upitnika koji se našao na ovom blogu. Pitanja ću proslediti Olji, Marijani i Nini, čijim knjiškim i filmskim odgovorima se unapred radujem.

Hvala na čitanju,
Keti ღ