Ubiti pticu rugalicu

  “The one thing that doesn't abide by majority rule is a person's conscience.”
Za treći mesec u godini na mom čitalačkom kalendaru crvenim slovom upisano je bilo ime samo jednog autora - Harper Li. Višegodišnje bivstvovanje knjige na polici i njen status jednog od prvih članova moje lične biblioteke, započete u brucoškim danima, nagnali su me da ove godine naizad pročitam njen Pulicerom ovenčan naslov tj. da treći pokušaj čitanja romana, za razliku od prethodnih, bude uspešan.
Suprotno mojoj uobičajenoj tendenciji, za ovaj klasik nisam imala velika očekivanja. Smatrala sam da me adaptacija ne može razočarati, ukoliko to, kojim slučajem, roman uspe. Prijatno me iznenadiše kako knjiga tako i film.

Smeštena u fiktivni okrug Mejkomb u Alabami, priča nas uvodi u svakonevicu porodice Finč koju čine otac Atikus i njegovo dvoje dece, kći Džin-Luiz, zvana Skaut, i sin Džem. Surova realnost tridesetih godina prošlog veka u početku deluje nepojmljivo deci učenoj ravnopravnosti. Gledajući na svet očima šestogodišnje devojčice čitalac biva svedokom rasizma, ukorenjenih predrasuda i malograđanstva.
“Real courage is when you know you're licked before you begin, but you begin anyway and see it through no matter what.”

Kada od strane sudije bude postavljen za advokata odbrane Toma Robinsona, crnca optuženog za silovanje bele devojke, Atikus Finč će bezbrižnom dečjem svetu u kom su do tada odrastali Skaut i Džem predočiti lice i naličje sugrađana koje su oni do tada smatrali prijateljima porodice. Bura izazvana Robinsonovim slučajem odvratiće pažnju ljudi od misterioznog komšije Finčovih, Artura "Bua" Redlija, čija izolacija od društva ga je načinila žrtvom gradskih predanja.
“You never really understand a person until you consider things from his point of view... Until you climb inside of his skin and walk around in it.” 
Savestan i pravičan advokat, Atikus nastoji da ispravi nepravdu počinjenu Tomu, čiji jedini zločin je život u društvu koje poznaje, ali ne priznaje značenje ravnopravnosti - ono je decenijama daleko od prihvatanja. Deca, sklonija bržem razumevanju i prihvatanju životnih vrednosti od odraslih, koji za sobom nose generacijski ukorenjene stavove i uverenja, prijemčivija su porota za Atikusovo izlaganje slučaja - ona raspoznaju laž i ne boje se nepoznatog, jer nemaju predrasuda. Za njih je "Bu" Ridli intrigantan, a za odrasle stran i čudan. Tom Robinson je za decu Čovek, dok je za porotu i većinu stanovnika Crnac.

Sudbine dve ptice rugalice su skoro šezdeset godina lekcija deci i odraslima o čovečnosti, a Atikusov moralni kodeks osnova pravičnog i poštenog načina života.
“I think there's just one kind of folks. Folks.”
  • Ocena - 4/5
Roman koji je relevantan kao i prvog dana, što će reći da se, nažalost, nismo mnogo odmakli po pitanju demokratije i ravnopravnosti, iako su oba zagovarana otkad je sveta i veka, a nikad glasnije no danas u vremenu društvenih mreža i medija drugih vrsta. Adaptacija je, pored minornih izmena izvornog materijala, ispunila moja očekivanja, a sam Gregori Pek dokazao da zaista jeste savršen izbor za ulogu Atikusa Finča.


Hvala na čitanju,
Keti ღ

Коментари

  1. Uvijek volim čitati utiske o ovoj knjizi koja me je nekako mimoišla na fakultetu, plus volim tvoja zapažanja i toplinu koja zrači iz svake tvoje rečenice. Mnogo mi znači ova knjiga koju sam sebi kupila u Njujorku i pročitala tokom leta do Pariza, po povratku kući. Onda ti je jasno koliko me je oduševila jer to je baš moja tema. Film sam dugo poslije izbjegavala, ali mi je podjednako lijep i da, Pek je baš bio pravi izbor.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Drago mi je da ti se dopao prikaz! Tebi je ovaj roman zaista poseban, prava avantura praćena najvoljenijim američkim romanom, odličan izbor za kupovinu u SAD-u. Veća očekivanja sam imala od filma nego od knjige, jer je film jedan od prvih starih koje sam htela gledati, ali sam odlagala godinama, jer nisam pročitala knjigu. Gregori je stvarno divan, nije bio prvi izbor za ulogu, ali je jedini koji je istu mogao da "oživi" u punom sjaju.

      P.S. Pročitala sam negde da je Harper lik Dila zasnovala na prijatelju Trumanu Kapoteu.

      Hvala na čitanju! :*

      Избриши
  2. Da se nisam prebacila na originalni tekst, verujem da bi mi, usled kriminalnog prevoda uisak o samom delu bio pozitivan u daleko manjoj meri. Zaobići ću tzv. nastavak, ne želim da narušim sliku koju sam o likovima stekla, pogotovo onu o Atikusu. Za film imaš moju preporuku, bojala sam se da će pojedine delove da izostave, ali ipak su preneli roman u celosti na veliko platno. Ublažili su jedino scenu sa begom, doduše. Mislim da bi film bio još kontroverzniji u ono vreme da su je ostavili kakvom ju je Harper napisala.

    Hvala na čitanju! :*

    ОдговориИзбриши
  3. Jako je lep tekst i ovi citati su jako pozitivni i inspirativni . Definitivno moram što pre da je pročitam. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Drago mi je da ti se dopalo. Zaista ima divnih citata u romanu, vredan je čitanja i još uvek značajan!

      Hvala na čitanju. :*

      Избриши
  4. Evo, čitala sam već desetina prikaza ove knjige (tvoje recenzije nikad ne zaobilazim!), ali knjigu još uvek nisam čitala. Ne razumem zašto. Čak mi je jedno vreme i bila na polici, ali sam je vratila nepročitanu.
    Vidim, i ti si imala s njom vrlo dugu epizodu nečitanja. Izgleda joj je suđeno da se kod nekih duže "kiseli".
    Biće, biće ... treba imati vere!
    pozdravljam te :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Evo, napokon da se javim. :)
      Definituivno je ovaj naslov u turšija kategoriji, neophodno je da se "kiseli". Čekam utiiske ako ti i kada ovaj naslov dođe na dnevni red.
      Čiatamo se! :)

      Избриши

Постави коментар

Popularni Postovi