Brando|Razgovori

"Obično ne dajem intervjue zato što želim da izbegnem da mi ljudi postavljaju pitanja koja smatram nevažnim."

Gluma, zanat u kom je Marlon bio i ostao jedna od najsjajnijih zvezda i koji je živeo svakim atomom svog bića. To je, rekao bi svet, jedino pravo objašnjenje kada je u pitanju otac metodnog, ogoljenog načina glume, da mu je ona u srži, zar ne?
Iluzija je razbijena od strane samog Branda, a profesija koja mu je dala besmrtnost, udostojena njegovog mišljenja, svedena je na prost i jednostavan, gore naveden, odgovor.

Svet je video brojne, često medijski fabrikovane, mane i njegov talenat, umešnost na platnu. Slika sa istog kojom su bili opijeni bila je slika njih samih, njihovih aspiracija i nadanja. Pobeda običnog  čoveka nad nepravdom. Van granica mašte osobenjak i pobunjenik, beli čovek, bitke protiv nepravde vodio je sam.
Srž njegovog bića bilo je posmatranje.

Odrastajući u domu punom razdora i nerazumevanja, nasilja i alkoholizma Marlon odbrambeni mehanizam pronalazi u pobuni. Jedino rešenje problema i način zatiranja sinovljeve neposlušnosti otac pronalazi u vojnoj školi koju je i sam pohađao. Vojna škola potpomogla je Marlonu da izbegne vojsku kada su ga proglasili psihoneurotičnim iz sledećih razloga:

"Kada sam popunjavao njihove formulare, pod RASA, napisao sam, "Čovek"; pod BOJA, napisao sam, "Varira". Takođe, izbacili su me iz vojne škole što je puno pomoglo."

Zaputivši se za sestrama put Njujorka naišao je na studio Stele Adler i kroz svet glume otvorio vrata nove dimenzije. Konačno će posmatranje, nešto što je voleo da radi od malena, moći da iskoristi kao primarno sredstvo zarade. Stela je više od učitelja glume bila učitelj života pružajući podstrek i oslonac u nastavku karijere koju otac nije razumeo niti prihvatao kao pravo zanimanje. Laganje za novac koje će mu doneti više para za šest meseci no što otac zaradi za deset godina, reći će kasnije Marlon.

Postavši članom Steline porodice krenuo je samouvereno u osvajanje sveta. Izgaranje na Brodveju u Tenesijevoj drami "Tramvaj zvani želja" načinilo je od njega senzaciju koju je Holivud zgrabio kao zrak svežeg vazduha i međ svoje veterane, stari kov, uveo pretnju i izazov kome mnogi nisu hteli izaći na crtu ili su pak od istog bežali sklanjajući se na vreme. Ostavivši daske pozorišta za sobom Marlon staje pod svetla reflektora i daje objektivu kamere nešto do tada neviđeno, sirovu emociju.

"Neke stvari možeš da radiš po volji, neke moraš da upamtiš, na primer Šekspira, Tenesija Vilijamsa - dela u kojima jezik ima vrednost. Ne možeš da radiš Tenesija Vilijamsa kako je tebi volja."

Poput bombe uzdrmao je čvrsto utemeljene glumačke norme i način interpretacije teksta. Improvizacija i nadasve spontanost postaju njegov zaštitni znak, način pristupanja velikoj većini uloga. U profesiji koju je odabrao teži uspehu iz jednog prostog razloga:

"..ako nisi dobar u tome što radiš ostaćeš gladan, nećeš imati čime sebi da priuštiš slobode."

Sloboda kojoj svim silama teži svoje korene ima u jednoj od najranijih životnih fascinacija, Tahitiju, o kom je čitao kao dete. Sasvim slučajno postaje vlasnikom ostrva Tetiaroa otkupivši ga od slepe starice koja je na ostrvu živela sama. Smatrao je privilegijom život međ Tahićanima za koje je bio običan čovek. Tek nekolicina njih odgledala je poneki njegov film i dok barmen ne nalazi razlike između svoje i Marlonove profesije jer je naposletku u pitanju samo posao drugi ne nalaze razlike između Elvisa i njega, glumac je glumac.

"Nekada sam bio jedina osoba ovde, apsolutno sam na ovom ostrvu. Stvarno volim da sam sam."

Dajući prioritet porodici, privatnosti i samoći život zvezde zamenio je robinzonskim životom na ostrvu. Slobodno vreme koje je imao posvetio je raznim interesovanjima od kojih je ono najbitnije svakako borba za ljudska prava i ravnopravnost. Pobuna ga je dovela do sudara sa političarima i stavila ga na crnu listu FBI-a.

Zato ljudsku fascinaciju glumom nije razumeo, bitnije teme za njega ipak su bile:

"Hrana je jedna od njih, UNICEF je druga, ljudska agresivnost je još jedna, pa sledi socijalna nepravda u našem sopstvenom društvu, ljudska nepravda u svetu. To su teme sa kojima moramo neprestano da suočavamo sebe i druge i stvari kojima moramo da se bavimo." 

Iskreno i bez zadrške, svako mišljenje je izneo, nesputan i jedinstven, Brando.

• Ocena je - 5/5

Kao neko ko nije naročit ljubitelj biografija cenim ovakvu vrstu iste jer je na neki način autobiografija, autor je kroz pitanja bio u svojevrsnoj ulozi posrednika između nas i glumčevih uspomena. Gore izdvojeni citati delić su priče koja prati Marlona od njegovih turobnih početaka do sinovljevog zločina 1990. godine.

Kao dopunu knjizi predlažem dokumentarac Listen to Me Marlon.

Hvala na čitanju,
Keti ❤