Srećni Princ i druge priče
Ako neko delo Oskara Vajlda treba da bude sastavni deo školskog programa to je upravo ovo, zbirka priča koje su prožete, malim i velikim, bitnim životnim lekcijama. Deci, ova zbirka je škola u kojoj uče o ljudskim osobinama, kako dobrim tako i lošim, te istinskim životnim vrednostima, a odraslima podsetnik na iste."Često vodim duge razgovore sama sa sobom, a toliko sam pametna da ponekad ne razumem ni jednu jedinu reč od onoga što kažem."
U devet priča živi ljudskost, dobrota, požrtvovanost, kajanje, samoljublje i ljubav. Srećni princ, Slavuj, Džin, Hans, Raketa, Kralj, Princeza, Ribar i Zvezdani Dečak vode decu i odrasle kroz trnovit put života prepun uspona i padova.
Otvorivši vrata iza kojih obitavaju ove bajkovite priče ulazimo u gorak svet realnosti.
Kao što je čovekov život u svakom njegovom dahu tako je pouka ovih priča u svakoj njihovoj rečenici. Ne želeći da upropastim doživljaj budućim putnicima namernicima koji naume da pročitaju delo svoj ću doživljaj izneti što konciznije.
Jedan pogrešan korak može odvesti sa pravog puta, bezgranično dobročinstvo do večne slave, oholost do slomljenog srca i propasti duše, a iskupljenje greha je moguće jedino ukoliko je pokajanje iskreno."Čovek samo jednom u životu može da otera svoju Dušu, ali onaj ko je ponovo primi mora da je zadrži zauvek. To je njegova kazna i nagrada."
- Ocena je - 4.5/5
Kada bih morala da izdvojim jednu priču bila bi to "Uobražena Raketa", najduže mi je bila na pameti jer takve osobe ne podnosim, dok su me priče Slavuja, malog Hansa i Srećnog princa preplavile emocijama.
Keti ღ
Jelke sam okitila, vraćam se blogu. :)
ОдговориИзбришиJesu bajke, dopada mi se kako je u svom prepoznatljivom maniru približio deci ono osnovno i bitno. Verujem da je živeo svoj stil pisanja i van hartije tj. nosio u sebi taj samo njemu svojstven osećaj za lepo. Imao je prosto dušu umetnika.
Ja se, iskreno ne sećam da smo radili išta Oskarovo u školi dok se Bodlera sećam. Vajlda bi zapamtila, urezao bi se u sećanje. Da, završeci baš ostave utisak, nisam do sad sretala takve, obično su svi na kraju u fazonu "živeli su srećno..", naročito se primeti u poslednjoj priči "Zlatni dečak".
Volela bih da sam imala detaljnu analizu i dobar pristup delima kao ti, ali zato imam tebe. :*
Ne znam zašto, ali kod "Slavuja.." se setih "Ptice umiru pevajući" i ovog dela:
".....Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva samo jednom u svom životu,lepše nego bilo koji drugi stvor na ovoj Zemlji. Od trenutka kad napusti gnezdo ta ptica traži trnovito drvo i nema mira dok ga ne nađe. Uvuče se među njegove isprepletene grane i, pevajući, nabode svoje telo na najduži, najoštriji trn. Dok umire,njen bol prerasta u pesmu daleko lepšu od pesme slavuja ili ševe. Cena te predivne pesme je život, ali čitav svet zastaje da sluša, a Bog na nebu se osmehuje. Jer ono najbolje što postoji,može se dobiti samo po cenu velike boli....ili bar tako legenda kaže..."
Tvoj prevod je, verujem, dosta star. Interesantni su naslovi. :)
Hvala na čitanju!:*
P.S. Obožavam tu Oskarovu fotografiju! Šmeker, nema mu ravnog. :)
ОдговориИзбриши