Ознаке

Slika Dorijana Greja

"To realise one's nature perfectly - that is what each of us is here for."
Čitajući, ovog puta sa uspešnim ishodom, jedini roman Oskara Vajlda nisam mogla a da se ne zapitam iza kojih redaka se skriva sam autor. Koja od mnogih mudrih i sarkastičnih tvrdnji jeste njegovo istinsko viđenje društva u čijem krugu je bio cenjen i smatran, da se poslužim naslovom pesme Dejvida Bouvija, najlepšom zvezdom. Mala šetnja internetskim sokacima odgovorila je, donekle, i na to pitanje. U pismu upućenom prijatelju Ralfu Pejnu iz 1894. godine, Oskar kaže:
"Basil Hallward is what I think I am: Lord Henry what the world thinks me: Dorian what I would like to be - in other ages, perhaps."
Zaista, prvo što mi je palo na pamet jeste da je lord Henri autorov pijun u celoj priči, način da se obrati čitaocu i iznese mu svoje stavove, bez da ga oslovi. Njegove tvrdnje su skandalozne, sarkastične, nadasve istinite i izrečene bez zadrške. Sugestivne u tolikoj meri da bude samosvest, do tada usnulog, princa neprikosnovene lepote - Dorijana Greja.
"Every portrait that is painted with feeling is a portrait of the artist, not of the sitter."
Portret Dorijana Greja postaće simbol propasti jedne duše i jednog života. Žrtva prvog rezultiraće propašću drugog. Bazilovo remek delo, kruna karijere, Dorijanu će biti podsetnik na večnu mladost koju on, kao živo biće, nikad neće posedovati. Sloboda koju ona sa sobom nosi postaće mu odveć primamljiv zalogaj da ga ne bi okusio.
"I'm jealous of everything whose beauty does not die. I am jealous of the portrait you have painted of me. Why should it keep what I must loose? Every moment that passes takes something from me, and gives something to it. Oh, if it were only the other way!
If the picture could change, and I could be what I am now!"
Prvobitna ekstaza koja se u Dorijanu javlja nakon uslišenja želje vremenom će početi da jenjava. Apetit za životom prerašće u onaj za (samo)uništenjem. Usud koji je sebi prizvao uskoro će mu postati očigledan, a čuvanje slike u tajnosti po život presudno. Sklonivši se od pogleda i sunčeve svetlosti portret će sakriti i sve gnusniji prizor grešnog života njegovog vlasnika koje je oslikalo vreme.
"Behind every exquisite thing that existed, there was something tragic."
Spoljašnja lepota načiniće od Dorijana senzaciju i rado viđenog gosta svake kuće. No sve što je lepo ima kraj, a u slučaju večnog dvadesetogodišnjaka kraj će početi da se nazire nakon nekoliko godina ekscesnog načina života. Samo nebo je granica, a putanja kojom Dorijan korača stranputica koja vodi u ambis. Naivnost i nevinost koju je nekada posedovala njegova duša deo su prošlih vremena - na njihovo mesto nastaniše se gramzivost, pakost i samoljublje. Jedini izlaz iz ponora jeste tragedija.
"Nowadays people know the price of everything and the value of nothing."
  • Ocena - 4.5/5
Za jedinu manu romana nalazim zaključke do kojih je došao lord Henri kada je u pitanju ženski, po njemu, dekorativni pol. Sve u svemu, užitak je čitati Vajldove sarkastične komentare na račun vremena i društva u kom je živeo. Duhovit i mudar istovremeno, autor je čijim se delima vredi vraćati iznova kako bi se podsetili mnogih suštinskih odlika ljudskog karaktera koje ostaju iste bez obzira na napredak i razvoj koje vreme neminovno donosi. Svakako mi je jedan od najdražih, ako ne i najdraži autor.
P.S. Da li se to može reći za autora ukoliko (još uvek) nisi pročitao ceo njegov opus?

Hvala na čitanju,
Keti ღ
Oznake:

Коментари

  1. Katarina Pavlović8. новембар 2018. 08:46

    Uvod mu jeste fantastičan, a da ne pominjem koliko sam samo divnih citata zabeležila. No, s Oskarom je, rekla bih, uvek tako - uz knjigu idu i sveska i olovka u ruke. :) Čitala sam u originalu, jer mi se prevod koji sam imala uopšte nije dopao. Nekako mi se Oskarova oštroumnost i mudrost "izgubila u prevodu."
    Razumem da su takve tvrdnje lorda Henrija bile neophodne za sam lik, zato mu i nisam uzela za zlo (mnogo). Već se radujem novom čitanju, jer je zaista priča kojoj se vredi vraćati.

    Mislila sam da mi sledeće bude ili "Salome" ili "The Importance of Being Earnest".. Tebi preporučujem, ako već nisam, film "The Happy Prince", režiju je radio Rupert Everet (i glumio Oskara), a film se bavi njegovim životom nakon zatvora. Tu je i Kolin. :)

    Hvala ti na čitanju, i linku, odoh da pročitam rad. :*

    ОдговориИзбриши
  2. Katarina Pavlović8. новембар 2018. 12:05

    Svakako ću čitati Gogoljevu pripovetku i pomenuti Balzakov roman, hvala ti na predlozima. Baš me zanima kako su, donekle, istoj osnovi pristupili drugi autori. Eh, sad mi se gleda „Velvet Goldmine“, nisam odavno. :)
    Čitam rad i dolazim do sledećeg dela: „..modernim romanima više nije potrebna radnja u uobičajenom smislu..“, odmah sam se setila Murakamija, u njegovim romanima radnje skoro da i nema, atmosfera je ono što čitaoca "nosi" od prve do poslednje strane. Tako reći, zvezda vodilja.
    Crnjanski pristiže u pomoć! Bazil je u pravu, uvek je svima propovedao, a od onog što je izrekao malo šta je u svom životu primenio. Dorijan mu, mudro, reče: "You will always be fond of me. I represent to you all the sins you never had the courage to commit." Henri je ipak, jak samo na rečima, koje druge nagnaju da žive život punim plućima, dok je on iz uloge savetodavca prelazi u ulogu posmatrača.

    Ruku na srce, koliko god mi je Dorijanova sudbina intriganta i tragična, lik koji je meni bio najzanimljiviji jeste Henri. NJegova pojava i stav prosto "vrište" sa papira, ne možeš, a da ga prvog ne primetiš. :)
    Sjajan rad, podsetio me je i da mi Turgenjev čeka reda na polici. :)

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Popularni Postovi