Orkanski visovi

Hod po oblacima.
Spokoj i blaženstvo.
Glavne su odlike kojima se opisuje neuhvatljiva sila znana kao ljubav.

Međutim, kako izgleda druga strana te medalje kojoj svi teže?
Ta druga strana od koje se zazire, koja se previdi, preskoči, pri prvoj pomisli na magiju ljubavi.

Nije sve oslikano bojama duge.
Neke istinske ljubavi nisu bajkovite.

One su sila.
One su destrukcija.
One su droga.
One su ponor.

Ambis odanosti.
U njemu stanuje sve što je u duši iskonsko.
Sve što je sirovo.
Sve što je surovo.
Sve realno.
Sve neraskidivo.

Okovana lancima večnosti jedna ljubav živi.
Van ovog sveta.
Van onog sveta.
Ljubav Keti i Hitklifa.

Emili Bronte je dokaz da štancanje brda knjiga nije potrebno kako biste živeli i nakon života. 
Ne treba vam isprana, već rečena, prežvakana priča na više od pedeset knjiga.

Jedna iskrena i iz dubina vaše duše iznikla priča je i više nego dovoljna.
Ona će govoriti umesto vas.
Nosiće poput vetra vaše reči i pronaći srce koje će dotaći.
Ostaviće pečat, trag na duši čitaoca.
Voleli je vi ili ne, jedno je sigurno, ona "pomera."
 
Naposletku, pasioniranih obožavalaca ovog dela je mnogo.
Poput zvezda na nebu sijaju.
S vremena na vreme nova zvezda zatreperi i priča se nastavlja, prenosi.
Ona živi.

Ketrin.
Svojeglava i samovoljna.
Glavni saborac u nestašlucima usvojenog i čudnog dečaka koji je došao pod porodični krov slučajnim spletom okolnosti.
Siroče i bogataška kći izgradiće odnos večitog duhovnog savezništva i emotivnog oslonca.
Životni usponi i padovi, sreće i tuge, biće pokrovljeni sećanjem na srž, na koren svega.
Misao na tog dečaka, tog čoveka biće njena suština.
Temelj i nosilac svakog koraka.
Svaki udah vazduha.

Hitklif.
Osvetoljubiv i beskrupulozan.
Jedino što mu je bilo sveto otišlo je u nepovrat.
Bol je ostavila za sobom vazda prisutnu gorčinu kojoj se uprkos svim naporima ne može odupreti.
Prošli dani bezbrižnosti i nestašluka bejahu prekriveni tamnim oblakom.
Nepravda sudbine i ona društvenog poretka u njemu bude tminu, katar na duši se širi.
Crne misli odvlače ga u ponore iz kojih nema povratka.
Zalečiti rane osvetom i pronaći nasladu u muci one srcu najdraže neće moći.
Jedino čemu će se vraćati, poput jastreba kružiti i kao zvezdu vodilju pratiti biće ona.
Dokaz da živi, svo svoje postojanje, moći će objasniti jednom jedinom emocijom.
Ljubavlju prema njoj.

Spona je u detinjstvu skrojena i simboliše katanac koji je zaključao dve duše.
Ključ koji bi ih oslobodio oboje svesno baciše s litice.
Povratka nema. 
Sve što je bilo pre i što će doći posle prožimaće se kroz jednu nit.
Ona će uticati na svaku misao, na svaki postupak.
U večnost će otići neponovljiva i jedinstvena priča.
Ljubav Keti i Hitklifa.

• Ocena je - 5/5

Unikat književnosti.
Dragulj ekspresije emocije.
Slika neuhvatljive, intenzivne, destruktivne, nepobedive srži koja je iskrojila život dvoje ljudi, ljubavi.
Vazduh jedinstva u ambisu večnosti.

 

XOXO, Keti ❤