Filmski leksikon_Vol IV

Dođe vreme za završnu reč u ovom leksikonu tj. poslednjih, malčice modifikovanih, deset pitanja. Od poslednjeg teksta odgledala sam svega jedan dokumentarac, te sam, ne računajući reprize filmova Beti Dejvis, u avgustu odgledala svega 12 za mene novih filmova. Bio je ovo filmski mesec osrednjeg kvaliteta u kom je najsjajnija zvezda bio triler Alfreda Hičkoka koji će se ujedno poslužiti kao odgovor na jedno od pitanja ovog filmskog feljtona.

31)Film sa ženskim glavnim likom

Serše Ronan, glumica nove generacije, zapravo je jedna od retkih za koju mi se čini da je oduvek prisutna. Filmografija joj je bogata kvalitetnim, često istorijskim, ulogama. U tom pogledu nalik je svojoj filmskoj sestri, Kiri Najtli, čiju titulu kraljice istorijskih drama bi mogla jednog dana i da preuzme, jer je za to savršen izbor.

„Brooklyn“, adaptacija istoimenog romana Koluma Toubina, predočava nam život mlade Irkinje Ajlis Lejsi čiji se život menja iz korena nakon što joj sestra obezbedi posao u Americi u nadi da će joj on omogućiti bolji život i samostalnost. Međutim, nostalgija, prvobitna nesnađenost i strah od nepoznatog navešće Ajlis da se zapita nad sopstvenom budućnošću kada se, nakon izvesnog vremena, vrati na rodno tle.

32)Film koji je režirala žena

Dođe i „Dnevnik Bridžit Džouns“ na red. Ne sećam se kad sam poslednji put odgledala ovaj film. Međutim, drag mi je uvek bio, što zbog Kolina što zbog Rene. Nastavak sam očigledno preskočila, jer se ne sećam apsolutno ničega dok sam ovaj poslednji deo odgledala samo zbog Kolina koji mu je bila i jedina svetla tačka. Poentu same neophodnosti bilo kakvog nastavka za ovaj, prvi, film nikad nisam razumela. No, tu "misteriju" odgonetnuti može samo bankovni račun autorke Helen Filding.

33)Film sa protagonistom koji je tinejdžer 

Da li se Lidija može nazvati protagonistom Bartonovog filma „Beetlejuice“? Ja smatram da može, jer je spona između dva sveta i jedini glas razuma u svom domu. Dugo sam ignorisala ovaj film da bi ga prošle godine napokon odgledala i ostala oduševljena likom Lidije, pojavom mame Kevina Mekalistera u ulozi Dilije, te voditelja Dika Kaveta u famoznoj plesnoj sceni. Nakaradni izgled budućeg Betmena, Majkla Daglasa tj. Kitona, me je zaprepastio koliko i iznenadio. Dve glavne pesme, na kojima je Barton insistirao u filmu, su mi se potom ušunjale na plejlistu i tamo su i danas.

Naravno, kad pominjem filmove u kojima su pod svetlima reflektora tinejdžeri ne mogu zaobići Brat pack i filmove Džona Hjuza koji su obeležili osamdesete godine, dragi su mi svi. Tu je i film Džoela Šumahera „St. Elmo's Fire“, o mladićima i devojkama koji su na prekretnici između tinejdž i života odraslih i odgovornih osoba, u kom se Rob Lou našao u ulozi saksofoniste i uz Demi Mur pridružio Brat pack-u. Na tinejdž klasike 80ih se osvrnuo i Emu Stoun proslavio film iz 2010. godine, „Easy A“.

34)Film sa protagonistom koji nije čovek

Na pustoj planeti Zemlji robot Wall-E zadužen je da sortira i slaže otpad. Monotone dane prekinuće mu pojava njemu stranog i novog robota koji je poslat na Zemlju kako bi na njoj pronašao znake života. Nakon prvobitnog straha i averzije, između dva robota se razvija prijateljstvo koje će prekinuti Ivin odlazak sa Zemlje nakon što na njoj pronađe biljku. Wall-E će tada nastojati da pređe sve prepreke ne bi li došao do Ive i pritom ljude prenuo i vratio aktivnom načinu života.
Ako vam se plače ovaj film je sjajan izbor. Takođe, u njemu je predočena zastrašujuća slika tehnologije koja gospodari nad čovekom, fikcija koja je sve bliža stvarnosti. 

35)Film o porodici

„Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način“, rekao je Tolstoj. Verujem da je ovo krilatica kojom se, u izvesnoj meri, vodio Alfred Hičkok kada je svetu na velikom platnu predstavljao svoje viđenje disfunkcionalne porodice. „Shadow of a Doubt“ jedna je od njih.

Skladan život petočlane porodice Njutn promeniće se kada na njihov prag stigne neočekivani gost, ujak Čarli Oukli (Džozef Koten). Starija ćerka Njutnovih, Čarli (Tereza Rajt), nazvana po ujaku, počeće da sumnja u njegovu dobrotu i razloge za ostanak pod njihovim krovom kada on ne pristane na intervju za koji su, navodno nasumično, izabrani svi članovi porodice. Kada se ispostavi da su novinari zapravo detektivi koji pokušavaju da uhvate zločinca, život pod krovom Njutnovih poprimiće obrise Šekspirove tragedije: „O, biti ili ne biti - pitanje je sad!“

36)Film iz 30ih

Zahvaljujući drami „Pigmalion“ i njenoj prvoj adaptaciji iz 1938. godine, Džordž Bernard Šo postao je i ostao jedini nobelovac koji je dobio Oskara za najbolji scenario. Delimična režija filma i glavna uloga Henrija Higinsa poverena je Lesliju Hauardu, koji će se godinu dana kasnije naći u filmu „Prohujalo sa vihorom“ u ulozi Ešlija Vilksa, koja će mu obeležiti karijeru. Šoova drama donosi nam jednu od najpoznatijih priča o ružnom pačetu koje postaje labud. Neuka devojka Elajza Dulitl (Vendi Hiler) zahvaljujući opkladi profesora Higinsa i generala Pikeringa postaje njegova učenica i štićenica koju mora transformisati u gracioznu i elokventnu mladu damu.

Drama je premijerno izvedena 16. oktobra 1913. godine u Beču, a potom i u Londonu  i Njujorku. Na Brodveju je 1956. godine po prvi put izveden i mjuzikl Lernera i Loua. U ulozi Higinsa našao se Reks Harison dok je Elajzu igrala Džuli Endruz. U filmskoj adaptaciji mjuzikla 1964. godine našao se opet Harison, dok je Elajzu odigrala Odri Hepbern. Novije, tinejdž, verzije drame su „She’s All That“ iz 1999. godine i  „The Duff“ iz 2015. godine.

37)Film iz 40ih

Prema rečima Darila F. Zanuka, osnivača studija 20th Century Fox, najlepša žena u istoriji filma bila je Džin Tirni. Uloga Elen Harland u filmu „Leave Her To Heaven“ iz 1945. godine, pored naslovne uloge u filmu „Laura“, Ota Premindžera, njena je najpoznatija rola. Ovaj kultni film-noir priča je o ljubavi i ljubomori sa kobnim posledicama.

Nedugo nakon što u vozu upozna autora Ričarda Harlanda (Kornel Vajld), koji je neodoljivo podseti na pokojnog oca za kog je bila veoma vezana, Elen raskida veridbu sa budućim javnim tužiocem Raselom Kvintonom (Vinsent Prajs) i udaje se za Ričarda. Nakon kratkotrajnog idiličnog bračnog života Elen počinje da ispoljava znake patološke ljubomore prema svakoj osobi bliskoj Ričardu, smatrajući da joj oduzimaju njegovu pažnju. Posledice njene ljubomore osetiće svi bliski Ričardu, pa i ona, jer će je ista nagnati na zločin u kom će, naposletku, i sama biti žrtva.

38)Film iz 50ih

"I was born when she kissed me,
I died when she left me,
I lived a few weeks while she loved me."

„In a Lonely Place“, adaptacija istoimenog romana Doroti B. Hjuz, iz 1950. godine, u režiji Nikolasa Reja, donosi nam još jednu u nizu slavnih Bogartovih film-noir uloga. Nalik filmovima Bilija Vajldera, „Sunset Blvd.“ i Džozefa L. Mankevica, „All About Eve“, koji su objavljeni iste godine, Rejev film se bavi fenomenom slave i njene cene u Holivudu.

Neuspešnom scenaristi Diksonu Stilu (Hamfri Bogart) njegov agent će ponuditi da adaptira roman koji bi ga mogao vratiti na stari put slave. Iste večeri Dikson će iz noćnog kluba, u kom se sastao sa agentom, kući povesti devojku Mildred Atkins (Marta Stjuart), radnicu u klubu, koja je čitanje romana privodila kraju i njime bila oduševljena ne bi li mu ona prepričala radnju i omogućila mu da brže oceni da li je roman vredan truda. Kada ostane razočaran pričom devojku će poslati kući i vratiti se uobičajenoj večeri samotnjaka uz alkohol i cigarete. Sledećeg jutra na vrata će mu pokucati detektiv, njegov stari prijatelj, koji istražuje Mildredino ubistvo za koji je on jedan od glavnih osumnjičenih. Diksonov jedini svedok biće nova komšinica Lorel Grej (Glorija Grejam) koja će nakon izvesnog vremena i sama početi da sumnja u Stilovu nevinost i njegov alibi.

39)Film iz 60ih

Drama Edvarda Albija „Ko se boji Virdžinije Vulf?“ nam predočava život ogorčenog bračnog para Marte (Elizabet Tejlor) i Džordža (Ričard Barton) koji će jedne večeri, umesto gostoprimstvom, mlade komšije Nika (Džordž Segal) i Hani (Sendi Denis) dočekati uz neprekidna međusobna prepucavanja. Kada, zahvaljujući neutežnoj žeđi za alkoholom, Marta pred goste iznese tajne i iluzije koje čuvaju nju i Džordža od suočavanja sa istinom, maske svih prisutnih počeće da padaju, ne bi li pred svetlom zore istina konačno izašla na videlo. Kako u karakterima gostiju tako i domaćina.

Znam da sam već pominjala ovu adaptaciju, ali nije zgoreg da se i ovde udene reč, dve o ovom filmu, jer od sveg srca preporučujem čitanje drame i gledanje njene ekranizacije. Svoj poslednji, drugi, Oskar Elizabet je osvojila upravo zahvaljujući ulozi Marte, koju je smatrala ulogom karijere, dok je za reditelja, Majka Nikolsa, ovo ostvarenje bilo početak duge i bogate karijere. Značenje naslova drame Albi je pojasnio sledećim pitanjem:
Ko se boji života bez iluzija?

40)Film iz 70ih

Sedamdesete su mi slaba kinematografska tačka. Filmovi su postali ogoljeniji i ličniji. Među ovakvim ostvarenjima se ističe filmografija reditelja Džona Kasavetesa koji je sa Džinom Roulands u istoriju filma upisao drugačiji, izgledom maltene dokumentarni i amaterski, samo njemu svojstven tip filma. Dok bi za estetiku filma rekli da je amaterska, iako to nije bila, sama priča je bomba emocija i uvid u mentalni sklop jedne, naizgled obične, supruge i majke. Prvobitno napisan kao dramski komad od strane Kasavetesa „A Woman Under The Influence“ će postati film nakon što Džina izrazi bojazan od igranja izuzetno teškog lika Mejbel Longeti osam puta nedeljno na pozorišnim daskama.

Stavljajući porodicu Longeti pred objektiv kamere, Kasavetes će zabeležiti najznačajniji performans svoje supruge koji će obeležiti deceniju i inspirisati mnoge glumice koje će doći.

Naizgled skladan brak Mejbel i Nika Longetija (Piter Falk) počeće da se raspada pod teretom Mejbelinog mentalnog rastrojstva koji ona potiskuje nastojeći da svetu predstavi savršenu suprugu i majku. Porodica i prijatelji, svako na svoj način, drugačije se nose sa njenom bolešću, te dok pratimo Mejbl istovremeno dobijamo uvid i u način rezonovanja njene okoline, suočene sa mentalnom bolešću - stranim, ignorisanim pojmom koji je oduvek bilo tabu tema društva.

✩✩✩✩✩

Stigosmo do samog kraja. Premda sam nameravala da ovaj tekst objavim krajem avgusta to mi nije pošla za rukom, te početak septembra obeležavamo krajem ovih, četrdeset i više, filmskih preporuka. Nadam se da su vam se tekstovi dopali i da ste međ mnoštvom ostvarenja pronašli nešto po vašem ukusu. Rekoh gore da sam pitanja malčice modifikovala, pa vam ostavljam originalni upitnik koji je uradila Nina na svom blogu.

Hvala na čitanju,
Keti ღ