Something smells fishy

 S01E02_S01E03

Dajen, opet ja.

Zašto sam počela da gledam seriju? Odgovor je prost i stane u jednu reč od četiri slova: kafa. Da, "slomila" su me brojna pominjanja detektiva Kupera i njegove ljubljene šoljice savršene kafe. Kad sam već načela komad ove TV pite, greota je prikočiti, pa da vidimo šta se to u gradiću dešava sad kad je kocka bačena (kako se Julije Cezar opet uklesao u tekst?!)..

Agent Kuper popio je svoju prvu šoljicu kafe i vratio se na dužnost željan da razmrsi klupko koje su, koliko vidim, svi živi zapetljali u ovom mestu. Nešto je trulo u državi Danskoj, rekao bi Šekspir. Trulo i smrdi na ribu, poput kafe kod gospođe Pakard.

Šta se desilo? U prvom planu druge epizode su se zatekli dežurni kreteni Bobi, sa svojom prikolicom kojoj još ne upamtih ime (Donin sadašnji, po svemu sudeći, uskoro bivši dragi), i Leo, Šelin ogavni muž koji mi je za sada prvi na listi osumnjičenih. Ne zaboravimo i doktora, kom očigledno nisu sve na broju, još jednog od, rekla bih, brojnih Lorinih obožavaoca. Lora sve me manje čudi što si završila tako neslavno. Potencijalne ubice ti se nižu k'o biseri na ogrlici. Da mi Linč predstavi gradskog popa verovatno ni on ne bi bio uzoran građanin.. Takav je život televizijskih misterija. Turbulentan, od potrešenog školskog direktora do šerifa..

Kad smo već kod misterija gde su detektivu, šerifu i svima koji prčkaju oko dokaza rukavice? Razmaziše me po tom pitanju detektivske serije 21. veka koje, verovatno, imaju sopstvenu firmu koja im proizvodi rukavice negde pri studiju.

Dok naivno iščekujem neki obrt u priči toliko dramatičan da me ostavi bez reči prilikom ove, takoreći, zahuktavajuće faze Dejvidove fabule, Kuper i Truman sreću gospođu sa kladom. Stigoh ja tako do treće osobe koja mi, za sada, privlači pažnju. U Božjem toru zaista ima svakakve marve iliti klada, ako je suditi po Tvin Piksu. U međuvremenu, dokazi protiv Lea samo se gomilaju, makar prošli i kroz fazu centrifuge.

Navikli smo da u današnjim misterijama i dramama zločinac ili eventualno neko neuračunljiv pominje ubijanje neke osobe. Ubica to radi u privatnosti svog uma, unutarnjim monologom, ili kupatila, pred ogledalom, dok onaj neuračunljiv obično urla tu famoznu pretnju na sav glas dok ga medicinsko osoblje odvlači na odeljenje psihijatrije radi procene nestabilnosti ili posmatranja uopšte. Ovde to nije slučaj. Pretnje pljušte kao kiša, maltene umesto uobičajenog pozdrava pri susretu.. Ovde su dobri dani očigledno izumrli kraj Lore Palmer. Da nisu, ne bismo pratili žitelje Finčerove fiksije, što bi rekao Đorđe Čvarkov.

Lora je bila na kokainu, a mene interesuje u kakvom je psihodelično-kreativnom tripu bio Dejvid kada je u trećoj epizodi poslao agenta Kupera na spavanje? Kročili smo u famoznu crvenu sobu, eto meni obrta u priči - žurka može da počne. Za kraj jedan kršteni cliffhanger, jer su prethodne dve epizode završile bez neophodnog praska, u današnje vreme neretko ofrlje odrađenog u tolikoj meri da on navodi čoveka na kolutanje očima.

Kada ga u narednoj epizodi opije miris jutarnje kafe, verujem da će nam Kuper reći ko je ubio Loru Palmer. Nadam se da će pride Linč da smanji doživljaj sa blicanjem iznebuha kako bi me poštedeo epi napada. Dovoljno je napeto i bez treperenja svetla, znam da sam uplovila u misteriozne fiktivne vode, brža struja iste mi nije potrebna..

Hvala na čitanju,
Keti ღ