Godina pred nama

Prilikom svakog novogodišnjeg dočeka prisetim se školskih dana tj. promene koje svaka nova godina donosi na listu školske sveske pri povratku sa raspusta. Polovina januara u klupama prođe pre svega u vežbanju, privikavanju, ispisivanja novog datuma. Dani se smenjuju, ali dok se čovek ne privikne na kalendarsku i hartijsku fiksnost novonastale godine začas dođe nova i tako u nedogled. Godine lete, neminovno, a kad li su počele da lete decenije?

Dvadesete godine prošlog veka donele su nam prvi talas feminizma i doba džeza, šta nam to priprema ova decenija vreme će pokazati. Koliko god smo u odnosu na prošlih sto godina napredovali toliko, u pojedinim aspektima, još uvek tapkamo u mestu. Demokratija i ravnopravnost uklesane su na papiru, ali ne i u svest većine. Međutim, koliko god da su ljudi bili glasni i željni promena pre sto godina, u dekadi pred nama korenite promene su najneophodnije planeti koja nam na razne načine predočava da ljudski nemar i oholost imaju cenu. Za ovih stotinak godina koje je prohujalo zaključili smo da možemo sve i doveka, da su posledice minorne ili nepostojeće, ali sada kad nam kuća u istoj meri i tone i gori, red je da se trgnemo iz medveđeg sna i ratosiljamo ubeđenja da smo bogom dani. Pre će biti da samo letimo kao muve bez glave.

Svaka muva negde sleti. Ja ću, napokon, sleteti tj. preći na temu razgovora najavljenu u naslovu teksta i pokušati da predvidim čitalačku situaciju u godini koja je pred nama. Imajte na umu da je za 2000-tu u najavi bio smak sveta, od kog naposletku ne bi ništa, te i ove moje okvirne planove prihvatite sa dozom rezerve.

1)Koliko knjiga planiraš da pročitaš u 2020. godini?

Nisam Ema, ali mi se čini da sam prespavala godinu za nama, ili me prosto niko nije obavestio da će ona iščeznuti u trenu. Trepnuh, a ona nestade. Ne znam šta me je ove godine spopalo sa tom cifrom pročitanih knjiga, ludo ubedih sebe da nisam pročitala nijednu knjigu, ako ih ne pročitam pedeset - strašno, znam.
Elem, planiram da ne planiram. Ukoliko to ima nekog smisla. Čitam, jer u tome uživam. Goodreads mi je ove godine izazvao nepotrebni stres sa brojanjem i suludim vijanjem brojki, a o izboru knjiga i opštim utiscima ću da kukam u narednom tekstu kada vam budem predstavila pet romana koji su mi obeležili ovu godinu.

2)Pet knjiga koje će ti naredne godine biti prioritet?

Čitanje započetih serijala i načinjanje sabranih dela nekoliko autora koji su se odomaćili na mojim policama. Obavezno pročitati i neki naslov iz ove male, u budžak smeštene, poličice. Toliko je zatrpana da više i ne znam čega tu sve tačno ima, znam samo okvirno. Ako baš moram izdvojiti pet naslova, biram sledeće:

• Čarls Dikens - „Priča o dva grada“
• Viktor Igo - „Bogorodičina crkva u Parizu“
• Teodor Drajzer - „Američka tragedija“
• Virdžinija Vulf - „Sopstvena soba“
• Milan Kundera - „Nepodnošljiva lakoća postojanja“

Nameravam nastaviti čitanje autobiografije Maje Anđelou, ali i nastaviti sa čitanjem Stajnbekovih dela na engleskom jeziku, kako sam i započela. Nabokov i Murakami bi mogli opet da zalutaju na plan i program, ne bih im zamerila, nedostajali su mi obojica.

3)Koji žanr želiš više da čitaš?

Pre svega nešto što nije žanr - poeziju i klasike. Čekaju me i Jesenjin i Lorka; Jejts, Šeli i Bajron. Lepo ću ja to izmešati taman da mi svega bude potaman. Klasicima nameravam da se vratim, jer čitalačku godinu za sobom doživljavam kao svojevrsni eksperiment koji mi se uopšte nije dopao. Čitala sam, ali sam u retko čemu uživala. Samim tim, rado ću se vratiti u prošli i vekove pre njega, manje su šanse da me nešto razočara.

Kad smo kod žanrova to su svakako Pračetova i Pulmanova fantastika. Slatko me je nasmejao Teri kada je opisivao kako Smrt pere posuđe u kuhinji, te nameravam da sebi obezbedim malo duži boravak u Disksvetu u 2020. godini. Pored fantastike, tu je i nefikcija, prvenstveno epistolarna. Čitajući krataku ilustrovanu biografiju Virdžinije Vulf, kao i onu o životu Džejn Ostin zaključila sam da me njihova pisma veoma interesuju, te ću se time, pored biografije Lenarda Koena, obavezno pozabaviti.

4)Tri cilja koja imaš, a da nisu vezana za knjige?

Jedini cilj koji mi trenutno pada na pamet tiče se bloga. Nameravam da mu posvetim više pažnje, pre svega prikazima pročitanog, jer sam iz nekog iracionalnog straha i prekrajanja, vaganja napisanog, u poslednje dve godine i njih svela na minimum. Grehota i sramota.

5)Koju knjigu dugo poseduješ, ali je još uvek nisi pročitala?

Knjigu sa najdužim stažom u mojoj biblioteci, „Ubiti pticu rugalicu“, sam napokon pročitala ove godine. Neophodna su mi bila tri pokušaja i skoro decenija da je pročitam - utiske imate ovde. Koja nakon nje, po starosti na policama, ide zaista ne znam. Najverovatnije Markesova „Sto godina samoće“, zazirem godinama od bogatog porodičnog stabla porodice Buendija, te ona sve do sada ostade deo kilometarske liste za čitanje. Nadam se da će tome uskoro doći kraj, te da će, praćena pozitivnim utiscima, preći u tabor pročitanih i dragih naslova. 

6)Jedna reč koja opisuje tvoju 2019. godinu?

Što je bilo daleko, postaje sve bliže..

Bušna (rezervna) guma. Ukoliko je šta i zaškripelo, na ovu godinu se nisam mogla naročito pouzdati, vreme nije prošlo već protrčalo kraj mene, dignuvši pritom toliki vetar za sobom da mi se kosa još uvek vijori. Usled te brzine protoka vremena, na koje čovek nije mogao da utiče, neprestano sam imala osećaj da 2019. nisu baš sve na broju. Takav utisak me drži i danas, ovih nekoliko sati koliko nam je u njoj preostalo.

✩✩✩✩✩ 

U godini, i deceniji, u koju ćemo uskoro kročiti želim vam mnogo dobrih knjiga, fenomenalnih filmova, uvek drage muzike i mnogo smeha. Zdravlje će za smehom već nekako ići, a za sve ostalo ćemo se, kao i uvek, snaći.

Hvala na čitanju,
Keti ღ