Downton Abbey: A New Era

Po dobrom starom običaju - ili gledam nešto staro ili kasnim sa gledanjem popularnih i trenutno aktuelnih ostvarenja kako u filmskoj tako i u televizijskoj ponudi. Shodno tome, TV senzaciju „Dautonska opatija“ gledala sam davno nakon što se oko iste slegla prašina. Metjua je odavno zamenio drugi Metju, a svi likovi kojima kućni lekar nije postavio dijagnozu su (pre)živeli i dočekali srećan kraj. Tu je, ako mene pitate, trebao i biti kraj.

Međutim, gosn Felouz, scenarista serije, je upao u fazu stvaralaštva koja je zadesila mnoge pre njega - fazu koju ja od milošte zovem Hobit iz Hogvortsa. Prvi film nas je, vođen nekom kvazi logikom i smislom, vratio pod krov dinastije Grentam, ali ovoj novoj eri bi najbolje bilo da bude i kraj Daunton ere - u suprotnom ću na svaki pomen Džulijanovog TV čeda u pozadini da čujem hit Modelsica.

Ukoliko ste odgledali seriju, ali i prvi film - nema potrebe da gledate ovo ostvarenje - dovoljno je da vam kažem da je to, uz nekoliko izuzetaka, dvočasovno vršljanje po trezoru već snimljenih scena za seriju - da ne kažem podgrevanje nečeg što je odavno bajato.

Reprizni momenat su doživele pojedine (traljave) lekarske dijagnoze, ali i babine potencijalne ljubavne afere. Prvo je u pitanju bio ruski princ tj. Šerbedžija, dok je to ovde neki francuski markiz. Samim tim, grof Grentam je opet imao krizu identiteta ala Luk Skajvoker.

Svako ko filmovima koji se nadovezuju na seriju pruži makar i pet minuta može da zaključi kako isti postoje zahvaljujući samo i isključivo Megi Smit. Sve oko nje, pogotovo u ovom „novom“ filmu, je užasno. Ništa manje i ništa više. Užasno.

Lordu Heksamu je kosa promenila boju; grofu Grentamu koža; iz nekog razloga je tu i Hju Densi sa nakaradnom perikom koja pre priliči Hoakinovom Džokeru nego nekom ko živi u 1928. godini; deca su tu samo da se sa njima zanima posluga dok je drugi Metju, po uzoru na prvog, nestao iz priče - prvi je nastradao u saobraćajnoj nesreći, a drugi je verovatno zaglavljen u saobraćaju kad ga ima tek toliko da mu se pomene ime i pošalje telegram.

Dinastiji opet nedostaje para, te će ledi Meri umesto običnog življa pod krovom, koji prokišnjava, da ugosti filmsku ekipu koja će za adekvatnu cenu provesti mesec dana u kući snimajući uskoro počivši tip filma.
Ovo je premisa koja je davnih dana zadesila Hičkoka, dok ju je Džin Keli predočio Holivudu u svom najpoznatijem ostvarenju. Dakle, već (neuporedivo bolje) viđeno.
Filmska ekipa se zatekla u kući, Meri u filmu, a reditelj na pragu švaleracije sa svojom hladnokrvnom domaćicom koja se jedva odlučila za drugi brak, sklopljen pre zbog slične radne etike nego navodne ljubavi - ako je suditi po ovom filmu.

Pomenuh i doktora. Ovog puta, potvrdio je čak jednu ispravnu dijagnozu - koju je u prethodnom filmu postavio drugi lekar. Stubu porodice i cele ove sage, koja se sunovratila u telenovelu, nije omogućeno da dostojanstveno napusti krupni plan u kom je bila od samog početka priče. To me, naposletku, dovodi i do jedinog utiska koji gledanje ovog filma ostavlja za sobom:

Kad je Megi rekla - DA,
Džulijan je rekao - NAŽVRLJAĆU BILO ŠTA.

Hvala na čitanju,
Keti ღ