Fantastične zveri_Hobit iz Hogvortsa

Dobra stara tradicija mi je da zimske praznike provedem u svetu magije koji je stvorila Dž. K. Rouling. Usled nestrpljenja i pre Božića sam odgledala filmove iz serijala o Hariju Poteru, provela dobar deo meseca na čarobnjačkom turniru zahvaljujući četvrtoj knjizi serijala, „Vatreni pehar“, te na listu odgledanih filmova po prvi put dodala i „Fantastične zveri i gde ih pronaći“. Juče je na red došao i Grindelvald, ko namerava gledati nek' ima na umu da spojlerima neće umaći.

Kad kasniš 2 godine, pa uletiš u magični svet sa gasom do daske sa sobom noseći velika očekivanja

Zveri su fantastične, Edi Redmejn simpatičan i uverljiv član kuće Haflpaf dok filmovi, kojih će biti čak pet, liče na šolje, štapiće i ogrlice koje će stara garda obožavaoca potrčati da kupi tj. obavezno odgleda. Da budem iskrena, draža mi je ogrlica sa simbolom relikvija smrti od ove nove ture filmova iz magičnog kotla Roulingove, što svakako nije kompliment. Koliko su knjige iz serijala koji nas je uveo u svet magije bile bogate informacijama (gde je u četvrtom filmu, između ostalog, Hermionina borba za prava kućnih vilenjaka?) toliko je ovde scenario samo kostur bez previše detalja i suštine, naročito u drugom delu, „Grindelvaldovi zločini", koji je i podstrek za ovaj tekst koji verovatno nikom ne treba, dva meseca nakon premijere filma.

What's the point?

Poenta je onaj Hobit iz naslova. Sračunali su, mudro, da će publika odgledati filmove ne bi li čula delić poznate i drage muzike koja automatski vraća u detinjstvo, videla neki dragi, podmlađeni, lik tj. Albusa. Činjenica da je član kuće Haflpaf protagonista je takođe bila bonus (bar meni), jer su kroz prethodne filmove bili malčice u senci večite borbe dobrih (Grifindora) i "zlih" (Sliderina). Hobit situacija se stoga ponavlja, priča u kojoj ima materijal za jedan film podeljena je na tri dela zarad novčane dobiti dok ćemo ovde dobiti pomenutih pet nastavaka od kojih se već drugi deo previše uobrazio oslonivši se na specijalne efekte i CGI kinematografiju, a premalo na ono što je bitno - samu priču.

Može biti, ali ne mora da znači..

Dok nas je prvi deo uveo u priču i prikazao Njuta kao brižnu majku fantastičnih zveri, u drugom delu su, rekla bih, bitniji svi sem njega i dovitljivih zveri koji mu uvek priteknu u pomoć. Naravno, ovde je tema razgovora Grindelvald i njegovi zločini koji su stvarno magični tj. nevidljivi. Kridens, verovatno umoran od egzibicija iz prethodnog filma, ponavlja pitanje Ko sam ja? na koje ne nalazi odgovora, Tina ignoriše Njuta zbog dezinformacije u novinama, Lita Lestrejndž napušta braću Skamander zarad lične dobiti na drugoj strani kojoj je kolovođa pomenuti Grindelvald iliti Džoni Dep od kog se, pretpostavljam, u daljim nastavcima očekuje da bude bleda slika i prilika (i kopija) davno sjajno odigranog buntovnika i ekscentrika znanog kao Džek Sparou, lik koji je i sam postao bleda kopija originala negde nakon trećeg filma iako ga je uvek igrao isti čovek.

Deadpool Depp

Ja stvarno, još uvek, ne razumem šta će on uopšte u celoj ovoj priči. Kao da je jedini koji može da odigra otkačene i istovremeno opasne likove, te je samim tim postavljen na brzo biranje holivudskih studija i uguran u kalup koji vešto godinama unazad parodira. Dedpul Dep je samim tim Džoni u svakoj ulozi nakon Svini Toda, po mojoj slobodnoj proceni.

Mlađi Albus je samo mlađi Albus u sjajno skrojenom odelu koji odbija, sa opravdanim razlogom, da se suoči sa glavnim negativcem navodno opasnim poput naslednika, godpodara tame, Voldemora (malo sutra). Labilnom Kridensu, očiglednom potencijalnom zlu cele priče, će naš teatralni zloća dati podstrek za put bez povratka i omogućiti mu osvetu koja će se nam biti predočena u sledećem nastavku za koju se nadam se da neće biti nalik Bardovom ubijanju Šmauga u prvih deset minuta filma.

Uz potencijalnu strepnju da će Njutova odiseja u svet fantastičnih zveri poprimiti šablon sapunice držim se za poslednji končić nade kao Piket za dugme na kaputu.

Samo da se dugme ne odšije kao Piketu..

Hvala na čitanju,
Keti ღ