Magičan dodir
Setih se danas...
Bila sam na početku školovanja, tek zakoračila u svet pisane reči i mnoštva informacija koje će potom postati, a i danas ostati moja svakodnevnica, kada sam po prvi put došla u dodir sa slovima.
Doslovce.
Nisam zapamtila marku, boja beše sivkasta.
Ono što meni ostade u sećanju je neponovljiv zvuk.
Magičan instrument koji omogućava prenos misli i ideja, stavlja ih u materijalan svet pomoću jednog običnog, a moćnog, belog papira.
Dobra, stara kucaća mašina.
Pronašli smo je, sasvim slučajno.
Tada sam, dodirujući slova, opčinjena zvukom, posmatrala ceo proces - magiju leta misli.
Sposobnost ljudske ruke, jednostavnog pokreta, da misli prenese na belo platno pred sobom.
Smatram da je mašta i sposobnost snivanja snova o budućnosti nešto najčistije, najplemenitije što čovek poseduje.
To je jedna od dragocenosti koje mu razum nikad ne može oduzeti.
Ukoliko je pravilno, s pažnjom negovana - mašta, sa svim svojim čarima i tim magičnim, nesputano stvorenim snovima o svom budućem JA, svojoj daljoj realnosti, nikada neće pasti u senku zaborava, biti oblivena prašinom prošlosti.
Uvek će ići u korak sa našim racionalnim, razumnim delom ličnosti, pružajući tračak vedrine i optimizma u trenucima preispitivanja.
Pružaće podstrek za dalje delovanje, za ostvarenje cilja - te izmaštane budućnosti, duboko u nama čuvane i voljene.
Pri susretu sa tim slovima videla sam sliku sebe, svoje budućnosti.
Videla sam san koji mi je i danas pred očima.
Odraslu, samouverenu sebe koja je najbliža, najvernija sebi dok prstima nežno dodiruje slova.
Pronaći svoj san srazmerno je sreći svakog novog buđenja, novog svanuća - obasja vas sunca zrak.
Kada ste vi prepoznali svoj san?
XOXO Keti <3
Hvala ti draga ❤
ОдговориИзбришиSetih se danas tog događaja u detinjstvu zbog cele ove pometnje Bouvi - Gaga..
Otišla sam, ni sama ne znam zašto, da potražim članke vezane za predstojeći događaj.
Tumarajući tako netom, naletim na sliku koju je Gaga postavila na instagram. Njena Underwood kucaća mašina.
Odatle sam otrčala pravo na Kupindo. Ne bi verovala po kojim cenama ljudi prodaju, za njih verovatno, ''prašnjavu starudiju''.
Jeftinija je mašina od nove torbe ili cipela.
Ja sam isto više za taj stari princip - iz posta se da zaključiti.
A i pucketanje ploče pod iglom gramofona mi je jedna od ambicija - segment te voljene, izmaštane budućnosti. :)
Jao divan tekst, kako si me samo vratila i detinjstvo. Bila sam opsednuta mašinama za kucanje. ♥Jednom sam uganula ruku i tata me odveo kod prijatelja lekara, smirio me je samo obećanjem da će mi sestra dati mašinu da kucam. :D
ОдговориИзбришиDrago mi je da te je tekst transportovao u detinjstvo.
ИзбришиČesto se te stare, sada već zagubljene mašine setim - žar te detinje opsesije se razbukta, plamen iznova gori.
P.S. Sad, od kako blogujem, sve je se češće setim :)
Ikice zaista divna uspomena :)
ИзбришиJaoj i ja nikad neću prežaliti nedostatak "slepog kucanja".
Takođe, nabadam po tastaturi za medalju :D
Ja sam se "slepom kucanju" samoinicijativno naučila kada sam bila primorena da sama iskucam pedesetak stranica svog maturskog rada o Luju XIV, sa sve ogromnim veštačkim noktima namenjenim za maturu. :D Posle sam se ispraksovala kroz kucanje presuda. Slepo đene, đene, ali zaista brzo kucam i sada mi se baš kuca na jednoj starinskoj kucaćoj mašini. :D
ИзбришиUvek sam imala želju da imam pisaću mašinu, ali ta želja mi se nije ostvarila još uvek. Ovim tekstom si me inspirisala da nabavim neku i držim je u stanu, čisto kao suvenir. :-)
ОдговориИзбришиJa ću uskoro da nabavim jednu, pa ću malo da se prisetim celog tog doživljaja.
ИзбришиMalo da obojim belo platno :)
Znam na šta misliš :)
ИзбришиDanas uhvatim neku seriju, stavljaju list u mašinu, uvlače ga na početak, a ja obrćem imaginarni točkić.😄
Bas divno opisano secanje. Nisam nikad imala priliku raditi na pisacoj masini, ali moram priznati da ima nesto carobno u tom zvuku, u tome da svako napisano slovo odzvanja...i tako stalno iznova do onog zvrc pa novi red...takvu jednu staru bih rado drzala na svom radnom stolu.
ОдговориИзбришиHvala draga ❤
ИзбришиSvi bismo hteli taj dašak prošlosti.
Nosimo svi tako divne uspomene na taj stari, sada zaboravljeni, ali bezvremeni predmet. :)
Prvi put sam se susrela sa pisacom masinom kod drugarice, jer njena mama je bila daktilograf, pa je imala kuci neku i zaista tad, a i nakom toga imala sam zelju sebi jednu da nabavim8 i mastala da cu kad odrastem i zaposlim se kupit sebi, medjutim odrastoh i ne zapsolih se jos uvijek haha) ... volim ih, imaju dusu, a to ni jedan komp, lap, telefon ne moze imati niti ce imati
ОдговориИзбришиNeopisivo mi je drago što razmenjujemo uspomene, što delimo ljubav ka mašinama. :)
ИзбришиOne zaista imaju ono nešto - dušu i melodiju koju ni jedna sprava današnjice nikada neće imati. Danas je to sve utegnoto, klinički.. Nažalost.