Ramble On_No. 2

Zašto li sam mislila da ovaj mesec ima još nedelju dana nije mi jasno.
Imam kad otkucati tekst za kolumnu.
Ups, sutra je poslednji dan u mesecu.
Valjalo bi zasukati rukave..

Eto nas na pragu novog meseca.
Ovaj protekli je prošao za tren oka i za sobom ostavio kvačicu na rešenom problemu.

Pošto tekst nema reda i rasporeda, sve se piše u hodu, da vidimo kakav će na kraju biti.

Vežite se, polećemo.

Kako sam započela kolumnu želim i da je nastavim, svim i svačim što me definiše.
U prošlom mesecu mi je deset stavki bilo sasvim dovoljno za početak.
Danas želim tom spisku dodati po neku novu ili se pak setiti neke stare, utabane.
Krenimo redom..

1)KAKO JE INAT POBEDIO AVERZIJU

Univerzalna istina je da svi ljudi greše.
Nema bezgrešnog, onaj koji pomisli da to jeste živi u zabludi i laži.
Laže sam sebe.
Pogreši čovek, prizna omašku i nastavi dalje.
Međutim kada radite na svoju štetu ugledati pravu sliku stvari je daleko zamorniji i dugotrajniji proces, bar je bio u mom slučaju.
Dopadne vam se kolotečina, otaljavate dane i dok ste trepnuli kucnulo je pet do dvanaest.
Wake up call za sve koji, poput mene, uvek hvataju poslednji voz.
Da ne pomislite kako sam uradila nešto katastrofalno, jer sada vidim da iz opisa deluje ozbiljnije nego što zaista jeste..
Ne, nisam zgazila mačku ili psa, stvar je sledeća:

POLOŽILA SAM ISPIT!

Zašto ovaj radostan trenutak zvuči kao tragedija?!
Lagala sam sebe da ću sve kasnije rešiti..
To kasnije je napokon došlo i verujte otezanje i odlaganje nije doprinelo ničemu sem što je pomoglo apsolventskom statusu.
Odgađanje problema stvorilo je averziju, odboj prema predmetu koji je prerastao u gnušanje i noćnu moru.
Kada sam se konačno zainatila shvatila sam da se sve zapravo može savladati.
Prepreke su tu s razlogom. One čeliče.
Kroz njih upoznaješ sebe, svoj karakter.
Probudite u sebi zdrav inat.

Zapamtite svaki put ima finalnu crtu.
Svaki cilj uz predanost ima odredište.
Zove se uspeh!

2)DEO EKIPE

Ukoliko me je nečemu naučilo ovo moje pisanije, nakon pet meseci, to je da se prijateljstva mogu izgraditi preko noći.
Sa nekim jednostavno klikneš.
Nakon izvesnog vremena zaista imaš osećaj da se znate ceo život.
Sve što kažeš prijatelj sasluša, shvati, prihvati.
On posavetuje. On razume.
Zato opet tvrdim bolje dva prava nego sto kvazi i lažnih.

Kada se suočiš s istinom, da neko nije bio onakav kakvim si ga godinama smatrao zna da zaboli poprilično.
Kada sam prijatelj ja sam prijatelj do kraja.
Nema polovičnih iskrenosti i tobož radosti.
Zato mi je drago što postoji ekipa koju zaista znam od malena i ona koja se preko noći izrodila u takvu.
Neki ljudi dođu i prođu..
Pojedini ostaju!

 
3)FOBIJE

Vraćam se sitnicama koje su uvek tu.
One me definišu i čine ovakvom kakva jesam.
Protiv njih nažalost ne mogu.
Svako se nečega boji, pa ni ja nisam izuzetak.
Pored krajnje razumljivih strahova oni koji me najviše iritiraju su strah od pernatih životinja i strah od neparnih brojeva.
Kod prvog se bojim svega, od vrapca do noja.
Izbegavam zadnja dvorišta, ali avaj eto goluba na ulici, na mojoj terasi i fobija živi.

Do fobije neparnih brojeva ne znam kako je došlo.
Jednostavno ne podnosim brojeve koji mom mozgu nisu logični..
Trudim se da postove objavim na datum parnog broja, sutra je 31. u svojoj sam glavi sabrala tri i jedan ne bi li ispala četvorka.
Imate li vi neki iracionalan strah?

Sretneš goluba i eto zavrzlame. :)

 
4)ZOVEM SE CRVENO

Nije reč o Orhanu Pamuku mada sam njegova dela zagledala nebrojeno puta do sada.
Dotični je u planu odavno, čim dođe na red javljam utiske.
One koji su njegova dela čitali molim da mi približe stil i način pisanja autora.
Hvala unapred.

Elem, reč je o kosi.
Nisam tipično žensko, ne interesuje me lickanje i pirlitanje.
Jedino što sam od malena želela jeste da budem crvenokosa.
Volim taj bunt koji boja nosi, uz nju sam uspela i boju očiju da zavolim.
Nikada nisam mogla da prežalim što su zelene, htela sam da one detinje plave zanavek ostanu.
Zelenim očima dodaj crvenu kosu i bingo.
Samopouzdanje je skočilo, a ja sam zavolela na sebi nešto što mi je dugo bilo trn u oku.

Kad smo kod crvenog jedino od šminke što imam je crveni ruž, drugo mi ne treba.

5)ŽIVOTNA MELODIJA JEDNOG JUNAKA

Juče sam odgledala "Gladijatora."
Hvala Sari na silnim rečima hvale za ovo ostvarenje, tekst o istom očekujte do kraja nedelje.
Htela sam odmah sinoć da pišem, ali sam bila toliko umorna da ne bih mogla sastaviti ni uvod.
Ovaj film ne zaslužuje ofrlje tekst.
Dok se njime ne pozabavim vama ostavljam maestralni soundtrack.

Inače mi je muzika pola dobrog umetničkog dela.
Ovaj film je sam po sebi fenomenalan.
Životni.
Vanvremenski.
Muzika je šlag na torti.

To bi bilo sve za ovaj mesec dragi moji.
Jun započinjemo sa jednim top 10 i krećemo u nove blogerske pobede.
Za mene i nove akademske pobede.

Ohrabreni i sigurni u sebe težimo ostvarenju cilja.
Jurišamo prema uspehu.
Prema pobedi.

XOXO, Keti ❤