Rapsodija oslikana krvlju

Porodica je svetinja.
Svi smo svesni te činjenice.
No, mi smo smrtnici, puki plebs, ne možemo razumeti jedinstvo pod okriljem božjeg krova.

Svi baratamo povremenim sitnim i onim krupnim pretnjama našoj familijarnoj uniji.
Kroz šibanje mećava i mrazova u obliku neprilika i nesuglasica izlazimo s ožiljcima, sa svešću o naučenom bilo to na tuđim ili svojim greškama.

Pod vatikanskim nebom sunce sija drugačije.
Svoje muke i nauke nosite skrivene, zarobljene u najdubljim kutcima svesti.
Glavu držite pravo, greške prvenstveno negirate, razdor ne vidite, kao šamar istina vas lupi kada ostanete bez najdragocenijeg.

Slika jedinstva blista pred svetom na poleđini skrivajući vaše grehe i tajne.
Idila srećnog i složnog porodičnog portreta predstavlja težnju do koje se dolazi preko okrvavljenog trnja i reke leševa.

Kroz paklene vatre iskušenja koračaju Bordžije.

Kako se sačuvati na svim fontovima koji su osuli paljbu po vašoj porodici, a u isto vreme iz okršaja izaći poput suze čisti, neokaljani?
Nemoguća misija.

Dva glavna čuvara, Huan i Čezare stoje na suprotnim pozicijama dok u isto vreme teže istom cilju - očuvanju dinastije kojom gospodari pater familijas, don Rodrigo.

Zašto svaka dinastija u svojoj osnovi ima ličnu verziju Vita Korleonea nije mi jasno.
No, Rodrigo i jeste preteča. Prototip.
Osnovni kalup za svakog budućeg Vita i Tajvina.

Najveći uspeh za njega je očuvanje porodice na trenutnoj poziciji, brižno prikrivene plaštom strahopotovanja od strane podanika i potencijalnih saveznika.
Opasnosti su mnogobrojne.
Neprijatelja je iz dana u dan sve više.
Izbeći ismevanje, to je primarno u ovom ratu.

Braća. Sušte suprotnosti.
Jedan teži da bude zenica očevog oka, dok drugi ubira plodove svog nerada, prima pohvale za dela koja nije počinio.
Bez po' muke pobrao je očevu naklonost.
Zašto je to tako ostaje misterija onome koji se trudi da ga sunce očeve ljubavi napokon obasja.
Bol s kojom obojica žive pašće sa srca poput kamena, iščileće sa smrću.
Smrt jednog platiće slobodu obojice.

Huan, premda je bio vitez, živeše životom raskalašnog bludnika.
Postupci realizovani bez promišljanja doći će na naplatu.
Svu naklonost oca platiće plovidbom u večna lovišta.

Čezare, poslušni, odani sin.
Kardinal s maskom razbojnika svoju crvenu odoru zbaciće tek kada uprlja ruke rođenom krvlju.
Bratov život mu je zadavao patnju, iskušenja u naklonosti ka ocu, bio mu je prepreka.
Bacivši prepreku u ambis ugladaće svetlost.
Prsten zamenjuje mačem.
Dužnost zamenjuje željom.
Postaje svoj. Postaje slobodan.

Naravno tu je i ona.
Tatina jedina kći.
Glavni most koji Bordžije spaja sa saveznicima.
Brak je na pomolu, alijansa iz koristi, jer poznato je - ne udaje se zbog sebe, već zbog porodice.
Prva je platila danak porodičnom opstanku.
Njenu naivnost i lakovernost je odnela njena prva ljubav.
Rođena je Lukrecija koja pristupa igri i uči sve umetnosti ratovanja.
Seda na Svetu stolicu, donosi odluke za dobrobit svoje dinastije, spašavajući sirotinju u očima istih spašava i uzdiže lik i dušu svog oca.

Kada se sve kocke slože i svi leševi niz vodu odu istina će isplivati.
Potpisane izjave i ispovedi neće biti potrebne.
Ubica je glavom platio život ubijenog.
Nema više žrtve, ali nema ni krivca.

Krv je krvlju plaćena.
Maske su pale.
Svi su se kroz muke iščeličili.
Preuzeli svoj pravi lik.
Ko će otvoriti vrata raja?
Ko će otići u ambis pakla?

Rapsodija se nastavlja.
Princ prelazi na tamnu stranu.

XOXO, Keti ❤