Poetska odiseja stvaralaštva

Suštinsko je umetnost.
Sve joj je podređeno.
Život se živi na rubu egzistencije.
Egzistencije međ zbiljom i fikcijom.

Sklad i harmonija deo su kreativnog nereda.
Deo su ekspresivne slobode kojom gospodare umetnici.

Zarad nje žive, zarad nje dišu.
Zarad nje sav plebs oko sebe tolerišu ili ignorišu. 

Biti svoj.
Ostaviti svoj pečat u svetu kada je malo onih koji razumeju tvoje misli.
Svaki čovek je jedinka.
Svaki umetnik je unikat.

Svaki od njih maršira svojim ritmom.
Svojom emocijom kreira nova dela koja dotiču utabane temelje i pritom grade osnovu za naslednike svog poziva.

Moglo bi se reći da je svaki umetnik ostrvo.
Sam, svoj i samouveren.
Drzak u odbrani svojih tvorevina.

Međutim, na putu ka dubinama duše pronalazak istomišljenika predstavlja oslonac koji utiče na život pojedinca i na njegov daljnji put.
To više nije život vuka samotnjaka.

   
Tada dolazi do neophodne umetničke avanture.
Pustolovine koja postaje krucijalna u rešavanju svih muka uz čašicu istine i potpuno poverenje.
Odgovori na sva suštinska pitanja i zagonetke pronalaze se preispitivanjem i istraživanjem.

Razrešenje životnih misterija postaje glavni put kojim se korača.
U senku tih duševnih putešestvija pada svaka racionalna, materijalna putanja.
Nije bitna zarada.
Nije bitan krov nad glavom.
Primarno je blaženstvo stvaralaštva.

Makar vas koštalo osećaj ispunjanja i zadovoljstva je toga vredan.
Vaš pogled na svet i sve što vas okružuje utkaćete u reči.
Te reči rodiće stihove.
Oni će biti melodija vašeg srca.

Ostaćete dosledni sebi.
Ostaćete unikat.

XOXO, Keti ❤