Realnost
Realnost.
Glavna muka današnjeg, užurbanog i ludog 21.veka.
Zapitam se često da li je do mene ili to svi oko mene vide ono što se mom oku ne ističe.
Svi jure, svi žure.
Svi su u nekom takmičenju, nadmudrivanju vremena.
Da li je do mene?
Nisam sazdana za trke u kojoj se pretežno gubi iz vida ono što oplemenjuje jutro, ono što obasja dan - sitnice.
Kako u današnje vreme pronaći sklad?
Biti u toku sa prohtevima 21. veka i istovremeno pratiti svoj ritam..
Pomiriti ta dva sveta, dva antonima..
Da li je moguće?
Možda je do mene.
Tražim izgovor za lenstvovanje?!
Zavisi koga pitate...
Znam često da se zamislim, odlutam, naprosto izgubim.
Činjenica je to koja nije jasna mojoj okolini.
Poenta celog tog procesa bivstvovanja u beznađu im nije jasna.
Pronađite nešto što vam donosi spokoj, što vam stvara harmoniju i pronašli ste svoju realnost.
Pronašli ste sebe.
Često me pitaju jedno pitanje:
"Kada ćeš početi da živiš?"
Hvala na pitanju, živim već 23. godine.
Svet je šarenolik i magičan zato što smo svi različiti, svako ima ono nešto što mu daje pečat.
Neku crtu u karakteru koja ga predstavlja bolje nego bilo koja lična karta.
Možda nekome slika mojih dana predstavlja otaljavanje vremena koje je ionako suviše dragoceno kako bi se trošilo na ništa, kako to mnogima deluje.
Moram priznati da meni moje "ništa" sasvim odgovara.
Rekoh već i ponoviću:
Nije svima cilj da izlaze po klubovima nakon kojih ogluve.
Nije svima cilj da imaju stotine "drugova."
Nakon toga će verovatno uslediti ona stara:
"Živi dok si mlad."
E pa, zamislite šta ima novo, ne vide svi mladost u bančenju i lumpovanju.
Neki cene više onu šacicu prijatelja koju imaju nego što drugi cene svih sto koji su udarili lajk.
Nekima je draža popodnevna kafa s istim tim društvom od mukotrpnog podvrgavanja "muzici" u zagušljivom, krcatom klubu, samo zato što smo mladi.
Šta je poenta ovog teksta?
U redu je biti u svome svetu, jer i vi koji marširate svojim ritmom vidite svet oko sebe.
Razlika je u tome što ga vidite na malo drugačiji način od onih koji se više vode razumom.
Normalno je težiti nečemu, imati ciljeve i snove.
Svaki čovek je priča za sebe.
Svaki san je priča za sebe.
Aspiracije su drugačije, ali svi mi težimo istom - uspehu i ostvarenju tih snova.
Nekome je život trčanje.
Nekome je život koračanje.
Budite svoji.
No, ne zaboravite, na tren zastanite.
Možda vam se upravo u tom trenu otkrije put koji će vas do ostvarenja cilja odvesti.
Vaše sunce se na horizontu smeši.
Vaša realnost vas vodi.
Vaš san vas čeka.
XOXO, Keti ❤
Glavna muka današnjeg, užurbanog i ludog 21.veka.
Zapitam se često da li je do mene ili to svi oko mene vide ono što se mom oku ne ističe.
Svi jure, svi žure.
Svi su u nekom takmičenju, nadmudrivanju vremena.
Da li je do mene?
Nisam sazdana za trke u kojoj se pretežno gubi iz vida ono što oplemenjuje jutro, ono što obasja dan - sitnice.
Kako u današnje vreme pronaći sklad?
Biti u toku sa prohtevima 21. veka i istovremeno pratiti svoj ritam..
Pomiriti ta dva sveta, dva antonima..
Da li je moguće?
Možda je do mene.
Tražim izgovor za lenstvovanje?!
Zavisi koga pitate...
Znam često da se zamislim, odlutam, naprosto izgubim.
Činjenica je to koja nije jasna mojoj okolini.
Poenta celog tog procesa bivstvovanja u beznađu im nije jasna.
Pronađite nešto što vam donosi spokoj, što vam stvara harmoniju i pronašli ste svoju realnost.
Pronašli ste sebe.
Često me pitaju jedno pitanje:
"Kada ćeš početi da živiš?"
Hvala na pitanju, živim već 23. godine.
Svet je šarenolik i magičan zato što smo svi različiti, svako ima ono nešto što mu daje pečat.
Neku crtu u karakteru koja ga predstavlja bolje nego bilo koja lična karta.
Možda nekome slika mojih dana predstavlja otaljavanje vremena koje je ionako suviše dragoceno kako bi se trošilo na ništa, kako to mnogima deluje.
Moram priznati da meni moje "ništa" sasvim odgovara.
Rekoh već i ponoviću:
Nije svima cilj da izlaze po klubovima nakon kojih ogluve.
Nije svima cilj da imaju stotine "drugova."
Nakon toga će verovatno uslediti ona stara:
"Živi dok si mlad."
E pa, zamislite šta ima novo, ne vide svi mladost u bančenju i lumpovanju.
Neki cene više onu šacicu prijatelja koju imaju nego što drugi cene svih sto koji su udarili lajk.
Nekima je draža popodnevna kafa s istim tim društvom od mukotrpnog podvrgavanja "muzici" u zagušljivom, krcatom klubu, samo zato što smo mladi.
 |
| Izvini Saro, slika je idealna. :) |
U redu je biti u svome svetu, jer i vi koji marširate svojim ritmom vidite svet oko sebe.
Razlika je u tome što ga vidite na malo drugačiji način od onih koji se više vode razumom.
Normalno je težiti nečemu, imati ciljeve i snove.
Svaki čovek je priča za sebe.
Aspiracije su drugačije, ali svi mi težimo istom - uspehu i ostvarenju tih snova.
Nekome je život trčanje.
Nekome je život koračanje.
Budite svoji.
No, ne zaboravite, na tren zastanite.
Možda vam se upravo u tom trenu otkrije put koji će vas do ostvarenja cilja odvesti.
Vaše sunce se na horizontu smeši.
Vaša realnost vas vodi.
Vaš san vas čeka.
XOXO, Keti ❤
konačno stiže komentar :) Sorry što mi je trebalo ovoliko :D
ОдговориИзбришиPre svega jedan dod najboljih tekstova koje si napisala zaista to mislim, gotovo kao ja da sam ga pisala:)
Ljudi su skloni tome da ne prihvate ono što si i ono što voliš osim ako nisi pripadnik nekog šablona kad god kažem da ne volim "provod" uvek me gledaju kao da sam došla sa druge planete, prosto ljudima je to teško gotovo ne shvatljivo, kako sad ti ne voliš isto što i svi ostali. Nasmeajala si me sa ovim "živim već 23 godine" ali u pozitivnom smislu jer je surova realnost, kako ljudi misle da život kreće tek kad se dese neke stvari a zapravo sve je u tome da je nekad bolje nekad ne tako dobro a sve to ti živiš i sve je to tvoj život :)
Divan tekst apsolutno se slažem sa svim napisanim bravo 💛
Nemaš brige, ne žurimo nigde. :D
ИзбришиInteresantno je to zaista.
Misle da ti život krene od neke monumentalne stvari, a najčešće pri istom misle na posao..
Ispade da niko nije živeo dok se nije zaposlio.. :D
Život ti jeste dan, ali ga živiš ti.. Ne komšija ili ne znam ko već.
Živiš svako ushićenje, svako razočarenje, a toga ima koliko u detinjem toliko i u zrelom dobu.
Hvala tebi na čitanju!
Divan, divan tekst. Apsolutno sam se pronašla. Samo ti nastavi da živiš svojim ritmom i uživaš u stvarima, koje voliš, jer to je smisao života, ispunjenost i sreća. <3
ОдговориИзбришиDrago mi je da ti se dopao 💛
ИзбришиNastao je sasvim slučajno, mislim da nijedan tekst nisam brže napisala.
Ja izgleda samo tako umem i da živim, po svom.
Hvala na čitanju!
Upravo tako! :)
ИзбришиVerujem da jedino tako možemo opstati u ovom ludilu u kom su prave vrednosti pale u zapećak.
Naravno po principu imam svoj mali svet i oko njega kineski zid.
ИзбришиJa sad citiram Boru Džorbu.:-D
Nisu oni te pesme smislili za džabe. :D
ИзбришиIma u njima poente!
Što bi rekao Bora:
"Radiću šta god hoću, ko će da mi zabrani."
Drago mi je da ti se dopao tekst. :)
ОдговориИзбришиTišti me to pitanje nas sanjara međ realistima.
Često, iz primera, vidim da bi se ta dva sveta mogla pomiriti, ujediniti, kada bi realisti prihvatili činjenicu da nisu svi poput njih.
Okolina mi je pretežno takva, svi nekud jure.
Pojeo ih stres, a ležernost postade misaona imenica.
Naravno, opet kažem, svakom svoje.
Svako ovaj svet doživljava drugačije i ima drugačije ciljeve.
Pronaći sebe i ostati dosledan sebi u ovim sumanutim vremenima koji se menjaju iz sekunde u sekundu..
Mislim da je to zapravo glavni zadatak svakog pojedinca.
Sve ostalo su prosto nijanse koje se nadovežu i pretočene u cilj predstavljaju individuu.
Hvala tebi na čitanju!