The Power of the Dog

Početak treće decenije 21. veka pod najblještavije svetlo reflektora postavio je mahom biografska ostvarenja, te su oči filmofila širom sveta, neminovno, usmerene ka ličnostima koje su na sebi svojstven, dobar ili loš, način uticale na društvo ili se pak isticale u značajnim događajima prošlih vremena.

Međutim, ako se zagledamo u prošlost kroz prizmu filmske trake, uočićemo da se u šestoj dekadi 20. veka na njoj od zaborava prevashodno čuvaju mjuzikl i verstern, maltene zapostavljeni žanrovi današnjeg Holivuda.

Montana, 1925. godina. Nakon sklapanja braka sa udovicom iz obližnje gostionice, Džordž Burbenk (Džesi Plemons) će na porodični ranč dovesti suprugu Rouz (Kirsten Danst), te ju veći deo leta ostaviti u neposrednoj blizini svog starijeg brata Fila (Benedikt Kamberbač). Nepregledna i pusta čistina na koju je smešten ranč postaće poprište tinjajuće averzije, pogubne po (su)život svih članova porodice kada se na imanju zatekne i Piter (Kodi Smit-Makfi), Rouzin sin iz prvog braka; student medicine.

Ovo je osnovna premisa filma, simbioze vesterna i psihološke drame, zasnovana na istoimenom, delimično autobiografskom, romanu Tomasa Sevidža iz 1967. godine.

Kempionova nam, na precizan i pažljiv način, predočava prašnjavu bestragiju Montane pod impozantnom planinom, primarno obojenu kako nežnim tako i zagasitim koloritom zemljanih boja. Postavljajući svoj objektiv usred stočarskog ranča, kroz svaki kadar nam na delikatan način oslikava tlo kojim gospodari muški korak: arogantan, nesiguran i odlučan.

Spoj nespojivog (ne)moguć je ako svaki od tri navedena koraka dodelite jednom od tri muškarca u kući Burbenkovih. Sama u pasjem čoporu, jedina žena ovog filma svoj korak uskladiće sa krajnje haotičnim stanjem svoje psihe, pokolebane i do buktinje dovedene zahvaljujući varnicama animoziteta, te potonjeg prijateljstva između Fila i Pitera.

Psihološka disonanca ovih, naizgled suprotnih, ličnosti dovešće do, suptilno nagoveštavanog, pogubnog ishoda. 

Kinematografski raskošno, nalik pitoresknoj pokretnoj slici, od trenutno aktuelnih ostvarenja ovo se ne izdvaja žanrovskom odrednicom vestern, već načinom na koji istom pristupa. Nadasve lirično i poetično, Kempionova pred nama smenjuje brižno uokvirene predele Montane, oslikane kao neistraženu pustinju obojenu zlatnom bojom peska.

Iznova odajući omaž Džonu Fordu i najpoznatijem kadru njegovog filma „The Searchers“, rediteljka lišava svoje ostvarenje brzog toka radnje, te naglih i šokantnih zaokreta. Njeni likovi u beznadežnoj duševnoj teskobi tumaraju i tragaju za lepotom i smislom života.

Na najbolji mogući način, vreme u ovom filmu teče sporo nalik zrnu peska u peščanom satu. Eksplozija do koje će, u toj tišini unutarnjih previranja, neminovno, doći efektnija je od svakog praska komercijalne kinematografije.

Naposletku ono najbitnije. Gotskom atmosferom obavijen, film me je podsetio na svu lepotu koju ovaj vid umetnosti u spretnim rukama može posedovati. Njena magija je večna harmonija fantazmagorije i realizma.

Hvala na čitanju,
Keti ღ