Poetska odiseja stvaralaštva


Suštinsko je umetnost.
Sve joj je podređeno.
Život se živi na rubu egzistencije.
Egzistencije međ zbiljom i fikcijom.

Sklad i harmonija deo su kreativnog nereda.
Deo su ekspresivne slobode kojom gospodare umetnici.

Zarad nje žive, zarad nje dišu.
Zarad nje sav plebs oko sebe tolerišu ili ignorišu. 

Biti svoj.
Ostaviti svoj pečat u svetu kada je malo onih koji razumeju tvoje misli.
Svaki čovek je jedinka.
Svaki umetnik je unikat.


Svaki od njih maršira svojim ritmom.
Svojom emocijom kreira nova dela koja dotiču utabane temelje i pritom grade osnovu za naslednike svog poziva.

Moglo bi se reći da je svaki umetnik ostrvo.
Sam, svoj i samouveren.
Drzak u odbrani svojih tvorevina.

Međutim, na putu ka dubinama duše pronalazak istomišljenika predstavlja oslonac koji utiče na život pojedinca i na njegov daljnji put.
To više nije život vuka samotnjaka.

   
Tada dolazi do neophodne umetničke avanture.
Pustolovine koja postaje krucijalna u rešavanju svih muka uz čašicu istine i potpuno poverenje.
Odgovori na sva suštinska pitanja i zagonetke pronalaze se preispitivanjem i istraživanjem.

Razrešenje životnih misterija postaje glavni put kojim se korača.
U senku tih duševnih putešestvija pada svaka racionalna, materijalna putanja.
Nije bitna zarada.
Nije bitan krov nad glavom.
Primarno je blaženstvo stvaralaštva.


Makar vas koštalo osećaj ispunjanja i zadovoljstva je toga vredan.
Vaš pogled na svet i sve što vas okružuje utkaćete u reči.
Te reči rodiće stihove.
Oni će biti melodija vašeg srca.

Ostaćete dosledni sebi.
Ostaćete unikat.


XOXO, Keti ❤

Коментари

  1. Predivno!:))))))
    Mnogo mi je drago što ti se film, očigledno, svideo i inspirisao te na ovako lep esej. Pogodila si suštinu, ne samo dekadentnih simbolista koji su provocirali parisko društvo, ali i do iznemoglosti i potpune emotivne ogoljenosti "rabili" sopstvene i tuđe živote - već i stvaralaštva uopšte, tog suštinski USAMLJENIČKOG poziva.
    Remboova i Verlenova veza je još uvek kontroverzna, ne zbog homoseksualne prirode, nego intenziteta i razornosti (")emocije(") koja ju je pratila. Leonardo i Dejvid su ih PRESLIKALI, prezadovoljna sam interpretacijom. Slaba na Remboa i francuski simbolizam, koji izučavam i volim, čija duhovna lutanja baštinim i pokušavam da što bolje u njih proniknem, mogu ti reći da sam PONOSNA NA TVOJ TEKST!
    Hvala!:)))))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti na divnim rečima, mnogo mi znače!
      Pribojavala sam se, strašljivo se hvatala u koštac sa korenom, osnovom same priče.
      Poenta poziva umetnika zapravo je neuhvatljiva, potresna, a u isto vreme neopipljiva.

      Slažem se, poenta je u toj emociji kreacije koja je prodrmala kako njih tako i "pravila", šablon stvaralaštva.

      Ne mogu zaista rečima opisati kakav je utisak na mene film ostavio.
      To je poput same umetnosti nemoguće definisati.

      Hvala tebi na čitanju! <3

      Избриши
  2. Evo konacno vremena za komentar 💜
    Sjajan test,prevashodno kao celina da ne znam da je o filu mogla bih ga posmstrati kao individualnu pricu i opet bi bio.fenomenalan 💜
    Inace film nisam gledala ali si me inspirisala da ga pogledam 💚

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. To je "Total eclipse", pominjala sam ga u tekstu o Arturu Rembou. Priča o njegovom životu, tj. fazi aktivnog stvaralaštva, a igra ga Leo i fantastičan je. Malo poznat film, ali, odličan.:)

      Избриши
    2. Slažem se Saro, zaista tako izgleda.
      Da nije slika niko ne bi rekao da je o tome reč, tekst je univerzalan :)

      To je sve zahvaljujući Isidori i njenom tekstu o Rembou.
      Sada mi je i njegova poezija na spisku za čitanje. 😊

      Hvala vam na razmeni mišljenja, na sjajnim predlozima koji podstiču inspiraciju. 💋

      Избриши

Постави коментар

Popularni Postovi