Majstor i Margarita

Još uvek imam isto mišljenje.
Ovo delo je nemoguće objasniti.
Nemoguće ga je predstaviti na način koji bi bio dostojan autorovog truda i vizije, ali i samog dela.
Ono se prosto mora doživeti.
Mora se osetiti.

Sada, kada sam to rekla, želim da vam pojasnim zašto mi ipak vrag nije dao mira. 😉
Ovo je drugačija od svih dosadašnjih recenzija jer je sama po sebi priča.
Priča interaktivne vrste.

Dopustite mi da izrazim ljubav prema ovom delu i iznesem svoje prvo viđenje i utiske iako sam ga čitala pre više od pola godine.
Utisak i emocija, euforija koju je ono u meni ostavilo ne jenjava i dobiće na intenzitetu sa novim čitanjima i tumačenjima.

Pođite sa mnom.
Kročićemo u bajkoviti svet realnosti.

Koračajući bezbrižno pokraj Patrijaršijskih ribnjaka u rano predvečerje primetiste dvojicu, korpulentniji i suvonjavi, sede u društvu intrigantne pojave.
Naočita i markantna, sveznajuća persona.

Užarena rasprava onom naočitom pruža dozu misticizma ili ludila, sve zavisi od ugla posmatranja.
Dotični, upadljiva imena, samoprozvani profesor ističe za stvarno i istinito neverovatne, skandalozne tvrdnje.

U sred tridesetih godina dvadesetog veka tvrditi da ste zapodenuli razgovor ni sa kim drugim do Pontijem Pilatom tik uoči najvećeg, definišućeg suđenja po čovečanstvo, a uzgred budi rečeno vodili ste i žučnu raspravu sa Imanuelom Kantom, uz doručak, o njegovom monumentalnom delu.
To je zaista podvig dostojan čuđenja.

Vi ste zabezeknuti, a njegovi sagovornici zgranuti i, pored svih po korpulentnijeg presudnih informacija, zaintrigirani.

Nemoguće je da tako nešto postoji. 

Oni željnji novih saznanja traže nastavak priče, razjašnjenje misterije.
Vi u transu sedate na obližnju klupu čekajući da vas persona zajedno sa gospodom Berliozom i Bezdomnim povede u neverovatan svet.
Oni slušaju.
Vi žustro okrećete novi list.

Kroz magiju reči vas vodi On.
Jedan jedini.
Neponovljivi.
Voland.

Sami oslikajte lik autorove magične tvorevine.☺

Naravno da priča o suđenju Ha Nocriju nije sve čemu ćete kroz naratorove reči prisustvovati.
Upoznaćete neobične, nepojmljive, unutar ovog sveta stvarne ljude i pojave.

Suvonjavog, pobunjenički nastrojenog pesnika već znate.
Sudbina korpulentnog je upitna, jer Berlioza je dovoljno poznavati samo glavom i bradom.
Glava će, naposletku, biti ključan i presudan faktor u sunovratu njegovog druga koji će tvrdnje našeg vodiča videti s reči na dela.
Vidite, u rečima profesora krije se jedno - istina.
Ko ne poveruje lud je.
Za onog koji veruje misle da je lud.

Nakon izleta na suđenje Vi, onaj puki posmatrač koji sve "upija" sa klupe i vrti stranice ne bi li video što više sveta obojenog čarobnim bojama magije reči, verujete.
Verujete jer susrećete mnoge druge.

Nakaradne, tanke ili nage asistente.
Upoznajete i do samog kraja se čudite goropadnoj pijanduri mačku, profesorovom saputniku.

Dok se držite famoznog Mesira idete iz krajnosti u krajnost.
Od dubina i ponora koji priređuju famozni, nezaboravni bal do ustanove u koju je smešten pesnik zbog nebuloznih, istinitih izjava.

Kroz prozor pesnikove sobe ulazi nosilac druge - setne, napaćene, ali svetle krajnosti.
Pravo pred vas istupa Majstor.
Čovek od pera kome svet otima pravo glasa.
Vesnik je ljubavi.

Žena Margarita njegova je srodna duža i predani saputnik u muci.
Do nje je došao, izmučene ljubavnom jadi, asistent našeg profesora.
Jedan napitak menja joj život iz korena držeći je, slobodnu od svih stega, međ oblacima.

Na samom kraju kao odgovor svim Majstorovim patnjama stiže izvršenje Ješuine zapovesti Volandu.
Kroz svoj finalni zadatak naš vodič pruža Majstoru i Margariti zajednički život unutar kolibe koja je pokrovljena večnošću.

Majstor, autor intrigantnog, osporavanog romana o samom prokuratoru Judeje u mogućnosti je sada da svome liku, Pontiju Pilatu, pruži spokojnu večnost.

Da se danas ovako rešava takav "problem" odmah bi se znalo ko je ko. ☺

Mesir i njegova svita nestaju u trenu za sobom ostavljajući priče, legende o nekada davno uzburkanoj Moskvi.

Pisca, putnika namernika, svake godine na datum prijateljeve smrti put nanese do Patrijaršijskih ribnjaka.
Tada sretne ponekog njemu sličnog, progonjenog kletvom punog meseca.
Snovi koji ostaše su samo privid, neistine kakvima se sami prozvaše.

Neistine koje tebi, posmatraču uvučenom u ovaj imaginarno realan svet, pružaju uvid u sliku jedne davnašnje stvarnosti dok pomno čitaš između redova.

Jedno pak ostaje da se slavi i vidno je svakom.
Poruka utisnuta na same korice knjige koja ti u rukama leži - naslov.
Optočena večnošću živeće ljubav čiju žar ni sve okolnosti ne mogaše strnuti.

Živeće ljubav Majstora i Margarite.

Ti, čitaoče, kada sklopiš knjigu ostani na klupi, sedi i upijaj sve što te okružuje.
Slušaj žubor vode, pusti da ti večernji povetarac prohuji kroz kosu i pomiluje lice.
Zagledan u daljinu sačekaj izlazak punog meseca.

Njegova "kletva" će ti predočiti sliku te nekadašnje realnosti.
Sve pročitano, ma koliko bajkovito delovalo, produkt je prošlosti.
Stvarnost jednog režima.
Sudbina jedne države.

Njena kletva.
Njen trnovit put.
Njena istina u istoriju upisana.

"Rukopisi ne gore!"

XOXO, Keti ❤