Biti ili ne biti - ŽENA

25. post!
Verovatno nije mnogo, ali evo polovina marta će zalupati.
Ošinuće paljbu po vratima trenutka sadašnjeg.

Zakoračih u treći mesec ovog sumanutog sveta.
Na red je došao jedan random post.

Just because

Da imam sat u blizini, koji skače po živcima sa ritmičkim tik-tok, tresnula bih ga o pod.
No, situacija je hibridne vrste istog - androidska.
Kucam ovo u telefon i kraičkom oka blenem u sat. Ala vreme trči!
Zašto uvek kada treba rano ustati mozak opiči po petoj brzini.
Trpi i čekaj da te zapljusne talas sna.

Ujutro ćeš ionako da mrziš alarm.
Jedna stvar mi nikada neće biti jasna, uvek uradim isto. Omiljenu pesmu obesim na alarm.
Svaku potom, razume se, zamrzim rekordnom brzinom.


Elem, današnja iritacija je druge vrste. Danas ne sarađujemo mozak i ja najbolje.
Sve se nadam da će me se, ukoliko ih pomenem, gutanje slova i brkanje onih koji su najbliže komšije manuti.

U realnom svetu, van slovnih znakova i smajlija, svako mesto na planeti danas nosi ime Žena.

Slika mog grada - svaki drugi korak karanfil.
Izgleda da niko ne luduje za istima, ostadoše, onako čoporativno, napušteni.
Više je njih poletelo do kokičara.

Poenta tog istog cveta danas?
Bankrot ukoliko imate egzistencijalnu tj. normalnu platu prosečnog građanina i malo brojniju žensku populaciju u porodici.

Ionako smo, kao društvo, samu simboliku današnjeg dana zaboravili.
Možemo i karanfil preskočiti.
Neće škoditi.
Kažu da je blažen onaj koji živi u neznanju.
To nam savršeno ide od ruke u ovom našem naprednom veku.
Što manje zamaranja, naprezanja i pokretanja, od doba pelena, zarđalih vijuga.
Tu je dobri stari rijaliti, a uz njega se šlepa aktuelni predizborni cirkus.
Pola sata tog blaženstva i slika je jasna.
Srbija u hipnozi.
Svako gleda u svoj ekran, i staro i mlado.
Svi potvrdno, s žarom klimaju glavom.
Ako se baš i zadesi tamo neki pobunjenik, on pretežno gunđa sebi u bradu.

Za manje od sata ode i dan žena.
Sešće na policu, obliće ga prašina.
Do godine ćemo se po glavi počešati, s iste police ga bezvoljno svući, otresti prašinu.

Potom ćemo se setiti svih žena u našem životu.
Na brzinu ih u glavi prebrojati.
Ponoviti mantru, u slučaju da smo nekoga preskočili.
Nakon što su čestitke sišle s dnevnog reda, konačno, spokojno odahnuti.

Na ulici će karanfili stajati.
Predstavljaće prevashodno svoju abnormalnu cenu, koja će baš u čast praznika eskalirati.

Simbol dana.
Sloboda i pravda.
Ravnopravnost za žene.
Njihov značaj i položaj u društvu.
Od vajkada do danas.

Sve će to ostati pažljivo zbrinuto u enciklopedijama našeg društva.
Pohraniteljima našeg razvoja i napretka.

Tu prašinu s korica niko, od davnina, zbacio nije.

Drage moje srećan vam dan žena.
Svakog dana, svake godine koja je pred nama.


XOXO Keti <3