Najdraža nota savršenog dana

Današnji datum u kalendaru umetnosti predstavlja svetski dan baleta, nisam znala tu činjenicu dok nisam, čekajući rezultate poslednjeg ispita, "prošetala" Instagramom kako bih sebi prekratila vreme i muke.

Nisam vrsni poznavalac ovog zanata, ekspresije umetnosti, ali i pored njegovih brojnih još uvek ne istraženih segmenata mom laičkom sluhu će vazda najdraži biti Čajkovski sa svojim remek delom "Labudovo jezero".

Sa samom pričom sam se upoznala u detinjstvu, bilo je to doba kada se se davali crtaći u kojima su ljudi ličili na ljude, zvučim kao da imam 150 godina, česta tendencija, ma koliko ona bila nenamerna.
Elem, priča o Odet je bila jedina koju sam ja kao dete koje se užasava ptica svih vrsta mogla da gledam. Zdušno sam navijala i radovala se njenom letu u neka srećnija vremena.

Sa istoimenim baletom sam se bolje upoznala preko knjige. Bila je to priča o životu jednog od najznačajnih imena baleta Rudolfu Nurejevu. Knjiga je naposletku formirala neku vrstu harmonije, među dve korice na nevelikom broju strana živele su muzika, ples i Rusija.

Dvadeseti vek nam je predstavljen Rudolfovim očima i zajedno sa njim koračamo kroz njegove odlučne početke i briljantne segmente vrhunca njegove karijere. Toliko inata i prkosa, težnje ka uspehu živelo je u jednom otresitom detetu i samouverenom umetniku, majstoru svog zanata.
Svaki korak imao je cilj, svaki pokret nameru, svaki okret težnju da opčini i hipnotiše.

Vratimo se Čajkovskom. Posle fascinacije knjigom uhvatih se interneta da odgledam to remek delo, "Labudovo jezero".
Više od samog baleta opčinila me je muzika jer me je u istom trenu vratila u detinjstvo.

Ne moram da ga gledam, retko to i činim, bitno je da ga čujem, u mojoj glavi tada nastaje prava Diznijeva "Fantasia".
Ne mogu ga opisati, ali osećaj je neverovatan.
Svaka nota me pomeri, svaka promena intenziteta melodije me poput vetrenjače okrene, novi nalet vetra donosi novi pravac.

Rudolfova srodna umetnička duša Margo.

Toliko sam ga puta do sada čula da dirigent u meni radi punom parom, zablista u najupečatljivijim momentima turbulentnih promena u intenzitetu melodije.

Dok tih dva i po sata živim u fascinantnom svetu ove kompozicije često se desi da u mislima animirani lik Odet uleti u kadar Rudolfu dok on gospodari scenom. 

Današnji dan je finalni i uspešni podvig moje akademske malenkosti nagradio sećanjem na ljubav prema ovom remek delu.
Hvala univerzumu na divnom utorku.

Hvala na čitanju, 
Keti ❤