Krive su zvezde

Ovo neće biti književni prikaz, prosto nema šta da se "prikaže", ali zato ima štošta da se kaže. Šta se dogodi kada se stvarnost ne poklopi sa vašim očekivanjima?
Batalite knjigu - prosto je. 

U svojim ne tako davnim školskim danima imala sam tu mazohističku crtu kada su lektire bile u pitanju, bar sam nastojala da takav stav odžim na životu..
Gunđala sam, ali sam pročitala "Romea i Juliju", "Proces" i "Čekajući Godoa", za potonja dva mogu samo reći da apsurd apsolutno nije za mene, mnogo živaca pogubih.

Poklekla sam u svojim naporima ne istrajavši u čitanju "Seoba" i "Gorskog vijenca", u prvom slučaju, kao danas da "gledam" odsecanje ušiju na strani 75, urežu se takve stvari čoveku u sećanje u tolikoj meri da i broj strane zapamti, posledica takvog traumatičnog iskustva je naravno bežanje od Crnjanskog do dana današnjeg.

Prva i glavna tačka dnevnog reda je knjiga "Svetlo između okeana" autorke M.L. Stedman. Desi se čudo kada za nekog ili nešto postavite visoka očekivanja, obično ostanete razočarani.
Kada su klasici u pitanju njihova vrednost ne može da se ospori, to što se meni neki od njih nisu dopali je druga pesma.
Međutim, Stedmanova ne spada u tu grupu odabranih, već u onu grupu savremenika tj. smrtnika čije je delo moglo biti od nekog značaja, ali nije. Ostao je i ostaće samo jedan u nizu koji će pasti u zaborav, prostije rečeno, hit Džastina Bibera, a i sam Biber.. jer vegeta.. ☺

Da krenem od samog početka. Knjigu sam spazila pri prvom odlasku na sajam, Bože ala sam tada bila naivna, verovala svim top listama (učite na tuđim greškama, uštedite sebi živaca i para), a knjiga je bila HIT, ne može da ne valja, zar ne? E pa može..

Please let this be good..

Elem, pogled bi mi često odlutao i zastao na knjizi. Čekala je da joj se posvetim i ja sam nakon silnih odlaganja rešila da joj se posvetim ne bi li se bolje pripremila za film.. Volim da gunđam ukoliko se nešto mojoj malenkosti bitno izostavi, pa to ti je..
Međutim, sve moje nade i očekivanja padoše u ambis.

Obično knjizi sudim na osnovu prve rečenice, ona mi je vrlo bitna, ako me uvuče ne puštam knjigu, i na osnovu prve dve glave. Ovde sam knjizi dala osamdeset strana šanse i ništa.
Šta je prošlo po zlu? Sve.
Kako bolje opisati pročitano do reći da je bila apsolutna ravna crta. Ništa nije hipnotisalo, bledi likovi, bleda radnja, bledi opisi - apsolutno sve. Emocije nigde na vidiku.
Jedino što sam uvidela za tih par poglavlja jeste da romanu fali osnovno, fali mu duša.

U samu ekranizaciju ne polažem neke naročite nade, nije se baš proslavila kod kritičara, shodno materijalu s kojim su raspolagali verujem da su izvukli maksimum.
Za knjige kao i za ljude naposletku važi samo jedno pravilo, život je prekratak da bismo ga trošili na pogrešne. Ukoliko nismo na istoj talasnoj dužini okrenemo jedno drugom leđa, nema potrebe za grižom savesti, ukusi su zaista različiti tako da je sve ipak vrlo subjektivno. Sve je do senzibiliteta čitaoca.

Krive su zvezde.

Nice try Stedman, but no way..

Hvala na čitanju,
Keti ❤