Tradicija se nastavlja. Još jedan knjiški izazov ću, u znak dobre volje i još boljih namera, zadenuti na blog kako bih obeležila početak godine. Nadam se da će od ovog, za razliku od prošlih, nešto i biti. Ali o tom potom. Inače, ukoliko potražite tekstove u kojima sam odgovarala tj. sebi zadavala razne knjiške izazove, moći ćete primetiti da se naslovi (ako dobro pamtim) ne ponavljaju. Nekoliko je faktora koji tome doprinose. Pre svih tu je moja čitalačka (ne)ažurnost, opšta sporost i, naravno, ono osnovno - lista koja sa svakim danom, neminovno, postaje sve duža i duža.Nakon ovog, standardnog, lamenta nad još jednim propalim, ajmo reći, planom, da se osvrnemo na novu godinu i novi čitalački projekat za koji se pobrinula Katarina sa bloga Prerazmišljavanje.
Početak godine rezervisan je za početak nekog serijala ili, u ovom slučaju, trilogije kojom Kiš započinje svoj „Porodični cirkus“. Uprkos činjenici da im ne pružam dovoljno pažnje, te ih često zaseni i u neki ćošak gurne strana književnost - ono malo domaćih naslova koje sam u skorije vreme pročitala me je oduševilo. Nadam se da će se ta praksa nastaviti. Svakako je krajnje vreme bilo da čitam Kiša.U ovu grupu tzv. početaka Katarina je uvrstila i debitantske romane. S obzirom da ja često volim da odgovorim na svaki od ovih mesečnih izazova sa bar dva naslova, ne bih li imala mogućnost izbora, za drugi naslov januara biram prvi roman Karson Mekalers - „Srce je usamljeni lovac“.
Verovali ili ne, najteže mi je bilo izabrati naslove za februar u kom je neophodno pročitati ljubavni roman. A sad da pojasnim zašto ću čitati Džejn i/ili En. Od svih romana Ostinove, jedino „Mensfild park“ nisam čitala. Kod En je situacija malčice drugačija. Pre nekoliko godina sam započela čitanje „Stanarke napuštenog zamka“, ali ga nikad nisam privela kraju. Pride, gleda mi se adaptacija sa Tobijem Stivensom i Tarom Ficdžerald. Eto tako sam, jedva, izabrala knjige za februar - željna rangiranja romana Ostinove (za sad mi je „Ema“ najslabija karika), a gledanja serije snimljene po knjizi Bronteove.Moguće je da ću, do kraja ovog teksta, početi da se ponavljam i iz naftalina izvlačim davno utefterene naslove koje sam, jelte, trebala odavno da pročitam - ali avaj.
Mart je, shodno njegovom najpoznatijem prazniku, namenjen feminističkoj literaturi, bilo da je ona deo fikcije ili njoj suprotne grane književnosti. Moj izbor je, što bi rekli anglisti, basic. No, ono što ga čini posebnim jeste činjenica da sam delu Vulfove do sada dala bar dve uzaludne prilike, koje su ostale tamo odakle su i krenule - na početku. Silvija je u malo boljoj ili goroj, zavisi ko kako na to gleda, situaciji - njenom jedinom čedu sam do sada dala čak tri šanse, ali, kao i kod Virdžinije, nismo daleko stigle. Nadam se da će, bar jedna od njih, ove godine uspeti da me dovede do pitanja - zašto ovo nisi pročitala ranije?Za april je predviđeno da se pročita knjiga sa nekom od sledećih odrednica: avantura, bajka ili biografija istraživača. Kad smo kod avanture, verovatno se ponavljam, ali biram roman, kod nas kršten kao „Crveni cvet“.Sa prazničnom sezonom, koju ostavismo za sobom, sam se setila i da sam stala na pola puta sa čitanjem serijala o Hariju Poteru, te ću nastojati da se približim njegovom kraju. Sada me čeka peti deo koji ću, najverovatnije, slušati, a ne čitati. Stiven Fraj mi je toliko neodoljiv kao narator.
Maj mesec i knjige za mlade. Da, opet je tu Hari Poter, jer se ja nadam najboljem. U šestom delu su taman u tinejdžerskom uzrastu. Kao naslov povratnik, odbegao sa starih lista iste fele, stiže nam drugi roman u serijalu Lusi Mod Montgomeri koji je autorka posvetila jednoj od najvedrijih protagonistkinja književnosti - Eni Širli.Šesti mesec u godini posvećen je LGBTQ+ štivu. Ovde namerno neću sebi da dajem više opcija. Mnoge knjige tek treba pročitati, ali pre svih tu je kultni Džejms Boldvin, autor čije mudre reči ni danas ne gube na značaju. Naprotiv, nikad nisu bile važnije. To, nažalost, dokazuje da se kao društvo nismo naročito mrdnuli sa one tačke koju je on pre više od pola veka spretno, koncizno i efektno definisao. Čitajte, ali i slušajte i gledajte Boldvinova gostovanja u starim emisijama. Zlata vrede, verujte mi na reč.Jul je rezervisan za putopise. Pitanje je samo hoću li skoknuti do Amerike ili Norveške? Obe opcije deluju primamljivo, imajući u vidu da se bave prošlim vremenima. Isidorini putopisi objavljeni su 1914. godine, a Jelenini dvadeset godina kasnije. Kako je svet tada izgledao znamo uglavnom iz udžbenika ili dokumentarnog programa. Malo je reći da me interesuje kako su period i državu koju opisuju videle one, jer nam putopisi, u svojoj osnovi, donose ličniji pogled na neka davna vremena.Zadatak ovog meseca ima samo jednu odrednicu - titulu - bilo da je ona u naslovu dela ili je dodeljena autoru. Poslužiću se Katarininim izborom autora, jer mi očigledno treba specijalan povod za druženje sa Pračetom. Elem, biram tj. nastavljam čitanje Terijevih knjiga u kom je Smrt u centru pažnje. To mi je bio uvod u ovaj nesvakidašnji svet, te nemam nameru da ga menjam za nešto drugo dok ne dođem do zadnje knjige u ovom, takoreći, ogranku Disksveta. Prethodni deo, „Duševna muzika“, me je dobrano razočarao - u njemu, ironije li, nije bilo dovoljno Smrti - te se nadam da će Pračet da se iskupi sa nastavkom, „Deda pras“.Šta čitati u septembru? Lektiru, naravno.
Kafku neću pojašnjavati, selim ga iz godine u godinu; sa liste na listu - okršaj nam, kad-tad, ne gine. Naslov koji ću obavezno čitati ove godine (čitaj progurati preko reda i van okvira septembra) jeste upravo onaj koji nas upoznaje sa porodicom Katić - „Koreni“.Rekoh već da sam domaće štivo zaobilazila do pre koju godinu, te se sa ovim delom do sada nisam "srela". U planu i programu ga u mojoj školi nije bilo. Poučena dosadašnjim iskustvom, u kom se averzija ili nepostojanje utisaka menjaju sa oduševljenjem nakon drugog čitanja neke lektire, mogu samo reći - ko zna zašto je to dobro.
Ne, seriju nisam gledala. Znam, i ja sam šokirana.
Oktobar, horor i/ili misterija. Odoh ja u viktorijansku eru. Tamo je strašno, ali ne i jezivo. Verujem da ću, posle čitanja ovih romana, moći da zaspim. Bar se tome nadam. Da me oba naslova odavno na polici čekaju, izlišno je reći. Oba imaju i nekoliko adaptacija koje odavno merkam. Ko preživi, pričaće.Novembar je posvećen gradu i svemu što se na njega odnosi. To, dakle, može biti deo naslova u vidu imenice (da Dikense, u tebe gledam) ili pak neki manje ili više znan grad čije ime čini celinu ili deo naslova. Bitno da je grad - sve ostalo su proizvoljni detalji.
Ja sam, opet, izabrala dva romana. Deblinov, zahvaljujući sjajnim preporukama koje sam za njega čula, a za Taulsa ne znam šta bih rekla osim - bežala sam od „Džentlmena u Moskvi“ kao od kuge (loša fora, znam) dok je bio u jeku popularnosti kod nas. To često činim kada je neki naslov toliko hvaljen da iskače iz frižidera (ne brini Jergoviću, nikad se ovo na tebe neće odnositi).
Grofu ću pružiti šansu, previše je neodoljivih sastojaka u ovoj priči da bih je u potpunosti ignorisala. Bakman tome nek' se ne nada. Ne pada mi na pamet da ga čitam. Ikada. A moje ne uvek ostane upravo to - ne. Sreća pa ga više ne spominju toliko često. Pu, pu, pu - da ne ureknem.
Praznična sezona u decembru, nešto što mi je, sa protokom vremena, sve manje drago. Međutim, to ne znači da umetnost nema dobre odgovore i za ovu priliku, bilo da je ona na hartiji, ekranu ili velikom platnu.
Ovde možete da uvrstite naslove koji se bave magijom, porodicom, te dečje knjige. Kod mene je trka za top dva naslova bila žestoka. Gurale su se porodične, dabome, disfunkcionalne sage i dramski komadi; Roulingova je opet pretila da se, sa sedmim delom svoje magične odiseje, pojavi na listi, ali pobedu odnesoše Johana Špiri i Filip Pulman.Kad vratim film unazad, uvek se setim koliko me je Petar svojim ljubomorisanjem razljutio dok sam gledala animiranu adaptaciju (x) romana „Hajdi“. Nadam se da će čitanje povoljnije da utiče na moje nerve, u ovim godinama. Javljam vam ishod, kakav god on bio.
Pulmana biram zato što u svojim delima ima magije. Ne mora baš za svu magiju da bude zadužena Džo. Adaptaciju njegovog serijala sam uspešno izbegavala sve ovo vreme, te joj se mnogo radujem u skorijoj budućnosti.
✩✩✩✩✩
To bi bilo sve za ovo javljanje. Kao i uvek, krećem u godinu sa ponovo animiranim čitalačkim elanom. Da li će on i u kolikoj meri vremenom da splasne, ostaje da se vidi. Ukoliko bar deo od navedenog pročitam, ja ću biti zadovoljna. Rekao bi čovek da je lakše kad sebi nešto zadaš - može da bude, ali ne mora da znači. Da citiram baku: „U božjem toru svakakve marve ima“. A svi znamo da baka zna najbolje.
Hvala na čitanju,
Keti ღ
Šta da ti kažem - srećno!:)
ОдговориИзбришиOvakve stvari znaju da budu prilično stresne. Treba imati plan, podsticaj, ali nekad se naprosto više isplati pratiti sopstveno raspoloženje ili obaveze u datom trenutku. Svejedno, odlična lista.
Možda je bolje da kao početak "Porodičnog cirkusa" uzmeš knjigu koja je to zapravo hronološki: "Bašta, pepeo". Prema toj logici "Rani jadi" dolaze posle, pa "Peščanik". Tako smo ih obrađivali na fakultetu. Imaćeš bolju predstavu o Andiju i njegovoj porodici ako kreneš od romana.
Čekaj, zar nisi pre neku godinu završila "Stanarku", onda kad smo zajedno čitale? Bila sam ubeđena da jesi. "Mensfild park" je... OK. Nešto mi govori da bi mi se sada učinila malo zanimljivijom. Dobar koncept.
Ništa lično, Virdžinija i Silvija su TAKAV kliše kad se o "ženskom peru" priča., dok mi je ograničavanje književnosti , tačnije određenih naslova, na LGBTQ ili queer literaturu krajnje nepravedno.
Putopisi Crnjanskog su ti isto fenomenalni. :)
Ako pristupas čitanju nekog pisca kao "okršaju", odustani unapred. - ozbiljno, sve što je makar i sa prizvukom "pod moranje", osuđeno je na krah.
"Okretaj zavrtnja" je meni bio nekako nedefinisan. Moraću ponovo da ga pročitam, očigledno mi je nešto promaklo, što će reći - ne brini, i te kako ćeš moći da zaspiš. Sve vreme čekaš taj efekat, ali ništa...
Sve u svemu, samo napred, ovo su na svoj način sve do jedne značajne i zanimljive knjige, pa ne bi trebalo da bude problema da istraješ.:)
Nek' mi je sa srećom, kao i svake godine. :)
ИзбришиZna to da bude dosta stresno, ne pomaže to što ja u neku ruku zaista ne umem da istrajem u nekim planovima koji nastanu, poput ovog, krajnje neobavezno. Svaka nova godina je nov početak, te se nadam da ću, napokon, ove godine da istrajem.
Hvala ti na pojašnjenju za Kiša. Ja sam se vodila Gudridsom, koji kaže da se kreće od "Ranih jada", ali svakako ću prihvatiti tvoju sugestiju - ako ste tako radili na fakultetu, za to je sigurno postojao dobar razlog.
E nisam, nisam. Započela sam "Stanarku..", ali sam je i ostavila negde nakon 150. strane. Ni sama ne znam zašto, ali eto. Za "Mensfild park" se nadam da je bolji od "Eme", mada u to, iskreno, ne polažem velike nade. Videćemo.
Jesu, jesu - kliše su obe - ali ih još uvek nisam (pro)čitala, te su zato na listi. Jednom i njima mora da svane dan. :) Virdžinija me je oduševila svojim dnevnikom, te verujem da ćemo se i u ovoj prilici dobro slagati. Što se tiče LGBTQ+ meseca, meni je to idealna prilika za čitanje Boldvina, rekla bih da je "Đovanijeva soba" pre svega drama, ali ajd nek' joj bude primat ova odrednica - kad je već primarno po ovoj odrednici definišu. Bitno da, pored brojnih autora, podsetimo na njegov lik i delo, veoma je bitan, a nije (kod nas bar) dovoljno prisutan, da ne kažem aktuelan. Greota, zaista.
Dobro me podseti na Crnjanskog. O njegovim putopisima sam čitala kod Zorana Paunovića - u kratkim crtama se na njih osvrnuo, ali i citirao određene delove - bili su mi baš interesantni. Utefteriću ih i potražiti kod mog dobavljača. :)
To "okršaj" je u šali izrečeno za Kafku. Ovog puta će nam biti bolje, jer sam čitala "Preobražaj" koji mi se dopao. Nije da moram, jer ne moram, prosto želim, jer me sad već zanima kakav li će to utisak na mene "Proces" da ostavi. Videćemo.
Bitno da mogu da zaspim. :) Izbegavam, znaš i sama, strašnije štivo - nisam za njega dovoljno hrabra. :)
Biće ovo zanimljiva čitalačka godina, sa više kandidata za finalnu listu naboljih naslova, koliko mi se čini.
Hvala na čitanju. :*
"Goodreads" ne greši, "Rani jadi" jesu formalan početak ciklusa (ili "cirkusa") - ali "Baštu, pepeo" je Kiš prvu napisao i u svakom pogledu je zapravo početak. Videćeš, ima dosta prustovskih elemenata (naročito po pitanju poetike sećanja), a sama forma i način izlaganja su manje "rasuti" nego u zbirci pripovedaka, pa je posle mnogo lakše sve povezati i shvatiti ko je Andreas Sam, ko su njegovi članovi porodice, šta se desilo sa ocem - tu "Rani jadi" onda dolaze kao neki interemeco, pre "Peščanika", potpunog "ludila" i dekonstrukcije, ovoga puta kroz Eduardov glas.
ИзбришиMislim da je "Mensifld park" definitivno bolji od "Eme". Kad smo kod poslednje(g), nedavno sam čitala jednu dobru analizu koja kaže da je film "Clueless" iznenađujuće ispao najbolja adaptacija, možda čak i verzija te priče uopšte, uključujući izvor.:)
A "Gospođu Dalovej"?
Moram priznati da je samo svođenje na neku od "marginalizovanih kategorija" izrazito diskriminišuće po književno delo. Barem ja tako to vidim. Ježim se kad pročitam da neko svodi Vajlda ili Žida na "queer pisce", ili Toni Morison ispada značajna samo zato što je crnkinja. Razumeš šta hoću da kažem.
P.S. Sad svom stalkeru dajem materijal da krade čitave rečenice i pasuse, ne sumnjam u to.
Nemaš brige, notirano - ako će mi 2-1-3 raspored pomoći za bolji doživljaj dela, svakako ću tako i da ih čitam. Dosta preporuka sam, kad je Kiš u pitanju, dobila i za "Mansardu", a da me "Enciklopedija mrtvih" zanima to ne moram ni da ti govorim - naslov to radi umesto mene. :)
ИзбришиElem, kad za "Porodični cirkus" čujem ludilo i dekonstrukcija - kako da odolim? :D
Dobro je što sam adaptaciju "Mensfild parka" dosta davno gledala, te sam manje-više sve zaboravila (osim činjenice da je prvi muž Anđeline Žoli po drugi put u adaptaciji nekog dela Ostinove, bio je i u "Emi", ako dobro pamtim). Kad sam već kod nje, na neki način je krajnje ironično da je upravo "Clueless" sada već kultna adaptacija tog romana, pored toliko onih snimljenih u Engleskoj - o verziji sa Kejt Bekinsejl i tupeom Marka Stronga, bolje da ne govorim.. :D
Nisam još uvek pročitala šta je Klarisa uradila nakon što je rekla da će sama kupiti cveće. :) Kretala jesam, više puta, ali mi se koncentracija načisto pogubila već negde na trećoj strani. Svake godine sebi obećam čitanje Vulfove, ko zna šta nam ova nosi.
Razumem šta hoćeš da kažeš za tu praksu opšteg definisanja kako autora tako i dela. Kao da, bože sačuvaj, čoveka kroz život opisuje samo jedna reč ili "kategorija". Umetnost je mnogo više od toga. Kad smo kod Vajlda, tražim ja po listi LGBT+ knjiga neki naslov, pre no što sam se ipak odlučila samo i isključivo za Džejmsa, kad na listi "Slika Dorijana Greja" - a moj mozak u fazonu "šta će ta knjiga ovde, kad joj tema nije LGBT+?" - totalno sam u tom momentu zaboravila na Oskara i na njegovog Bouzija; na Reding i "De Profundis" koji sam jelte čitala i koji mi je mnogo drag. Sama sam se sebi smejala kako sam sve to zaboravila, fokusirajući se samo na knjigu. :)
:*
Bas sam nesto sumorna ovih dana tako da moram da ti kazem da ti je dobra fora ovo sa kugom bas si me nasmejala. :) haha Jako je lepa ova Hajdi ja to moram da kupim i procitam. Nisam nikad citala celu. Inace bas me zanima ta knjiga Dzentlmen u Moskvi svi su je hvalili, a ja je nisam citala, a deluje mi kul sto on zivi u hotelu. Ja bih bas volela da zivim u hotelu. :')
ОдговориИзбришиZaboravih da kazem da sam videla i ka taj izazov kod Katarine sa prerazmisljavanja i da bas ozbiljno razmatram da se prikljucim tipa da slikam za instagram ako nesto od toga budem citala, jer mi se uopste ne pise.
ИзбришиNadam se da će Vulkan nastaviti da izdaje sjajne naslove u okviru ove edicije dečjih klasika, baš su, vizuelno, lepi, a o tekstu između korica da i ne govorim. :) Da li je moguće da još neko nije pročitao na sva zvona hvaljen roman E. Taulsa? Drago mi je da nas ima i takvih. :)
ИзбришиPriključi se izazovu slobodno, možda te motiviše na pisanje. :*
Ja nisam pročitala. :)
ИзбришиDobrodošla u klub. :) Biće da smo sve tri bežale od njega dok je iskakao iz frizidera. :D
ИзбришиBaš suprotno, ne da nisam bežala, nego mi knjiga nije bila ni na kraj pamet. Ono kao, postoji, super. :) Nemam problem sa popularnim naslovima (Ferante), možda mi je ipak frižider drugačiji nego većini. :)
ИзбришиSigurno da je tako. :) Frižideri nas koji koristimo društvene mreže su prepuni raznog hvaljenog štiva, pa to ume da bude nalik začaranom krugu u kom, ponekad, nailaziš na jedan ili dva naslova na sve strane.
ИзбришиTako i Feranteova, znam da je dosta vas čije mišljenje cenim voli tj. ceni njene knjige, ali ja prosto ne mogu (bar trenutno) da sebe podstaknem da ih čitam. Sačekaću koju godinu.. Bar knjige nigde neće pobeći. :)
Da se ne lazemo ja je nisam citala, jer mi deluje da mi se ne bi svidela, ali svidja mi se to zivljenje u hotelu, onda ne moras nista da kuvas i sto je najvaznije da cistis. :') Meni se cini da nije bila toliko popularna samo ju je bibliovca svuda kacila na instagramu ako cemo pravo mislim da su neke druge knjige bile mnogo popularnije na instagramu samo ne znam tacno stansecam se da su jedno vreme svi citali Tamaru Kucan. Sto se tice Elene Ferante ja zapravo imam tu knjigu tj. prvi deo , al ne verujem da cu je ikada citati.
ИзбришиMislim kopka me da je procitam da vidim zbog cega toliki hajp , al nije mi prioritet, ima mnogo drugih knjiga koje mi se vise citaju.
ИзбришиBio je popularan Tauls dosta, samo što sam ja tada tek kročila tamo, pa ga je, taman kad sam stigla, sa liste zbacio Bakman. :) Posle dođe Feranteova, pa Asiman, pa razne "Kirke", a naši su posebna, i dobrodošla, kategorija. Uvek se radujem utiscima za Bekima, Miljenka, Lanu, ali i Ferića. Lista mi se otegla kao praćka. :)
ИзбришиNišta nije baš baš obavezno, ali eto da pročitamo, pa ćemo, lako, da sudimo. Svakako, ja utiske javljam. :)
Moram i da dodadm. Da nekad imam utisak da od nekih knjiga ne ocekujem nista, ali me vise kopka iz znatizelje da ih procitam cisto da vidim radnju, a ne zato sto mislim da su novi savremeni klasik . A, zanimljivo je citati o perspektivi osiromasenog plemica, sad sam se setila da Bekim bas tako tim recima opisuje u Dnevniku jednog nomada i Orhana Pamuka, sto ima donekle smisla , iako on i nije siromasan , vec je poprilicno poznat autor. E sad da odgovorima ja nemam pojma ko je Tauls to sam nekako propustila da vidim, ali jako me je nerviralo da kad su svi krenuli da fotografisu Kirku. I kad su hvalili Bakmana me je isto smaralo, a za Asimana se ne secam da su smarali.
ИзбришиOk ipak se secam to je onaj sto je napisao Find me i Call me by your name, ja nisam znala da se on tako zove :')
ИзбришиBaš to, Kaćo. Za većinu knjiga uopšte nisam imala predstavu da su toliko popularne na društvenim mrežama, recimo za "Tajnu istoriju" - ni na kraj pameti, dok Anastasja ne spomenu u nekom komentaru kod mene. Čak sam bila ubeđena da malo ko zna za roman, jer je već tada bio preko deset godina star prevod i odavno rasprodato/nedostupno "Lagunino" izdanje. Ne znam, lično, kriterijumi za čitanje su mi izrazito individualistički. Nije mi baš stalo do marketinških trikova, jer su obično prenaduvani.
ИзбришиAli, nikako ne treba biti isključiv. "Napuljska trilogija" Elene Ferante je ODLIČNA. Ako vam je mrska knjiga, probajte sa serijom, dosta verna adaptacija. Asiman je sjajan pisac, "Zovi me svojim imenom" vredi koliko i film snimljen prema romanu. I da ne nabrajam dalje.
Uostalom, Lana, Bekim, Ferić, Pamuk, svi oni su podjednako popularni pisci (nisam sigurna da li bih pravilno iskoristila izraz "hajp", pa ću se suzdržati, jer možda nije to), ne vidim razliku, kad krene trend, a i za njihovim delima je i te kako prisutan.
Društvene mreže su promenile način promovisanja i dolaženja do knjiga. Činjenica. Nije sve što forsiraju opravdano, ali nije ni sve precenjeni, trenutni hit.
P.S. I ja bih rado živela u hotelu. Samo da sam sama. K'o klinac iz "Sam u kući 2". Eto, meni bi to bilo blisko raju. :)
* "Napuljska tetralogija", pardon
ИзбришиDa vidis bez obzira koliko nesto reklamirali uvek nekome nesto promakne. Ja cu to procitati da vidim u cemu je fora, mada je meni sve to jako bizarno kad procitam citate, jer ja nisam nikad imala takav odnos sa bilo kojom drugaricom i nekako ne bih volela ni da ga imam. Mislim jako mi je cudno ona naglabanja one Elene il kako se vec zove kakobi ona volela sad da bude vise kao Lili. Mislim aj kao kontam da ti je neko kul , pa ti je uzor u necemu, al sad bas da razglabas o tome u cetiri toma to mi je previse mislim aj mozes misliti ako je jedna malo bolja od druge u necemu nekako je kod njih sve to previse dramaticno. Nekako je kao neka psihoanaliza. Nije mi prirodno kao odes sa drugaricom dna kafu , pa kao vidis a ona ima lepu suknju ocu i ja tavu nego je odmah neka drama odmah se one svadjaju aj da kazes da im se svideo isti decko , pa i da razumem , a ovako ih bas i ne razumem. Elem bas sam sad citala tipa pre neki dan tvoje te recenzije, jer nisam pre, a neka drugarica, poznanica iz osnovne je stavila na instagram, pa sam bila u fazonu ajde da ja vidim o cemu je ta knjiga. I bas mi je eto sad cudno to sve. Elem da gledala sam bas sam u kuci za ovaj katolicki bozic i posle sam gledala i onog novog Ginca.
ИзбришиI da super su oba filma. Ma da ja nekako vezujem te hotele za kad smo bili mali , pa isli na ekskirzije i jurcali po hodnicima i bas nas je bilo briga kontam da sad bas i ne bi bilo finansijski isplativo ziveti u hotelu. :')
ИзбришиUh, pa nemoj tako da uprošćavaš, tim pre što (i sama kažeš) nisi čitala knjige. Uopšte se ne radi o tome, niti ona "naglaba" u četiri toma kako želi da bude Lila.
ОдговориИзбришиMožda se meni romani posebno dopadaju, kao i "Uhvati zeca" Lane Bastašić, jer sam imala u tim formativnim godinama jedno izrazito toksično, veoma slično prijateljstvo, pa mogu to da razumem i da se saživim. Složila bih se, nikom preporučljivo iskustvo. Ali zašto "nije prirodno" i odakle ti to da se one "odmah svađaju"?
Uopšte, ne znam, zapravo, kako možeš da diskutuješ o bilo čemu što nisi čitala (ili gledala, npr. onda o "Senkama nad Balkanom")?
Ovo u knjizi, naravno, prevazilazi banalne sukobe kao to oko suknje ili istog dečka (vidiš, ja takve stvari nikad nisam prošla, barem ne sa pravim prijateljicama, niti ih smatram vrednim književne obrade, osim eventualno u knjigama za osnovce).
Vidiš meni recimo nikad nije palo na pamet da, čitajući ono što je trenutno aktuelno, razmislim o tome koliki mu je vek trajanja tj. popularnosti i ima li šanse da postane klasik. Kod strane literature mi to nikad nije ni na kraj pameti, ali mi je zato kod domaće "sinulo" svega jednom za sada - dok sam čitala Jergovićev roman. Za njega se iskreno nadam da će preživeti zub vremena i ući u lektiru. Piše tako pitko i toplo, a teme su uvek značajne i zanimljive, bar je takav moj utisak. Namerno ovde ne pominjem, primera radi, Gorana Petrovića, on je već u tom pravcu krenuo - nadam se da je i do lektire već stigao. Svakako je to, makar samo sa "Sitničarnicom.." zaslužio.
ИзбришиRadujem se čitanju domaćih autora koje sam gore navela upravo zato što verujem da bi mogli da se svrstaju, jednog dana, u tu kategoriju. S druge, suprotne, strane smatram da se etiketa moderan/savremen klasik danas svemu i svačemu olako i brzo lepi. Ja ću zato polagano da čitam ovo gorepomenuto i da, nadam se, sačekam sud vremena. Ono je ipak najpouzdaniji kritičar.
Da, da - to je Asiman. :) Dakle, iskakao je i on iz frižidera. Njemu ne sporim da dobro piše, naravno, ali na mene njegov najpoznatiji roman (a ni adaptacija) nisu ostavili utisak tolikog oduševljenja kao kod većine. Bilo mi je ok, ali ništa za pasti u trans. Film onako - lep kinematografski, prevashodno.
Šta da radimo, mora neko i da kontrira. :D
Isidora,
Избриши„Tajna istorija“ ima godina koliko i ja, ali popularna je kao da je izašla pre koju godinu.. Sada, doduše, više nije baš baš toliko prisutna, kao pre, ali to je nekako knjiga koja je na društvenim mrežama uvek tu. Maltene neki njen osnov ili polazna knjiška tačka u tom virtuelnom svetu.. Laguna, po meni, strašan promašaj pravi što ne izda roman ponovo - otišao bi ceo tiraž, veruj mi. No, možda je preuzme Dereta, koja je skoro izdala "Češljugara", nikad se ne zna.
Nije meni knjiga mrska, sama po sebi, već sva ta atmosfera i trenutna prašina oko tetralogije i same autorke.. Sačekaću, rekoh, da prođe vreme, neće ona nigde u skorije vreme. :) A i što kažeš, mogu seriju da odgledam, da vidim da li će mi se dopasti, pa taman kad na knjigu dođe red, ima dobar deo iste i da zaboravim. Idealno rešenje. :)
Društvene mreže su promenile način promovisanja, svakako. Zato, u većini slučajeva, tamo i tražim naslove koje pominje manjina.. Jedna ili eventualno dve osobe. A volim i kad neka zaboravljena knjiga, na neki način, vaskrsne u digitalnom svetu.
Hotel + samoća=inrovertu raj na zemlji. Gledaš svoja posla, ljudi prolaze kraj tebe, a i ti pored njih. Svako ide svojim putem. Milina.
Anastasija, meni je ovaj pasus u kom opisuješ kako doživljavaš tetralogiju Feranteove "na slepo", veoma komičan i zabavan za čitanje. :) Iz tih tvojih kratkih crta vidim da nam, pri čitanju, drama ne gine (a kod Isidore smo, između ostalog, mogli pronaći sjajnih opažanja i zaključaka povodom pročitanog), te imamo od čega da krenemo. :) Svakako ću utiske da delim, kad god knjige da mi dođu na red - bilo bi veoma zabavno (i poželjno) da se u pojedinim zaključcima i tumačenjima dela razlikujemo. :) Ova godina mi je, okvirno, raspoređena, te ne nameravam da se družim se Eleninim opusom, ali od sledeće, ako nađeš volje, možemo da joj pružimo šansu - što da ne? Uvek možemo da batalimo, ako ne ide.. :D
ИзбришиP.S. Kad smo kod filmova - "Sam u kući" serijal NE PODNOSIM, a bome i Grinča volim samo u staroj animiranoj verziji iz 1966. godine.
Meni je Grinc sladak film. Ne znam na osnovu cega. Ja evo razmisljam sad da je procitam.
ИзбришиAli moze jednom nesto da citamo zajedno mogu drugi deo sl godine. :)
ИзбришиMože, ja sam uvek za - uklopićemo se nekako za sledeću godinu. :)
Избриши