Najbolje knjige u 2021. godini

Veruje li neko još uvek kalendaru dok u njega sa čuđenjem gleda? Umesto praznične euforije, mene sa protokom svake godine drma sve veća neverica. Stoga i ne čudi što ću izgleda svoje godine početi da pamtim samo kad se završavaju na peticu i nulu - sve između mi postaje izuzetno konfuzno. Maltene prohujalo u jednom treptaju oka.

No, da je još jedna godina prošla, pokazuje i peti tekst po redu ovog naslova. Kako kalendarska odletela je i još jedna knjiška godina. Ona se, po svoj prilici, ugledala na mizeran nivo produktivnosti na blogu, te ovih pet naslova o kojima će biti reči predstavljaju i jedino pročitano što je vredno pomena. To naravno ne znači da pomenuto štivo, shodno lošoj godini, nije kvalitetno. Naprotiv.

Verujem da mi je manji broj pročitanih knjiga pomogao da u prvi plan postavim naslove koji bi, pored nekih magnum opusa, pali u drugi plan - sudbina koju nikako ne zaslužuju. One su po mom mišljenju, druga najbolja kategorija knjiga koja, pored tzv. knjiga života, postoji - šunjalice.

To su ona dela čiji žar utisaka nikada ne utihne. Kada mislite da ste na njih zaboravili, eto ih. Podsećaju na lepotu stila koji ih krasi, neku značajnu misao, poruku ili pak temu koju međ svojim koricama čuvaju od zaborava. Imajući to u vidu, predstavljam vam:
Najbolje knjige u 2021. godini

• Ep o Gilgamešu
  

„Ep o Gilgamešu“ će, vrlo verovatno, postati polazna tačka iliti odskočna daska za svojevrsni projekat čitanja već pročitanog. Prvi među šunjalicama, ovaj ep me je podsetio koliko je bitno da se milom vratimo bibliotečkoj građi koju smo nekad čitali, takoreći, silom. Da nisam ponovo pošla za Gilgamešom on bi mi u sećanju ostao samo i isključivo kao naslov - ničeg drugog se nisam sećala. Sada na stranicama zatekoh atmosferičnost i maltene opipljivu istrajnost i upornost protagoniste najpoznatijeg epa.

Odiseja petog kralja Uruka u potrazi za besmrtnošću odvešće ga na sam kraj sveta. U strahu od usuda koji je zadesio njegovog prijatelja Enkidua, tumaraće mračnom stazom tunela planine Mašu, ploviće preko mora i Voda Smrti i naposletku doći do svog cilja - čoveka kom su bogovi podarili večni život.
Međutim, Gilgamešova potraga za tajnom besmrtnosti u samom startu postaće podsetnik da vek jednog života nije bitan. Suština obitava u pronalasku njegovog smisla. To je jedinstvena odiseja svakog od nas.

• Blizanačka trilogija
  

Veoma retko kažem da je neku knjigu nemoguće dočarati. Ovo je upravo takva knjiga - neopisiva. Nelagodne i mučne atmosfere, ona nam donosi realnu sliku ratnog stanja, te kroz nju provučen niz bizarnih i jezivih slika karakternih osobina i ponašanja najmlađih u takvom, neizvesnom i nakaznom, vremenu. Brojna pitanja koja ćete sebi kroz čitanje ovog dela postaviti biće, što bi rekao Luis Kerol, čudna i čudnovatija. Zaključci će, rekla bih, za svakog biti drugačiji. Kao da se knjiga svakom drugačije obraća. Pride, verujem da je nemoguće uživati u ovoj knjizi, ali ju je isto tako i nemoguće zaboraviti.

Detaljnije utiske imate ovde.

• Ne umirem
  

Svaka bolest ima dijagnozu. Svaka dijagnoza ima šifru. Svaka šifra predstavlja vrata iza kojih se krije nepregledan statistički niz svakog aspekta bolesti. Ti silni brojevi, i poneko slovo, sazdali su bedeme fondacija ili udruženja koje će zastupati interese obolelih ljudi.
En Bojer je bolovala od karcinoma dojke. Postala je jedinka koja se lako gubi u grupi ljudi obolelih od iste bolesti; postala je, imenom i prezimenom, deo svih testova i analiza kojima je bila podvrgnuta. Postala je broj i deo statistike na kojoj kapitalizam, kao i uvek, nađe način da profitira.

Beležeći fragmente svoje borbe sa bolešću, En nam pruža nesvakidašnji uvid u svet pojedinca suočenog sa teškim izborima, mukotrpnim fazama izlečenja koje duh i telo u istoj meri iznuruju, te unikatan pogled na svet i ljude u njemu.
Oštro i precizno, sa perom umesto skalpela u ruci, odstraniće sve predrasude, zablude i uobrazilje o karcinomu, kako zdravih osoba tako i onih morbidno radoznalih. Osvrćući se na sudbine brojnih pacijenata, ali i razne eksploatacije i mahinacije stručnjaka, En čitatelju na uvid postavlja sve aspekte bolesti - od dijagnoze do izlečenja ili smrti.

Ovo je knjiga koja bi trebalo da se čita polako, ali to prosto nije moguće. Kada zakoračite iza kapije koju vam autorka širom otvara, informacije koje su vam do tada bile nepoznanica u vama bude osećaj žeđi za spoznajom. Atmosfera je, s punim pravom, klaustrofobična i napeta kao struna. Pasusi su delići oštre i otrežnjujuće slagalice koju vi, u isto vreme empatični i besni, sklapate. Kivni na zdravstveni sistem; na lečenje, ruski rulet koji igra svaki pacijent, koje vraća život po cenu života kakvim ga je on do tada znao.

Publicistika nije nešto čemu ja inače pribegavam u svojim knjiškim putešestvijima. Neizmerno mi je drago što me je upravo knjiga En Bojer usmerila u tom, do sada nepoznatom, pravcu koji je, ako je po ovoj knjizi suditi, bogat i pre svega značajan koliko i svet fikcije. Svaka preporuka je dobrodošla.

• Nezemaljski izraz njegovih ruku
  

Pre no što sam se, zahvaljujući ovom kratkom romanu, upoznala sa stilom pisanja Miljenka Jergovića znala sam samo jedno - nije bilo osobe koja njegov opus, nakon čitanja, nije zavolela i preporučivala od sveg srca. Verujem da ga je većina, poput mene, zavolela već sa prvim pasusom prve knjige koju je, potpisanu njegovim imenom, pročitala.
Za sada mogu reći da sam zavolela samo jednu njegovu knjigu. Ali, što bi rekao Kesić, vid'te šta je - ja sam zaključila već sa prvim pasusom ovog dela da je Miljenko autor za merak čije rečenice se upijaju polagano i gustiraju. Nikako nisam želela da ih sve ili veći deo pročitam u toku godine - nastao bi veliki problem prilikom sastavljanja ove liste da sam to učinila.

Ova knjiga na nevelikom broju strana govori o prošlosti. O istoriji o kojoj smo učili, koje nismo zapamtili dovoljno ili smo je pak malčice zaboravili. O značajnim ličnostima - đacima - revolucionarima i piscima. Ovo je priča o odiseji svakog naroda od žive reči i trenutka sadašnjosti do predanja i udžbenika.

• Tunel
  

Godinama sam nameravala da čitam Sabatov „Tunel“. Međutim, to je predugo bila samo to - namera sa nedefinisanim datumom realizacije. Pored prve rečenice, koja je kod svakog dela jedan od presudnih faktora od kog merim i njegovu efektnost i dopadljivost, ovaj roman krasi i druga, veoma važna, odlika - atmosferičnost.
Bilo da su teme dela vedre, što je u mojoj biblioteci zaista retkost, ili pak uobičajeno, što bi rekao naslov Dikensovog romana, sumorne, sa psihom likova kao glavnom niti dela - atmosfera nekog romana mi je temelj na koji dodajem ostale sastojke koji formiraju krajnji utisak o nekom delu.

Sabatov roman nam na uvid pruža razdor psihe slikara Huan Pabla Kastela. Kroz priču smo vođeni naopačke - od činjenično iznete tvrdnje o zločinu do njegovog izvršenja, te je sumorna atmosfera nalik zvezdi vodilji koja nas nagoni da nastavimo da se promaljamo kroz tmurne sokake Kastelove psihe ne bismo li usput naišli na povod za tako koban potez koji će jedan život ugasiti, a nekoliko njih promeniti iz korena.
Detaljnije utiske imate ovde.

✩✩✩✩✩

Nova kalendarska godina je počela, te na staru knjišku, sa ovim tekstom, stavljam tačku. Nadam se da ću u ovoj godini više pažnje posvetiti domaćim autorima i njihovim, kultnim i popularnim, delima. Kao i svake godine, opet imam neki knjiški plan, te vas u narednom tekstu čeka moj odgovor na izazov koji je osmislila moja imenjakinja sa bloga Prerazmišljavanje.

Kao i svake godine, i u ovoj koja je pred nama, želim vam pre svega zdravlja. Takođe, želim vam nekoliko knjiga života, ali i naslova nalik ovim, gorepomenutim, šunjalicama. Kao i kapitalna dela, ona su nam preko potrebna u knjiškom stažu koji steknemo za života.

Hvala na čitanju,
Keti ღ