Blonde

Život je za nekog bajka, a za nekog noćna mora. Za Normu Džin Bejker život je bio noćna mora oblikovana u, do današnjeg dana, nedostižnu bajku. Isto što i Netfliksova adaptacija romana Džojs Kerol Outs - fikcija. Iako je svet napustila pre šezdeset godina, Normin svojevrsni tamničar, Merilin Monro ju još uvek drži pod lupom u koju su uprte sve oči sveta.

Nalik projektu iz biologije, seciraju je i analiziraju iz svakog mogućeg ugla, pretpostavljam, tražeći magičnu formulu koja će im rešiti rebus čije je ime žena. Njena eksploatacija se, samim tim, i šezdeset godina nakon njene smrti nastavlja u punom holivudskom sjaju.

 

Reditelj i scenarista, Endru Dominik, predstavio nam je film za koji bi se, na prvi pogled, moglo reći da groteskno i besomučno eksploatiše lik Norme Džin kao što je to prošle godine, po mom skromnom mišljenju, učinio Pablo Larajn u filmu „Spencer“. Koliko je prošlogodišnja psihološka biografska drama nastojala da prikaže psihičko rastrojstvo žene na najgnusniji mogući način, u ovom ostvarenju smo uz propast psihe posvedočili i brojnim kadrovima fizičkog zlostavljanja predmeta svačije želje znane kao Merilin Monro.

 

Ključna razlika između onog i ovog filma jeste činjenica da se ovde radi o adaptaciji fikcije. Autorka je, rekla bih, na besprekoran način kroz lik najpoznatije i najpoželjnije žene zapravo okrenula objektiv kamere i pogled publike uperila u svet koji i danas, uz svu kvazi korektnost, ne odustaje od raznih vidova eksploatacije ljudi i njihovih trauma.

Outsova nam donosi priču o mučnoj koegzistenciji Norme i Merilin, pred objektivom Dominikove kamere namerno ogoljenoj do krajnjih granica; suživotu noćne more i bajke koji će, zna se, kulminirati misterioznim smrtnim ishodom. Pružajući nam deliće slagalice kratkog i burnog života, reditelj će nas naterati da ispratimo njeno postepeno koračanje po svojevrsnoj električnoj žici. Posmatraćemo ženu koja je prestala biti osobom i postala objektom eksploatacije u svakom mogućem pogledu.

Ovo ostvarenje nije nešto najbolje što ćete odgledati, ali je jedini film novijeg datuma sa, takoreći, obrnutim ciljem - prikazivanje pogubnosti pomenute medijske prakse po psihu objekta svoje groteskne fascinacije. Znamo svi da se u Holivudu, po ovom pitanju, suštinski još uvek ništa promenilo nije.

 

Merilin je bila i ostala njegova najsjajnija i najkobnija objektivizacija. Plavuša koja je u svojoj srži utamničila Normu Džin, željnu samo i isključivo života. Nečeg što joj je, pored sveg bajkovitog sjaja, bilo i ostalo nedostižno.

Oskar Vajld davno reče, a ja ovom prilikom opet ponavljam:

"There is something terribly morbid in the modern simpathy with pain."

Hvala na čitanju,
Keti ღ