Majstor i Margarita


Još uvek imam isto mišljenje.
Ovo delo je nemoguće objasniti.
Nemoguće ga je predstaviti na način koji bi bio dostojan autorovog truda i vizije, ali i samog dela.
Ono se prosto mora doživeti.
Mora se osetiti.

Sada, kada sam to rekla, želim da vam pojasnim zašto mi ipak vrag nije dao mira. 😉
Ovo je drugačija od svih dosadašnjih recenzija jer je sama po sebi priča.
Priča interaktivne vrste.

Dopustite mi da izrazim ljubav prema ovom delu i iznesem svoje prvo viđenje i utiske iako sam ga čitala pre više od pola godine.
Utisak i emocija, euforija koju je ono u meni ostavilo ne jenjava i dobiće na intenzitetu sa novim čitanjima i tumačenjima.

Pođite sa mnom.
Kročićemo u bajkoviti svet realnosti.


Koračajući bezbrižno pokraj Patrijaršijskih ribnjaka u rano predvečerje primetiste dvojicu, korpulentniji i suvonjavi, sede u društvu intrigantne pojave.
Naočita i markantna, sveznajuća persona.

Užarena rasprava onom naočitom pruža dozu misticizma ili ludila, sve zavisi od ugla posmatranja.
Dotični, upadljiva imena, samoprozvani profesor ističe za stvarno i istinito neverovatne, skandalozne tvrdnje.

U sred tridesetih godina dvadesetog veka tvrditi da ste zapodenuli razgovor ni sa kim drugim do Pontijem Pilatom tik uoči najvećeg, definišućeg suđenja po čovečanstvo, a uzgred budi rečeno vodili ste i žučnu raspravu sa Imanuelom Kantom, uz doručak, o njegovom monumentalnom delu.
To je zaista podvig dostojan čuđenja.

Vi ste zabezeknuti, a njegovi sagovornici zgranuti i, pored svih po korpulentnijeg presudnih informacija, zaintrigirani.

Nemoguće je da tako nešto postoji. 

Oni željnji novih saznanja traže nastavak priče, razjašnjenje misterije.
Vi u transu sedate na obližnju klupu čekajući da vas persona zajedno sa gospodom Berliozom i Bezdomnim povede u neverovatan svet.
Oni slušaju.
Vi žustro okrećete novi list.

Kroz magiju reči vas vodi On.
Jedan jedini.
Neponovljivi.
Voland.

Sami oslikajte lik autorove magične tvorevine.☺
Naravno da priča o suđenju Ha Nocriju nije sve čemu ćete kroz naratorove reči prisustvovati.
Upoznaćete neobične, nepojmljive, unutar ovog sveta stvarne ljude i pojave.

Suvonjavog, pobunjenički nastrojenog pesnika već znate.
Sudbina korpulentnog je upitna, jer Berlioza je dovoljno poznavati samo glavom i bradom.
Glava će, naposletku, biti ključan i presudan faktor u sunovratu njegovog druga koji će tvrdnje našeg vodiča videti s reči na dela.
Vidite, u rečima profesora krije se jedno - istina.
Ko ne poveruje lud je.
Za onog koji veruje misle da je lud.

Nakon izleta na suđenje Vi, onaj puki posmatrač koji sve "upija" sa klupe i vrti stranice ne bi li video što više sveta obojenog čarobnim bojama magije reči, verujete.
Verujete jer susrećete mnoge druge.

Nakaradne, tanke ili nage asistente.
Upoznajete i do samog kraja se čudite goropadnoj pijanduri mačku, profesorovom saputniku.

Dok se držite famoznog Mesira idete iz krajnosti u krajnost.
Od dubina i ponora koji priređuju famozni, nezaboravni bal do ustanove u koju je smešten pesnik zbog nebuloznih, istinitih izjava.

Kroz prozor pesnikove sobe ulazi nosilac druge - setne, napaćene, ali svetle krajnosti.
Pravo pred vas istupa Majstor.
Čovek od pera kome svet otima pravo glasa.
Vesnik je ljubavi.

Žena Margarita njegova je srodna duža i predani saputnik u muci.
Do nje je došao, izmučene ljubavnom jadi, asistent našeg profesora.
Jedan napitak menja joj život iz korena držeći je, slobodnu od svih stega, međ oblacima.

Na samom kraju kao odgovor svim Majstorovim patnjama stiže izvršenje Ješuine zapovesti Volandu.
Kroz svoj finalni zadatak naš vodič pruža Majstoru i Margariti zajednički život unutar kolibe koja je pokrovljena večnošću.

Majstor, autor intrigantnog, osporavanog romana o samom prokuratoru Judeje u mogućnosti je sada da svome liku, Pontiju Pilatu, pruži spokojnu večnost.

Da se danas ovako rešava takav "problem" odmah bi se znalo ko je ko. ☺
Mesir i njegova svita nestaju u trenu za sobom ostavljajući priče, legende o nekada davno uzburkanoj Moskvi.

Pisca, putnika namernika, svake godine na datum prijateljeve smrti put nanese do Patrijaršijskih ribnjaka.
Tada sretne ponekog njemu sličnog, progonjenog kletvom punog meseca.
Snovi koji ostaše su samo privid, neistine kakvima se sami prozvaše.

Neistine koje tebi, posmatraču uvučenom u ovaj imaginarno realan svet, pružaju uvid u sliku jedne davnašnje stvarnosti dok pomno čitaš između redova.

Jedno pak ostaje da se slavi i vidno je svakom.
Poruka utisnuta na same korice knjige koja ti u rukama leži - naslov.
Optočena večnošću živeće ljubav čiju žar ni sve okolnosti ne mogaše strnuti.

Živeće ljubav Majstora i Margarite.

Ti, čitaoče, kada sklopiš knjigu ostani na klupi, sedi i upijaj sve što te okružuje.
Slušaj žubor vode, pusti da ti večernji povetarac prohuji kroz kosu i pomiluje lice.
Zagledan u daljinu sačekaj izlazak punog meseca.

Njegova "kletva" će ti predočiti sliku te nekadašnje realnosti.
Sve pročitano, ma koliko bajkovito delovalo, produkt je prošlosti.
Stvarnost jednog režima.
Sudbina jedne države.

Njena kletva.
Njen trnovit put.
Njena istina u istoriju upisana.

"Rukopisi ne gore!"
XOXO, Keti ❤

Коментари

  1. Ponoviću ti i ovde, BRAVO za hrabrost (koju ja lično nemam kad se radi o nečemu što baš, baš volim i čemu se divim, tad vežbam k'o za Olimpijadu, pre nego što se usudim) da se uhvatiš u koštac sa pisanjem o ovoj knjizi, koja ti je em draga, em prilično zahtevna i slojevita - svega tu ima, satire, fantastike, istorije, sociologije, ljubavi, teologije, baš ozbiljno - a zabavno delo.
    Ti si, međutim, sve to veoma lepo i tebi svojstveno, lirski, pretočila, bez analiziranja, ocenjivanja, već uvodeći nas u samu priču, tj. njenu atmosferu.
    Veoma mi se dopalo sve to. :) Divno, zaista!:))))

    Moje mišlhjenje je jednostavno: to je ČUDESNO delo!
    U pet mi je najomiljenijih romana svih vremena, ako ne i najomiljeniji....
    Zanimljivo, baš kao i u slučaju Crnjanskog, na prvo čitanje se "Majstor i Margarita" i ja nismo našli. Imala sam 15 godina, bilo je to u periodu kada su "Novosti" krenule sa objavljivanjem kiosk-edicije "XX vek", a ja zelena klinka krenula redom (stručno preskočivši "Ime ruže" ) i nije mi se dopalo uopšte, zbunilo me, naprosto, nisam ga razumela....ostao je neki konfuzan utisak, koji je prouzrokovao kolutanje očima četiri godine kasnije, kada smo isti roman imali u lektiri na kraju Gimnazije.
    Međutim...bila sam očarana!
    Posle toga sam pročitala knjigu još tri puta, u različitim fazama studiranja i svaki put sa novim uvidom,potpunijim razumevanjem, snažnijim utiskom....

    Pre svega, slojevitost, isprepletenost inteligentnog humora sa osećajnošću, dinamika radnje, upečatljivi likovi, simbolika, paralelno tkanje pripovesti do tačke sudara i stapanja vremena, prostora, sve je tako fantastično, bezvremeno, jedna od onih knjiga koje svima najiskrenije preporučujem i, ne znam, osetim neku tugu kada drugi ne dožive taj spektar emocija, pozitivnog iznenađenja, intelektualne i duševne ispunjenosti nakon druženja sa Bulgakovljevim klasikom.
    Smejem se naglas na pojedine scene, divim se naglas, retke su knjige koje me do te mere prodrmaju na sto načina. Osećam Pilatovu hroničnu glavobolju, letim sa Margaritom, paranoišem sa Ivanom, vidim mesec, osećam mirise, čujem zvuke....i da nisam alergilna na mačke, kupila bih jednu crnu i dala joj/mu ime Behemot!

    Najtužnije mi je što poznajem ljude koji se izdaju za velike vernike i puni su predrasuda prema romanu, a da ga nisu ni čitali, npr. sablažnjeni naslovima poglavlja....

    Snaga ljubavi, stvaralaštva, humanosti, smeha....ništa konvencionalno, baš stoga neponovljivo i posebno...urnebesna Volandova svita, potresan odnos Majstora i Margarite, izokrenuti moskovski svet, Jerusalim sa opipljivom atmosferom, mirisima oluje i meseca nisana, pa onda moćna završna scena.....i, da, genijalni razgovor na Patrijaršijskom ribnjaku, intertekstualnost, društvena satira, sve ono što čini veliku KNJIŽEVNOST u malom. Tako potpuno me se dotakao samo još "Čarobni breg", neka prijatna vrtoglavica i izgubljenost u svetu priče.

    Hvala ti na tekstu. :)
    Nadam se da će mnoge podstaći da pročitaju knjigu!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti na čitanju! :))
      Slažem se zaista je čudesno, neopisivo i magično.
      Mislim da je i kroz mnoga čitanja i tumačenja ne možeš zapravo "pročitati". Ona ostaje svoja, slobodna i nesputana poput same Margarite.
      Slobodna da i dalje opija i hipnotiše.
      Da ti NIKAD ne postane monotona već iznova intrigantna i štivo kog se ne možeš zasititi.

      Nisu ni meni jasni tj. sama osuda bez čitanja mi nije jasna.
      Nek si ti vernik sto puta, ali bar bi ti trebao poštovati pravilo da ne sudiš nekom/nečem bez osnova.

      Slažem se sa avim navedenim karakteristikama/temama dela - sve u malom!
      Remek delo književnosti.

      Hvala ti još jednom! <3

      Избриши
  2. Anuška koja je prosula zejtin ostade mi među trajnim "traumama", eto, sad bih ponovo čitala, KOLIKO dobra knjiga!:)))))
    I oni jezivi masonski rituali...pa Gribojedovljev dom i ismevanje ruskih književnika. :)))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Berliozov stan u Sadovoj je meni mesto za gvirnuti. :D
      Da ne zaboravim i Behemotove opaske i fantastično oblačenje novog ruha svih hitrih dama. :)
      Mogla bih i ja ponovo da čitam, neće nikada pasti u zaborav.
      Večito magična i nova priča!

      Избриши
  3. Bravo, kakav tekst.❤
    Nagoniš me da poželim da je čitam, svaka čast.
    Iz svake rečenice se oseti tvoja ljubav prema ovom delu...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Drago mi je da ti se dopao tekst.💋

      Drago mi je da sam delić atmosfere i same ljubavi ka delu uspela da prenesem i sa vama podelim.
      Hvala ti na čitanju!❤

      P.S. Javi utiske ako rešiš da se posvetiš magiji ovog sveta. 😊

      Избриши
  4. i ako je nisam pročitala uživala sam u tekstu :)
    Obećavam vratiču se na ovaj post čim pročitam i napisćau ti sovje opšišno mišljenje :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti mnogo! <3
      Čekam te onda na starom mestu čim pročitaš. :)

      Избриши
  5. vidis, na ovu knjigu nisam nikako naletila, al posle ovakvog posta bilo bi greota ne procitati je :))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Drago mi je da ti se dopao tekst. :)

      Hvala ti na lepim rečima!
      Javi utiske kad je pročitaš. :)

      Избриши

Постави коментар

Popularni Postovi