Nastavak naš nasušni

Na današnju temu razgovora me podstaklo čekanje na nastavak serijala "A Court of Thorns and Roses" tj. na treću od ukupno osam nedavno najavljenih knjiga.

Čini mi se da su serijali, nepregledni niz nastavaka kojima se ne nazire kraj, postali kletva današnjeg izdavaštva ili bolje reći čitalaštva, jer - izdavačima je baš fino.
Priliv para je konstantan, maltene nepresušan.

Ti čitaoče čekaj, gledaj u pasulj, prati obaveštenja i strpi se dok datum izdavanja ne bude potvrđen.
On će rešiti sve tvoje muke.

Ne raduj se unapred, moguće je da datum bude pomeren, čest slučaj danas.
Kada knjiga NAPOKON ugleda svetlost dana znaš već i sam šta je sledeće:
Nastavak..

Kao što već rekoh to je najpopularnija i najtraženija knjiga današnjeg izdavaštva - Nastavak.
Nije bitno koji je ili kakav, bitno je da je u najavi, da jednostavno postoji.

Shvatam ja da je neophodno razraditi priču, likove, sam svet, ali i slep bi već video da (nažalost) većini takvih knjiga nakon drugog dela opada kvalitet, pa na kraju dobijete autora koji se izbubio kao magarac u magli.
Ni on sam ne zna gde će i šta radi, elan početka se izgubio, sama nit je potrgana, a čitalac sve vidi i sve mu je jasno.
Došlo je do etape koja traje u nedogled - izvlačenje para i "zavlačenja" onog koji plaća.
Hiljadu puta sam rekla da ću početi s čitanjem nekog serijala tek kada bude završen.
Uvek pokleknem..

Radoznalost je ubila mačku - AGAIN! 😊

Recimo da smo pristali na NN broj nastavaka.
Volela bih da i takvi imaju formu standalone romana.
Većina romana koje imate prilike sresti su serijali koji imaju ogroman svet u kojima živi veliki broj aktera.
Kada već planiraju ta silna nadovezivanja što ne bismo u svakoj priči posetili, živeli u koži drugog lika.
To bi bilo idealno, više tački gledišta na jedan svet - ja sam za.

Naravno svo vreme sam u fiktivnom raju. ☺

Krenem u celu avanturu s ogromnim entuzijazmom.
Radost je neverovatna, poput detinje.

Baš ovakva.☺

Onda se rodi nešto što se zove cliffhanger.

Nakon svakog nastavka sve je gore..

Nakon kojeg nastaje surova realnost..

Činjenica koja se teško prihvata..

Desi se i da u toku čekanja sklizneš u fazu moljenja svih sila da autor završi delo..

Imaj milosti..

Da ne ostarimo čekajući kada svi želimo samo jedno:

...and it feels like paradise! 😊

XOXO, Keti ❤