Ramble On_No. 4

Eto nas, opet zatvaramo jedno mini poglavlje zvano mesec u godini.
Nije bilo nekih posebnih dešavanja, ali to ne znači da nema razloga za priču.

U tefter sam sporadično beležila šta vam želim reći s tim što sam pored svake stavke u zagradi dodavala obrazloženje kako bi izbegla večito prisutni zaborav..
Ponekad pomislim da mi je sedamdeset tako stručno, profesionalno, u trenu oka zaboravim neke stvari.

Dok su mi svih pet stavki na pameti, krenimo..

Recimo da mi je mesec proleteo upravo kao što je to na slici gore ovekovečeno.
Prošao je zamišljeno.
Više sam mislila i planirala nego zapravo delala.
Verujem da je mom organizmu bio potreban odmor, bar se tešim.
Bio je ovo pravi mesec regeneracije.
Danas govorimo o sledećem:

1)KRENULA SAM

Mana je u pitanju naravno.
Za nju sam našla idealan citat.
Izgleda da Oskar Vajld na sve misli, pa je tako u jednu rečenicu stavio ceo moj "problem" koji je zapravo problem drugih sa mnom.

"I'm always late on principle, my principle being that punctuality is the thief of time."

Dakle, kasnim.
Ukoliko baš ne kasnim uvek hvatam poslednji voz.
Da vam ne pričam kako sam jednom uhvatila samo pozadinu bukvalnog voza, da sam stigla samo pet minuta ranije otišla bi u goste kao sav normalan svet ovako mi je prevoz utekao.
Ali očigledno je da nikad neću naučiti.
Još uvek kasnim, a da čekam to mi je nekako gubljenje vremena..
Luda glava, znam. ☺

Ne smem ni da pomislim koliko bih tek kasnila da se šminkam. 😊

2)INTO THE WOODS

Nakon jedne mane ide jedna opsesija za koju nemam objašnjenje.
Nisam tip osobe koji luduje za prirodom, daleko sam, VEOMA daleko od toga.
Zašto me onda pogled na šumu smiruje ni sama ne znam.
Verujem da bi mnoge plašila sama pomisao da se šetkaju i tumaraju šumom sami.
I meni bi to predstavljao problem, ali šta znam kad vidim sliku prosto me obuzme neka meditacija.
Toliko se unesem u imaginarno koračanje tim stazama da mogu svežinu vazduha da namirišem.
Imate li vi nešto neobjašnjivo i bezrazložno što vas uvede u oazu spokoja?

3)STIGLA MI JE POŠTA

Prvi suvenir je stigao!
Projekat Postcrossing je urodio plodom i u mom sandučetu.
Nakon što sam, sa zakašnjenjem, poslala razglednice pre odlaska na put ostalo je samo čekanje.
Pre tri dana eto meni razglednice u sandučetu.
Pošto sam u opisu navela kako volim plavu boju moja prva razglednica je upravo u plavo obojena i inače predstavlja dečju knjigu, jer su u pitanju dečje razglednice.
Mišić je doplovio iz Holandije.

4)PROBLEM PONEDELJKA

Nikad za nikog nisam bila u stanju reći da ga mrzim.
Smatram da je to prejaka reč, prosto možeš da ne voliš nekog, da ga ne podnosiš ni 5%, ali baš da mrzim za to verujem da nisam sposobna.
E ali ipak ima jedna stvar koju mrzim iz dubine duše, a to je famozni ponedeljak.
Ne mogu organski da ga smislim, čak mi je i nedelja postala mrska jer nakon nje ide ponedeljak.
Koren tog problema je škola, naravno.
No, i dan danas se čudim onom svima dobro poznatom obećanju sebi - počinjem od ponedeljka.
Lepo ljudi kažu da ponedeljkom ni trava ne raste, a ja sebi baš tog dana sebi nešto obećam.
Što li ne uzmem neki drugi dan za takvu odluku nije mi jasno, ionako sam svesna da od ponedeljka ništa neće biti.
Nikad nije ni bilo.

5)LADY IS A KLUTZ

Kažu rečnici da se gracioznost ogleda u pokretu i celoj formi tela.
U mom slučaju to nije tako jer veće šeprtlje verujem da nema.
Toliko sam se puta saplela o rođenu nogu i poljubila patos da sam prestala da brojim.
Imam modrica, ali ne znam im poreklo.
Ponekad imam osećaj da sam pod staklenim zvonom rođena, za svaku trunku, dodir s zidom, bravom, pragom, stepenikom, podom iznikne modrica.
Toliko o mojoj damskoj gracioznosti.

Priča mog života..

Dragi moji to je sve za ovaj mesec.
Avgust započinjemo sa standardnim Top 10.
Samo još da smislim šta će se na spisku naći. 😊
Do sledećeg čitanja..

          
XOXO, Keti ❤