Bad To The Bone

Još jedan tag je pred vama.
Prva asocijacija na samu formu današnjeg teksta mi je bila pesma čiji naslov je poneo i ovaj informativni prikaz loše strane moje malenkosti.
Niko nije savršen.

Dok ovo kucam sigurna sam samo u jednu, prvu, stavku bez koje moj karakter ne bi bio to što jeste.
And the story goes like this..

Pre nego što počnem odoh se napiti vode.
Hvata me dehidratacija, a od česme me deli svega pet koraka. Natankaću jednu dvolitru.
Mislim da je lako pogoditi manu broj 1.
Krenimo:

10)NE POMERAJ NIŠTA!

Nisam tip osobe koji voli da je sve na svom mestu, ali mrzim kada se stvari pomeraju.
Možda deluje malčice kontradiktorno, ali dozvolite da objasnim.
Ne vidim, nosim "retrovizore" dve decenije i svejedno i pored četiri oka(i debele dioptrije) ja ne vidim.
Iritira me to strašno, ali problem, svatih, nije u vidu već u orijentaciji.
Ukoliko se nešto ne poklapa sa šablonom koji je u mojoj glavi, na koji sam navikla, ja se prosto izgubim.
Primera radi:
Patike stoje kraj ulaznih vrata, nakon pranja sušile su se na terasi. Pošto su se osušile mama ih je stavila pored vrata koje vode na terasu.
Ja sam ih uporno tražila.. Na mestu gde trebaju biti i gde nikad bile nisu.
Ugledala sam ih nakon što sam peti put prošla pored njih.☺
Isto je i sa ljudima i fokusom, donekle.
Ukoliko idem ulicom i ne vidim vas, a vi se javite, niste mi upali u kadar.
Da jeste javila bih se bez problema.

Let me see..

9)KREATIVNI NERED

Istina je, ne živim u haosu već u kreativnom neredu. Uporno to govorim, ali me malo ko razume.
Zbog gore navedene stavke ne volim da mi se stvari diraju, u ovom slučaju da se iste dovedu u red.
Ne funkcionišem ja tako.
Učila me majka, ali bezuspešno.
"Podigni fino složene majice kako bi došla baš do te u sredini koja ti treba!"
I danas iščupam tu u sredini i napravim haos u ormaru.
Zato se moja zona kada je organizacija u pitanju zaobilazi u širokom luku.
Svi su digli ruke, a meni baš ovako paše.
Baš mi je fino.

Pokazaću vam celu kuću i sve sem ormara u njoj. 😉

8)PEGLA

Imam dvadeset i tri godine.
Peglala sam možda pet puta u životu.
Ne smeta mi ukoliko je majica na meni malčice izgužvana.
Nisam tip osobe koji će peglati garderobu pre no što će u istoj napustiti kuću.
Kada pomislim šta sve ljudi peglaju jedini izgovor tome nalazim u prikrivenom OCD-ju.

7)OCD MAYBE?

Nemam dijagnozu, ali prosto neke stvari se odrade upravo opsesivno, bez razmišljanja i planiranja.
Ova pojava u mom životu ponekad stvara haos i za neke stvari se baš kosi s mojim neredom.
Imam fobiju od ostavljanja stvari koje sam iz kuće iznela bilo gde van same kuće.
Odem u goste na par dana, a po povratku kući prvo što radim je istresanje sve sadržine iz torbe na najbližu površinu.
Koja vlažna maramica i čista krpa su akteri zadatka - prebrisati sve što se kući vratilo.
Telefon, tablet, knjigu, korice sveske u kojoj žvrljam..

..i udri po telefonu! 😉

6)NE DAM!

Sećate li se dece koja su se drala:
"To je mojeee..", "Vrati!", "Ne dam!"
To sam sada ja.
Sve traži i (možda) ćeš dobiti, na knjigu zaboravi - ne dam.
Nek sam prokleta, bezobrazna, uobražena..
Nema šanse.
Imam jednu policu klasika koju ne dam nikome.
Na njoj je sve što je mukotrpno, na jedvite jade pronađeno ili/i skupo plaćeno.
Neće moj Dante iz kuće izaći niti će s Aragornom neko drugi da juriša protiv Sauronovih trupa.
Na analiziranje ljudi s Fjodorom o mom trošku zaboravite, čitajte lektiru.

Jok, nema šanse!

5)FREE TIME TO.. EXIST SOMEWHERE ELSE!

Verujem da se svi trudite da provedete slobodno vreme što kreativnije i ispunjenije.
To baš i nije moj slučaj, uvek.
Ispolji se ta navika ponekad, pa iskoristim slobodno vreme ne radeći apsolutno ništa.
Odvalim muziku do daske i izvalim se gledajući u prazno.
Zapravo mi tada mozak nije prisutan.
Otišao je putem nekih svojih imaginarnih svetova, uživa van realnosti.
Tek kad se neko prodere i spusti me na zemlju upadam u realnost.

4)BLAŽENSTVO SNA

Divim se svakom ranoraniocu.
Onom koji orno skače iz komfornog kreveta i trezni se od sna na prvo zvono alarma.
Ja sam drugačija.
Davno sam govorila da bih volela da me svi ostave na miru nedelju dana, spavala bih svo vreme.
Nakon buđenja nemam nameru da ustajem iz kreveta sve dok ne osetim alarmantnu glad.
Protežem se, okrećem i leškarim do iznemoglosti.
Meračim to lenčarenje kao najbolju jutarnju kafu.

3)ZAREKNEM SE.. POKLEKNEM..

Nije do uticaja drugih ljudi već do moje labilnosti.
Ako ste čvrsto rešeni u nekom naumu istrajte i držite se onog što ste sebi obećali.
Mogla bih ostaviti cigarete, planiram i nameravam.
Kad sam sama retko kad mi dođe da pripalim jednu, da meračim.
Šta mislite, šta se desi kada neko dođe na kafu i uhvati se svoje paklice cigareta?
Šta uradim ja?
Planiram i nameravam.
Od sutra..

Na ovu konstataciju ide ovaj odgovor - uvek!

2)AUTODESTRUKTIVNA

Ovo bi već mogla biti dijagnoza. 😉
Šalu na stranu, ralje ove "boljke" je ponekad teško izbeći, a zašto?
Svesni deo vašeg mozga, onaj racionalan i priseban, zna da činite grešku.
Vi ste svesni da radite protiv tebe i na svoju štetu.
Ali ipak, pokleknete..
Ono nešto što ni svojoj ludoj glavi ne možete objasniti vas vuče i tera da sebi podmećete nogu nebrojeno puta.
Opečete se pošteno, ali opet, kao pčela na med, letite na mesto zločina i svesno grešite.
Neće niko stradati osim vas.
Svejedno načinićete korak do provalije.
Jače je od vas.

1)UMETNOST LENSTVOVANJA

Kada bi bar postojao LA(Lazy Anonimous) tada bih se predstavljala po pravilu:
Drago mi je ja sam Katarina, lenčuga.
Da, jedna sam od onih koji misle da ništa ne mora odmah i da sve može kasnije/sutra/whenever.
Radim ono što želim, kao ovo pisanje primera radi, a ono što ne želim, što mi je mrsko, otaljavam kao poslednja i najstarija kornjača na planeti.

Busted but not feeling guilty!

To bi bilo sve što se tiče mojih mana.
Ukoliko se setim još neke o njoj ćete čitati u mesečnoj kolumni..
Interesantno je kako se čovek ne može setiti nijedne mane kad mu treba, ali se o iste uvek spretno saplete.
Kao što rekoh - niko nije savršen. 😊

 
XOXO, Keti ❤